Dr Srboslavka Šujica, specijalista stomatološke protetike: I bol najmanjeg intenziteta i trajanja ukazuje na neki proces u zubu Foto: Privatna arhiva/Shutterstock
Nekada možemo tačno da ocenimo koji zub nas boli, dok nam u nekim slučajevima pulsira čitava vilica, pa i glava, a bol može da gravitira – od tinjajućeg do nepodnošljivog. Ako je pritom prisutan i otok, a bol prestaje samo dok smo pod dejstvom analgetika – nema čekanja, odlaganje može samo da doprinese dužem lečenju i komplikacijama – upozorava dr Srboslavka Šujica, specijalista stomatološke protetike, koja u razgovoru za eKlinika portal objašnjava zašto čoveka boli zub.
Zub je specifičan kalcifikovani organ ljudskog tela koji nam omogućava seckanje i mlevenje hrane koja se tako priprema za gutanje. Delovi zuba su zubna krunica, vidljivi deo zuba, koren zuba – koji je smešten u viličnoj kosti u posebnom ležištu zvanoj zubna alveola za koju je povezan kolagenim vlaknima, i vrat zuba (suženje smešteno između krune i korena). Naš zub se sastoji od više kalcifikovanih slojeva – gleđi, dentina (zubne kosti), specijalizovanog vezivnog tkiva i zubne pulpe koja se nalazi u središnjoj šupljini zuba.
– Baš ta zubna pulpa, u narodu poznata kao zubni živac, odgovorna je za osećaj bola u zubu. Zubi generalno na različite nadražaje reaguju isključivo bolom i bol je odbrambeni mehanizam koji nam ukazuje ili „javlja“ da sa zubom nešto nije u redu – objašnjava dr Šujica.
Bolovi u zubu mogu biti različitog intenziteta, opisuje naša sagovornica, i dodaje da su blagi, kratkotrajni bolovi, koji obično prestaju po prestanku dejstva nadražaja, posledica manjih kvarova. Međutim, kada je oštećenje zuba veće i kada je došlo do upalnog procesa zubne pulpe, onda su bolovi intezivniji i duže traju, čak i nekoliko minuta po prestanku dejstva nadražaja.
– Bol može biti oštar, probadajući ili pulsirajući, može ga isprovocirati hladno ili toplo, a sve zavisi od tipa upalnog procesa zubne pulpe. Spontani pulsirajući bolovi i bol na dodir ukazuju na jak upalni proces, a ukoliko je praćen otokom, doslo je do formiranja gnojnog apcesa iznad korena zuba – ističe dr Srboslavka Šujica.
I upala desni, zubnog mesa, izazvana različitim bakterijama, naročito ako je praćena stvaranjem gnojnih dzepova oko zuba, takođe je praćena bolom, a njegov intezitet zavisi od stepena upale.
Kada pacijent kaže da ga bole svi zubi, na hladno, kiselo ili kad pere zube, onda je, prema rečima sagovornice eKlinika portala, reč o preosetljivosti zuba koja je posledica povlačenja desni i eksponiranja vratova zuba. Nekada osoba tačno zna koji zub boli, dok u nekim slučajevima to ne moze precizno da locira. U tom slučaju radi se o širenju bola na susede zube i tada u postavljanju tačne dijagnoze pomažu pomoćna dijagnostička sredstva kao što su rendgenski snimak zuba ili test vitaliteta zubne pulpe.
Dr Srboslavka Šujica podseća da nijedan bol u zubu ne treba zanemariti. Stanja kao što su otok, spontani pulsirajući bolovi, bolovi koji ne prolaze na uzimanje analgetika su svakako signal da se hitno javimo stomatologu.
– U nekim slučajevima uzimanje analgetika samo će trenutno eliminisati bol, a po prestanku dejstva leka bol će se ponovo javiti. Što više odlažemo odlazak kod stomatologa, proces nastavlja da napreduje, bolovi su intenzivniji, a analgetici više ne pomažu. Takođe, odlaganje rešavanja problema dovodi do brojnih komplikacija. Ako smo zanemarili zubni kvar on će vremenom dovesti do teške upale zubne pulpe koja zahteva endodontsko lečenje zuba (uklanjanja zubne pulpe), a može doći i do razvoja periapikalnih apcesa i cista koje zahtevaju hirurško lečenje, ponekad čak i vađenje zuba. Zapuštena parodontopatija dovodi do ispadanja i gubitka zuba – podseća čitaoce eKlinika portala specijalista stomatološka protetike dr Šujica.
Prevencija je najbolje sredstvo za očuvanje oralnog zdravlja, podseća dr Šujica, što podrazumeva prvenstveno redovne posete stomatologu barem 2 puta godišnje. Svakodnevno pranje zuba minimum 2 puta dnevno, adekvatna tehnika pranja, korišćenje zubnog konca ili interdentalnih četkica i tečnosti za ispiranje usta, kao pomoćnih sredstava za održavanje oralne higijene trebalo bi, prema njenim rečima, da budu normalan deo lične higijene koji ne dolazi u pitanje.
– Loše navike kao sto su pušenje utiču na oralno zdravlje tako što izazivaju bolesti desni, a mogu da dovedu i do pojave oralnog karcinoma. Noćno škripanje zubima (bruksizam) takođe oštećuje zubnu gleđ, a posledica može biti osteljivost zuba koja je i uzrok pojave bolova u viličnom zglobu – naglašava dr Šujica i podseća da svakodneno konzumiranje velikih količina kafe i čajeva dovodi do prebojavanja zuba, dok loša oralna higijena može da bude uzrok pojave karijesa, zubnog kamenca, upale desni i parodontopatije.