Ljudi kafu piju već više od 1.000 godina. Od legendi o plemenima iz daleke Afrike koja su u starim vremenima žvakala list kafe, pa do današnjeg vremena kada su kafeterije pristune na svakom ćošku kafa ima status energetskog stimulansa koji podiže našu budnost.
Danas postoje oprečna istražuvanja koja pokušavaju da dokažu da li je kafa štetna ukoliko se redovno konzumira. Jedno od mnogih istraživanja sproveli su i naučnici sa Harvarda zajedno sa kolegama iz Švajcarske, pokušavajući da utvrde kako kafa zaista utiče na krvni pritisak.
U istraživanju je učestvovalo 15 volontera. Niko od njih nije imao problem sa visokim krvnim pritiskom, zdravstvena slika im je bila dobra. Njih šest je već imalo naviku da redovno ispija kafu.
Tim istraživača je pratio njihov krvni pritisak, otkucaje srca i reakciju simpatičkog nervnog sistema pre i posle četiri situacije: ispijanja tri espresa, ispijanja tri espresa bez kofeina, dobijanja injekcije od 250 miligrama kofeina i dobijanja placebo-injekcije sa slanom vodom.
Ispitanicima je krvni pritisak bio povećan, ali ipak kod redovnih konzumenata kafe ta razlika je neznatna. Kada su probali sa injekcijama kofeina, ispitanici su dobili podjednako povećanje krvnog pritiska.
Posle ispijanja kafe bez kofeina dobijeni su isti rezultati povećanog krvnog pritiska kao i slučaju običnog espresa.
Kafa je ipak nešto više od same „kofeinske injekcije“. Kofein, iako je glavni sastojak omiljenog napitka, izgleda da ne utiče na pritisak kako se do skoro mislilo.
Ipak kod ljudi koji nemaju naviku da redovno piju kafu, a posebno kod mlađe populacije kafa ima uticaj na krvni pritisak.
Ali uticaj kafe na metabolizam tek počinje da se ispituje i biće potrebno još mnogo istraživanja kako bi se otkrilo koje sve efekte na pritisak i uopšte na naše zdravlje ima ovaj za neke ukusan i važan dodatak dnevnim aktivnostima.