Dr Lidija Cvetković Jordanov: Najčešća klinička slika opekotina je eritem (crvenilo kože) Foto: privatna arhiva/Shutterstock
Bol, peckanje, zategnutost kože, osećaj vrućine, neizbežni su pratioci opekotina od sunca. Ozbiljne opekotine možemo da dobijemo i po oblačnom danu, a lečenje kiselim mlekom, paradajzom, pastom za zube i drugim namirnicama iz kuhinje, kako ističu doktori, nema nikakvu naučnu potvrdu.
– Kada je oblačno moguće su i teže opekotine. Kroz oblake prolazi čak 80 odsto sunčevih zraka, a mi uglavnom mislimo da nas oblaci štite i zato smo manje svesni njihovog lošeg uticaja – kaže za portal eKlinika dermatovenerolog dr Lidija Cvetković Jordanov i podseća da u suncu treba umereno uživati, iskoristiti blagodati vitamina D koje ono nudi. Neophodno je da se tokom cele godine, a ne samo u letnjim mesecima, štitimo od neželjenih efekta sunca.
Opekotine od sunca mogu da pokvare i najlepše letovanje, uglavnom nisu opasne, osim kada se udruže sa simptomima i znacima sunčanice i toplotnog udara. Ukoliko su praćene malaksalošću, povišenom temperaturom, mučninom, glavoboljom ili povraćanjem – zahtevaju neodložnu medicinsku pomoć.
Sunce je odličan izvor vitamina D, pokretač života i dobrog raspoloženja, ali ima i svoje drugo lice. Dešava se, nažalost, da neka opekotina od sunca zadobijena u detinjstvu bude krivac za nastanak melanoma, najmalignijeg tumora kože u odraslom dobu.
Dr Lidija Cvetković Jordanov kaže da su kreme neophodne, ali i da ne postoji ni jedna krema koja pruža 100 odsto efikasnu zaštitu.
– Najbolje je učiniti sve da se izbegnu opekotine, ali već kada nastane šteta, preporučuje se tuširanje hladnom vodom, stavljanje obloga od rashlađenog fiziološkog rastvora i što češće nanošenje emolijentnih krema u cilju obezbeđivanja vlažnosti kože. Opečenu kožu potrebno je štititi garderobom. Ukoliko su opekotine udružene sa simptomima i znacima sunčanice i toplotnog udara potreban je i povećan unos tečnosti u cilju sprečavanja poremećaja acido-bazne ravnoteže, nakon obavezne konsultacije sa lekarom – savetuje dr Lidija Cvetković Jordanov .
Najveći broj opekotina od sunca su, kako objašnjava doktorka, stadijuma 1 ili 2 i nisu opasna stanja.
– U slučaju bola mogu se koristiti nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što su paracetamol, ibuprofen, ali i lokalne anestetičke kreme i sprejevi. Nije dokazana efikasnost lokalne kortikosteroidne terapije kod opekotina. Nikako ne treba bušiti plikove, jer oni štite ogoljenu kožu do zarastanja i od pojave sekundarnih bakterijskih, virusnih i gljivičnih infekcija – naglašava dr Cvetković Jordanov.
Ovsena kaša, mleko, jogurt, paradajz, pasta za zube, soda bikarbona, kesice čaja, jabukovo sirće, krastavac, krompir, samo su neki iz spektra „lekova iz kuhinje“, koji se koriste kao prva pomoć kod opekotina.
– Ne postoje klinički dokazi, ni studije koje bi mogle potvrditi efikasnost nekog melema, niti bilo koje od ovih namirnica. Preporuka Američke akademije dermatologa, jeste da se nanose emolijentne kreme koje sadrže aloju ili soju. Dobro je znati i da određena hrana bogata vitaminima C i E pruža bolju zaštitu od sunca, deluje kao antioksidans, umanjujući efekte oksidativnog stresa prouzrokovanog sunčevim zračenjem – kaže sagovornica eKlinika portala i podvlači da ova hrana nikako ne može da spreči pojavu opekotina.
Najčešća klinička slika opekotina je eritem (crvenilo kože) koje se javlja 3 do 4 sata posle boravka na suncu. Svoj maksimum dostiže nakon 12 do 24 sata u vidu opekotina prvog stepena. Sve može da bude praćeno osećajem zatezanja, peckanja i bola.
– U težim slučajevima uočava se i pojava bula, mehurova na koži koji su ispunjeni bistrom tečnošću. Crvenilo najčešće prolazi za 4 do 7 dana, nakon čega se koža peruta. Kod težih opekotina praćenih formiranjem mehurova, nakon izlečenja, mogu se javiti fleke i ožiljci – objašnjava dr Cvetković Jordanov.
Osetljivost na sunčeve zrake nije ista kod svih ljudi, jer zavisi od količine pigmenta melanina u koži i genetske predispozicije. Nauka, na osnovu reakcije kože na sunčevo zračenje i mogućnosti tamnjenja, razlikuje 6 tipova kože: tip 1 – lako izgori, nikada ne pocrni, tip 2 – obično lako izgori i minimalno potamni, tip 3 – umereno gori, postepeno tamni, tip 4 – minimalno izgori, uvek potamni, tip 5 – retko izgori i intenzivno potamni – osobe sa tamnijom kožom i tip 6 – nikada ne izgori.
Dr Cvetković Jordanov naglašava da možemo oštetiti kožu, iako, nismo direktno izloženi sunčevim zracima.
– Možemo da izgorimo i pod suncobranom i po oblačnom danu. Kada smo na plaži pod suncobranom, okolne površine poput peska i mora reflektuju UV zrake, koji mogu izazvati oštećenja kože. Čak i kada je suncobran napravljen od materijala koji 100 odsto štiti od UV zraka, u najboljem slučaju, možemo da prepolovimo količinu štetnih zraka koji dolaze do nas – upozorava naša sagovornica.
Sunce ima dva lica – i dobro i loše. Sunčeva svetlost stimuliše sintezu vitamina D koji je od suštinskog značaja za mnoge fiziološke procese.
– Nobelovac Albert Sent Đerđi, zaslužan za otkriće vitamina C, tvrdio je da „sva energija koju uzima naše telo stiže iz sunca“, jer na taj način dobijamo od 90 do 93 odsto vitamina D3, koji je značajan za apsorpciju kalcijuma, koji čini kosti i zube jakim i zdravim. Izlaganje suncu 20 minuta dnevno, dovoljno je za sintezu vitamina D3 – kaže dr Cvetković Jordanov.
Vitamin D3, kako objašnjava doktorka, aktivira imunološki sistem, i prema podacima studije, koju je sproveo Američki nacionalni institut za rak, smanjuje rizik za pojavu nekih malignih bolesti. Sunčeva svetlost i vitamin D podižu nivo serotonina, moćnog neurotransmitera koji popravlja raspoloženje, a njegov nedostatak povezuje se sa simptomima depresije, manjkom koncentracije i prekomernim spavanjem.
Loša strana preteranog izlaganja suncu ispoljava se u vidu opekotina, ubrzanog starenja kože, hiperpigmentacije, javljaju se staračke pege, melazme. Posledica dugotrajnog izlaganja suncu bez zaštite je i prevremeno i ubrzano starenje kože, koja postaje gruba, izborana, opuštena, zadebljana, sa izraženim braonkastim mrljama, a često se javljaju seboroične i aktinične keratoze, benigni izraštaji na koži koji podsećaju na mladeže.
– Oštećenja prouzrokovana UV zracima su kumulativna, što znači da „koža pamti“ i da se sva izlaganja suncu tokom života sabiraju i rezultiraju povećanjem rizika za razvoj malignih tumora kože u srednjem životnom dobu. Iako su naši reparativni mehanizmi sposobni da obnove oštećenu DNK, jedan broj ćelija može da zadrži mutaciju koja dovodi do nekontrolisanog umnožavanja, odnosno pojave malignih tumora kože. Utvrđeno je da samo jedna opekotina praćena pojavom mehurova, (bula) u detinjstvu ili adolescenciji udvostručava rizik za pojavu melanoma, najmalignijeg tumora kože u odraslom dobu – upozorava dr Cvetković Jordanov.
Zaštita od sunca zato je važna u svakom životnom dobu, a posebno u periodu ranog detinjstva. Ne preporučuje se izlaganje suncu dece mlađe od šest meseci.
– Hladovina je najbolji način da se deca zaštite, posebno ako su mlađa od šest meseci. Preporuke koje važe za odrasle važe i za decu, sa posebnom napomenom da se deci preporučuju preparati za zaštitu od sunca na bazi mineralnih filtera, koji sadrže cink oksid i/ili titanijum dioksid, a koji pružaju sigurnu zaštitu, uz minimalan rizik za pojavu alergija. Kod dece brže nego kod odraslih dolazi do dehidratacije na visokim temperaturama, pa im treba obezbediti adekvatan unos tečnosti, najbolje vode – kaže sagovornica eKlinike.
Savetuje se nošenje prozračne odeće, svetlih boja, od prirodnih materijala i dugih rukava i nogavica, kao i naočara za sunce i šešira sa širokim obodom. Doktorka Cvetković Jordanov preporučuje da pratimo i indeks UV zračenja. Na skali indeksa UV zračenja nizak indeks je 1 i 2 i tada smo bezbedni. Indeks od 3 do 7 označava neophodnost zaštite od sunca, dok je indeks UV zračenja između 8 i 11 veoma visok i ukazuje na opasnost od opekotina i drugih neželjenih efekata.