Kontakta sočiva ili naočare, i u najređim slučajevima operacija, najčešći su oblici korigovanja vida. Podeljena su mišljenja šta je bolja opcija i mnogo je razloga i za i protiv nekog od ovih pomagala. Pojedini stručnjaci tvrde da se višegodišnjim nošenjem kontaktnih sočiva narušava kvalitet suznog filma, čiji je zadatak da prelama svetlo, hrani i čisti površinu oka. Ovo stanje može imati za posledicu promenu vida i razvoj sindroma suvog oka. S druge strane, mnogi će potvrditi da sočiva garantuju mnogo bolji vid, jer naočare nikada ne mogu korigovati periferni vid. Izbor zavisi pre svega od potreba i zdravlja oka pojedinca.
Naočare ili sočiva?
Problem s vidom se može uspešno korigovati naočarima, sočivima ili čak i operativnim putem. Sočiva ili naočare sa dioptrijom koriste se za korekciju poremećaja vida kao što su miopija (kratkovidost), hipermetropija (dalekovidost), presbiopija (starosne promene vida) i astigmatizam (iskrivljen vid).
Naočare dodiruju samo nos i uši, dok kontaktna sočiva, kako im ime kaže – dodiruju oči. Sočiva se skidaju svakog dana i čiste. Nošenje kontaktnih sočiva, tokom dužeg vremenskog perioda i slaba higijena, nekada mogu usloviti infekcije.
Ko mora češće kod oftalmologa
Naočare su uvek malo udaljenje od oka, dok se sočiva direktno stavljaju u oči. Recepti za ove dve vrste pomagala se zato razlikuju. Recept se daje posle detaljnog pregleda očiju. Lekar će morati da izmeri zakrivljenost i širinu oka kako bi kontaktna sočiva odgovarale vašim potrebama. Osobe, koje nose kontaktna sočiva, morale bi da idu na redovne preglede. Oni koji nose naočare neće morati tako često da posećuju oftalmologa. Kada su u pitanju naočare, one su za mnoge modni detalj, pa ih biraju na osnovu oblika okvira, boje okvira. Moguća su i stakla koja potamne usled dejstva svetlosti ili stakla koje štite oči.
Tvrda sočiva mogu nekada poboljšati vid
Kada su u pitanju kontaktna sočiva, izbor nije tako širok. Pacijenti samo biraju da li će izabrati tvrda, meka ili polutvrda sočiva i da li će koristi ona koja se češće ili ređe menjaju. Velika većina, 90 odsto ljudi, opredeli se za meka sočiva. Lekar može preporučiti tvrda sočiva osobama sa astigmatizmom ili stanjem zvanim keratokonus, vrste progresivne bolesti koju karakteriše lokalizovano istanjenje i slabljenje dela rožnjače. Tvrda sočiva, kako se smatra, mogu pomoći u ispravljanju ovih stanja.
Kontaktna sočiva – za i protiv
Američki oftalmolozi su savetovali pacijentima da odustanu od sočiva, tokom pandemije covid 19. Nema potvrde da kontaktna sočiva povećavaju rizik, ali uočeno je da osobe koje nose sočiva češće diraju oči, što je siguran put infekcije virusom. U tom smislu naočare mogu da spreče infekciju.
S druge strane, sočiva mogu da koriguju vid, bez uticaja na spoljni izgled pacijenta i dobar su izbor za sportiste. Neke vrste sočiva se mogu nositi 7 dana bez skidanja, a postoje i sočiva koja, kako tvrde američki stručnjaci, možete nositi bezbedno 30 dana bez skidanja. Kontakta sočiva garantuju i bolji periferni vid. Ne mogu da se zamagle ili isprljaju i tako ugroze vid. Prema nekim ispitivanjima, jedan od 500 korisnika sočiva nekad može da razvije ozbiljnu očnu infekciju, koja može da ošteti vid.
Osobe koje ne skidaju sočiva ni dok spavaju, u većem su riziku od bolesti. Slaba higijena sočiva, može usloviti infekcije, iritacije i upale. Moguće je i da prašina i nečistoće prodru ispod sočiva u oko. Gledajući dugoročno sočiva su skuplja od naočara.
Naočare – za i protiv
Naočare su brzo, lako i relativno jeftino sredstvo za poboljšanje vida. Nema potrebe za čestim dodirivanjem očiju, pa su i infekcije ređe. Širok izbor ramova je nekada način i da promenite izgled. Manje je brige oko brisanja naočara, možete kupiti i stakla koja štite oči od štetnih UV zraka. S druge strane, naočare vam neće obezbediti dobar periferni vid. Mogu lako da se polome ili izgube, a neki ljudi misle da im naočare mogu narušiti izgled lica. Mnoge osobe nose i naočare i sočiva, a većina lekara će savetovati da se s vremena, na vreme, sočiva zamene naočarima.
Mladi na svakih 5 godina treba da pregledaju vid
Ne zaboravite i da su redovni očni pregledi najbolji način da zaštite zdravlje očiju. Američki oftalmolozi savetuju osobama između 20 i 30 godina da provere vid na svakih pet godina, čak iako imaju dobar vid. Starije osobe, koje imaju u porodici nekog ko boluje od glaukoma, trebalo bi da pregledaju oči i češće. Ukoliko imate poteškoća da čitate sitna slova, ili udaljene reči, ako osećate izmaglicu, crne tačkice ili imate slabiji fokus, obavezno potražite stručnu pomoć.
Takođe u slučaju crvenila, otoka, osećaja suvoće, svraba ili suznih očiju, glavobolja koje se javljaju posle čitanja ili vožnje , obratite se lekaru. Redovni pregledi očiju mogu da otkriju i rane znake nekog zdravstvenog problema kao što su karcinom, dijabetes, visok holesterol, reumatoidni artritis.
Operacija se ne preporučuje svima
Operativni zahvat, kako bi se poboljšao vid, može biti alternativa sočivima i naočarima. Ipak, operacija se ne savetuje svima. Doktori kažu da nema univerzalne metode skidanja dioptrije, već se operativni zahvat prilagođava svakom pacijentu. Izbor metode isključivo zavisi od anatomije oka, visine dioptrije, životnih navika pacijenta.
