Za otkrivanje hipertenzije dovoljan je merač pritiska, a granice su jasne, vrednosti pritiska ne smeju da pređu 140/90 mmHg. Međutim, dijagnoza ne može da se postavi na osnovu samo jednog merenja, a naročito ne samo na osnovu merenja u ambulanti.
Visinu pritiska treba proveriti u različitim situacijama i okruženju: kod kuće, na poslu, u ambulanti…
– Značajno je da pacijent pre merenja pritiska bude opušten, pola sata pre merenja ne treba da pije kafu i puši cigarete. Pritisak se meri tri puta u razmaku tri do pet minuta. Lekar treba da izmeri pritisak na obe ruke u sva tri položaja, dok pacijent leži, sedi i stoji. Dozvoljena razlika u vrednosti pritiska između leve i desne ruke je 20/10mmHg. Srednja vrednost je prava vrednost pritiska. Ovakvim načinom merenja izbegava se greška, jer je uvek prva vrednost najviša, zbog straha od merenja, a svaka sledeće je niža – kaže za e-kliniku prof. dr Vesna Stojanov, kardiolog i načelnik Centra za hipertenziju KCS.
Obavezno je merenje pritiska u stojećem stavu kod dijabetičara i kod starijih osoba jer se tako otkriva ortostatska hipotenzija, odnosno pad pritiska u stojećem stavu. Ovo je dijgnostička procedura koja se uradi svakom pacijentu.
Kod kućnog merenja bitno je da se ne koriste aparati narukvice, koji mere pritisak na zglavku ruke. Postupak je isti kao i kod lekara. Ne mogu se porediti jutarnje i popodnevne ili večernje vrednosti pritiska.
– Zato je važno da se pritisak meri uvek u isto doba dana, da bi osoba mogla da poredi svoje vrednosti pritiska. Pritisak se meri kao i kod lekara, tri puta u razmaku tri do pet minuta, a srednja vrednost je vrednost pritiska – kaže kardiolog.