Sasvim normalno je da se zabrinete ukoliko primetite tragove krvi ili čistu krv u mokraći. Za ovo stanje, poznato kao hematurija, uz konkretne zdravstvene probleme mogu biti odgovorni i neki lekovi, i zbog toga je važno uraditi analize kako bi se došlo do pravog uzroka. Krv u urinu koja ne može da se vidi golim okom i otkrije se mikroskopskim pregledom, poznata je kao mikroskopska hematurija.
Ako je vaš urin ružičaste, crvene ili smeđe boje, moguće je da imate hematuriju. Čak i mala količina krvi može da promeni boju vašeg urina, a moguća je i pojava malih krvnih ugrušaka. Obojeni ili tamniji urin, međutim, ne znači da u svakom slučaju imate krv u urinu. Neka hrana poput kupine, crvenog voća ili cvekle, kao i neki lekovi i vitamini mogu da utiču na promenu boje urina. U svakom slučaju je najbolje da se konsultujete sa svojim lekarom ako primetite promenu kako bi se utvrdila priroda razloga koji je menjanje urina izazvao.
Dodatni simptomi koji mogu da prate pojavu krvi u urinu su:
Kada dođe do ovog stanja, ćelije krvi prolaze iz bubrega ili urinarnog trakta u urin. Hematurija ne mora da bude uvek znak nekog ozbiljnog zdravstvenog stanja, ali je svakako treba shvatiti kao znak upozorenja da nešto možda nije u redu. Ako se ipak radi o nekom zdravstvenom poremećaju, u prvom redu se misli na:
Ako primetite krv na početku mokrenja, poreklo krvarenja može biti neki problem sa uretrom (cev kojom se urin izbacuje iz mokraćne bešike). Ako tokom mokrenja primetite krv, moguće je da su razlog bešika ili burezi. Pojava krvi na kraju mokrenje može da znači probleme sa bešikom ili prostatom. Ako ste stariji od 35 godina i pušite, krv u urinu je često znak raka bešike.
Neki lekovi mogu kao reakciju da izazovu urinarno krvarenje, a među njima su:
Ekstremni tempo ili preterani intenzitet vežbanja takođe može prouzrokovati hematuriju, jer može da utiče na traumu bešike, dehidrataciju ili preteranu razgradnju crvenih krvnih zrnaca. Ako ste istrčali neku dugačku deonicu ili ste naporno vežbali i posle toga primetite krv u urinu, obavezno se obratite lekaru. Krv u mokraću može dospeti iz drugih izvora, kao što je vagina tokom menstruacije, ejakulacija kod muškaraca (često zbog problema sa prostatom) ili pražnjenje creva zbog hemoroida ili nekih drugih problema sa digestivnim traktom.
Infekcije urinarnog trakta, kamen u bubregu ili problemi sa prostatom česti su uzroci nastanka malih krvnih ugrušaka, koji ponekad mogu da izgledaju kao kafeni talog. Ako primetite krvne ugruške u urinu čak i ako su veoma mali – treba se obratiti lekaru. Veći krvni ugrušci mogu da blokiraju protok urina i izazovu neugodnost, ali često su i znak za traženje hitne medicinske pomoći. Ako primetite različite oblike krvnih ugrušaka u urinu, u obliku crva, recimo, to može biti znak da krvarenja iz uretre ili prostate. Ako su ugrušci bolni, moguće je da dolaze iz uretre i hitan signal su za posetu lekaru.
Iako je manja verovatnoća da nedostatak tečnosti može da bude direktan uzrok krvi u urinu, u nekim slučajevima ipak može dovesti do stanja koja će izazvati hematuriju. Nedovoljan volumen urina usled stalne dehidracije može dovesti do većeg stvaranja kamenca u bubrezima što je čest uzrok pojave krvi. Takođe, već je naglašeno da dehidracija usled prekomernog intenziteta vežbanja može da dovede po ove posledice.
I vidljiva i mikroskopska krv u urinu dece mogu da biti alarm za zdravstveni problem ili rizika od razvoja bolesti. Ako je urin vidljivo crvene, ružičaste ili smeđe boje, promena je verovatno su u pitanju lekovi ili konzumiranje određene hrane. Bez obzira na pretpostavke, roditelji treba da se konsultuju sa lekarom ako primete bilo kakve abnormalne promene boje u urinu deteta.
Prema istraživanjima dečje bolnici u Sinsinatiju, 3 do 4 odsto dece će u nekom trenutku doživeti pojavu mikroskopske krvi u urinu. Budući da mikroskopska hematurija nije vidljiva golim okom, treba obratiti pažnju na ove simptome:
Moguće je da vaše dete ima dobroćudnu porodičnu (naslednu) hematuriju koja nije opasna, ali to mora da utvrdi lekar adekvatnom dijagnostikom.
Da bi utvrdio uzrok pojave krvi u urinu, lekar mora da uradi opsežnu anamnezu uključujući informacije o istoriji te i drugih bolesti. Važno je i da li ste imali skore infekcije i da li imate porodičnu istoriju hematurije, uz podatke o boji i mirisu urina, kao i o tome koliko često ste mokrili i da li osećate bol tokom mokrenja.
Analiza urina može otkriti mikroskopsku hematuriju i pokazati infekciju urinarnog trakta ili prisustvo kamenja u bubrezima. Ako analiza urina ne pokaže uzrok, lekar može takođe da naloži CT (skener), MRI (magnet) ili ultrazvuk. Takođe, moguće je ispitivanje stanja bešiku i uretru cistoskopijom, gde vam se u bešiku ubaci cev sa pričvršćenom kamericom. Dodatni testovi mogu da budu:
Dr Anne Schuckman, docent za urologiju i urološku onkologiju na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji (Los Anđeles), mišljenja je da mnogi lekari i pacijenti potcenjuju važnost traženja uzroka krvi u urinu i preporučuje da pacijenti sa hematurijom obavezno urade skener i cistoskopiju.
– Nažalost, mnogi pacijenti koji imaju krv u urinu mogu da imaju i neke bele ćelije u urinu i leče se antibioticima jer se sumnja na infekciju urinarnog trakta. Antibiotici mogu da pomognu ako je u pitanju infekcija, ali samo na neko vreme. Ozbiljna potraga za osnovnim razlogom krvi u mokraći ne može i ne sme da se radi površno – navodi dr Schuckman.
Lečenje zavisi upravo od otkrivenog razloga, pa tako, ako imate infekciju urinarnog trakta, lekar će vam prepisati antibiotike. Ako se radi o uvećanoj prostati, urolog predlaže adekvatne lekove i metode u cilju smanjenja. Za kamenje u bešici ili bubregu, vaš lekar može da naloži afikasnu metodu laserskog razbijanja.