Hemoroidi su uvećane i otečene vene koje se nazivaju i proširene. Javljaju se oko spoljašnje strane anusa ili u donjem delu rektuma. Foto: Shutterstock
Hemoroidi su uvećane i otečene vene koje se nazivaju i proširene. Javljaju se oko spoljašnje strane anusa ili u donjem delu rektuma. Rektum je poslednji deo creva i vodi do anusa, otvora na kraju creva gde fekalne materije napuštaju telo. Svako od nas ima hemoroidno tkivo u ovoj oblasti, a koje se sastoji od krvnih sudova, vezivnog tkiva i nekih mišića.
Ovi „jastuci“ ne postaju uvek uvećani ili prošireni, ali kako starimo, ovaj fenomen postaje sve češći, izazivajući ono što nazivamo hemoroidima. Hemoroidi mogu biti uzrokovani na više načina, najčešće naprezanjem usled pražnjenja creva. Podizanje teških predmeta, zajedno sa drugim aktivnostima koje mogu izazvati naprezanje, takođe mogu dovesti do hemoroida. Doživljavanje povećanog pritiska tokom trudnoće i prekomerna težina su drugi faktori koji doprinose. Hemoroidi mogu biti bolni i posebno uznemirujući ako se ponavljaju, ali nisu opasni ili opasni po život, a simptomi obično nestaju u roku od nekoliko dana. Postoji mnogo efikasnih načina za njihovo lečenje, kao i opcije za manje uobičajene tipove hemoroida koji mogu biti problematičniji.
Postoje dve vrste hemoroida- unutrašnji i spoljašnji koji se razlikuju u zavisnosti od regije u kojoj se ravijaju.
Unutrašnji hemoroidi – Ovi hemoroidi se razvijaju unutar rektuma (deo debelog creva koje vodi do anusa) i obično nisu vidljivi golim okom. Unutrašnji hemoroidi uglavnom ne bole, ali često bezbolno krvare. U nekim slučajevima, unutrašnji hemoroidi mogu viriti kroz anus i mogu se videti, što je poznato kao prolaps. Kada se to desi, obično će se sami skupiti nazad u rektum ili se mogu gurnuti nazad.
Spoljašnji hemoroidi – Ovi hemoroidi se razvijaju ispod kože, oko spoljašnje strane anusa. Ovo su najneprijatniji hemoroidi i mogu izazivati svrab ili bol. Kada se krvni ugrušak formira unutar spoljašnjeg hemoroida, to je poznato kao trombozirani hemoroid, što može dovesti do jakog, stalnog bola. Ponekad se ugrušci rastvaraju sami, ali ako se ne rastvaraju, lekar može da ukloni ugrušak, što je postupak koji je najefikasniji ako se uradi u roku od 72 sata od formiranja ugruška.
Videti krv u WC šolji nakon pražnjenja creva je bez sumnje alarmantno, i to je jedan od glavnih simptoma hemoroida. Ostali simptomi mogu da budu:
Ako osetite bilo koji od ovih simptoma hemoroida, izbegavajte prekomerno naprezanje, trljanje ili čišćenje oko anusa, što može pogoršati iritaciju i svrab, pa čak i dovesti do krvarenja. Pored toga, pokušajte da osušite područje umesto da ga obrišete.
Smatra se da nekoliko stanja i navika izazivaju hemoroide – hronični zatvor ili dijareja, previše naprezanje tokom pražnjenja creva, dugo sedenje u toaletu, naprezanje. Konstipacija i produženo sedenje mogu uticati na protok krvi u tom području, uzrokujući da se krv ne kreće očekivanom brzinom (poznatom kao skupljanje) unutar krvnih sudova, što dovodi do hemoroida. Faktori koji povećavaju rizik od razvoja hemoroida su nedostatak vlakana u ishrani, gojaznost kao i prekomerna težina koja može da izvrši pritisak na hemoroidno tkivo. Takođe, kako starimo, vezivno tkivo u rektumu i anusu postaje slabije, što potencijalno dovodi do ispupčenih hemoroida.
Kako fetus u trudnoći raste i vrši pritisak na stomak, vene u rektumu i anusu mogu se povećati. Problem obično nestaje nakon rođenja. Hemoroidi su česti tokom trudnoće, posebno u trećem tromesečju, kada uvećana materica vrši pritisak na karlicu i vene u blizini anusa i rektuma. Povećani nivo hormona progesterona tokom trudnoće takođe može da doprinese razvoju hemoroida: progesteron opušta zidove vena, čineći ih sklonijim oticanju. Neke žene dobiju hemoroide prvi put kada su trudne. Ali, ako je žena ranije imala hemoroide, veća je verovatnoća da će ih ponovo dobiti tokom trudnoće. Na sreću, hemoroidi obično nisu štetni po zdravlje trudnice ili zdravlje bebe, i obično nestaju sami od sebe nakon porođaja.
Vaš lekar će vas zamoliti da opišete svoje simptome i tada će vam uzeti anamnezu. Mogu se primetiti pri dijagnostifikovanju- iritacija kože, kvržice ili otok, spoljašnji hemoroidi, prolapse unutrašnjih hemoroida, pečati na koži (višak kože koji ostane kada telo upije krvni ugrušak u tromboziranom hemoroidu) i analne fisure (male rane u anusu koje mogu dovesti do svraba i krvarenja). Vaš lekar takođe može da proveri da li ima krvi u stolici, da ispita tonus mišića vašeg anusa i da obavi rektalni pregled da bi dijagnostikovao unutrašnje hemoroide.
Ovo se radi u ordinaciji sa podmazanim prstom u rukavici (pregled donjeg rektuma koji se naziva digitalni rektalni pregled) i anoskopom (osvetljena cev koja je umetnuta nekoliko inča u anus kako bi pomogla lekaru da vidi sve probleme unutar sluznica rektuma).Lekar može takođe preporučiti dodatne testove kako bi isključio druge uzroke krvarenja, posebno ako ste stariji od 40 godina.
Često možete i sami da lečite hemoroide kod kuće, a simptomi bi trebalo da se povuku u roku od nedelju dana. Ali ako se to ne desi, ili ako imate rektalno krvarenje, trebalo bi obavezno da posetite lekara. Krvarenje iz rektuma može biti znak problema sa digestivnim traktom i bolesti creva, kao što su ulcerozni kolitis, Kronova bolest ili analni ili kolorektalni karcinom, tako da je važno da pristupite ozbiljnom lečenju, posebno ako ste stariji od 40 godina.
Na sreću, većina hemoroida se može lečiti kod kuće ili jednostavnim medicinskim procedurama u ordinaciji, u zavisnosti od vrste hemoroida i težine simptoma. Izbegavanje zatvora je ključno u lečenju hemoroida. Promene u ishrani i načinu života, posebno konzumiranje više vlakana, mogu pomoći u smanjenju simptoma hemoroida. Dodatak vlaknima, kao što je Metamucil (psilijum) i omekšivači stolice, kao što je Citrucel (metilceluloza), mogu pomoći u sprečavanju zatvora. Izbegavajte laksative, koji mogu izazvati dijareju i pogoršati simptome hemoroida. Da biste ublažili nelagodnost izazvanu hemoroidima, možete sami da uradite nekoliko stvari kod kuće. Koristite sedeću kupku. Ovo je topla plitka kupka koja posebno cilja na to područje a u apotekama može se nabaviti plastični komplet.
Koristite pakovanje leda. Izbegavajte naprezanje tokom pražnjenja creva. Pravilno očistite anus i održavajte ga čistim nakon svakog pražnjenja creva. Sedite na podloge sa jastukom, a ne na tvrde, da biste smanjili otok i sprečili stvaranje novih hemoroida. Po potrebi uzmite lekove protiv bolova bez recepta, kao što su ibuprofen, acetaminofen ili aspirin. Probajte kreme, masti ili jastučiće bez recepta koji sadrže hidrokortizon ili hamamelis. Oni mogu ublažiti otok, bol i svrab. (Proizvodi sa hidrokortizonom takođe mogu izazvati stanjivanje ili slabljenje kože i ne bi trebalo da se koriste duže od nedelju dana.)
Medicinske procedure mogu biti potrebne za hemoroide koji ne prolaze posle lečenja kućnim tretmanom. Bolni spoljašnji hemoroidi mogu se ukloniti tokom posete ordinaciji nakon injekcije lokalnog anestetika. Za unutrašnje hemoroide može se razmotriti nekoliko ambulantnih procedura. Kod vezivanja gumenom trakom, najčešće procedure za hemoroide lekar stavlja malu gumenu traku oko baze hemoroida, prekidajući dotok krvi hemoroida. Hemoroidi se obično smanjuju i otpadaju u roku od oko nedelju dana. Druge procedure uključuju skleroterapiju, u kojoj hemikalija ubrizgana u hemoroide izaziva stvaranje ožiljnog tkiva, smanjujući hemoroide i infracrvena koagulacija, u kojoj intenzivan snop infracrvene svetlosti izaziva formiranje ožiljnog tkiva, prekidajući dotok krvi i smanjujući hemoroide.
Ako imate veliki spoljašnji hemoroid, i unutrašnje i spoljašnje hemoroide, ili unutrašnji hemoroid koji je prolapsirao (iskočio kroz anus), možda će biti neophodna hirurška operacija koja se zove hemoroidektomija. Tokom hemoroidektomije, hemoroidi i okolno tkivo se uklanjaju kroz mali rez, koji se obično zatvara šavovima nakon toga. Procedura se izvodi u operacionoj sali uz lokalizovanu ili opštu anesteziju, ili kičmeni blok koji umrtvljuje donju polovinu tela. Procedura je uspešna u 95 odsto slučajeva, iako pacijenti mogu da dožive postoperativni bol. Druga opcija koja ima za cilj smanjenje postoperativnog bola je hemoroidopeksija sa hemoroidima, u kojoj uređaj povlači hemoroidno tkivo nagore i u normalan položaj, spajajući ga na mesto.
Sprečavanje opstipacije, tako što ćete održavati meku stolicu i redovno pražnjenje creva, jedan je od najboljih načina za sprečavanje hemoroida. Unosite puno vlakana u svoju ishranu. Ishrana bogata vlaknima može učiniti stolicu mekšom i glomaznijom, tako da ona lako prolazi. Prema istraživanjima odrasli muškarci, mlađi od 50 godina, treba da unose najmanje 38 grama vlakana dnevno, a odrasle žene mlađe od 50 godina treba da unose 25 grama. Za starije od 50 godina preporuka je nešto niža: 30 grama za muškarce i 21 gram za žene. Vlakna u ishranu dodajte postepeno kako biste izbegli prekomerno gasove ili nadimanje.
Postoji nekoliko jednostavnih, zdravih načina da u svoju ishranu unesete više vlakana. Hrana punjena vlaknima uključuje voće kao što su bobice, avokado i kruške. Brokoli, artičoke i prokelj su među povrćem kojim možete povećati unos vlakana. Cela zrna, kao što su smeđi pirinač, kinoa i ovsena kaša, takođe su važan izvor. Mahunarke, uključujući sočivo, razni pasulj i zeleni grašak, odličan su način za dobijanje vlakana. Orašasti plodovi i semenke su takođe odlična užina puna vlakana. Ako imate problema sa unosom dovoljno vlakana u svoju redovnu ishranu, razmislite o dodatku vlaknima.
Ako imate hroničnu konstipaciju i sumnjate da to može doprineti vašim hemoroidima, izbegavajte da jedete previše hrane koja sadrži malo ili nimalo vlakana, kao što su sir i brza i prerađena hrana. Pijte puno vode i drugih tečnosti. Preporuke za dnevni unos vode variraju i zavise od pojedinca. Preporuka je da muškarci dnevno unose 2,7 litara a žene 3,7 litara vode. Trebalo bi izbegavati alokohol i kofein.
Vežbanje, posebno 20 do 30 minuta umerene aerobne aktivnosti dnevno, može pomoći u održavanju redovnog pražnjenja creva. Redovna vežba vam može pomoći da izgubite težinu, što može doprineti nastanku hemoroida. Posebno upražnjavajte vežbe nakon dugotrajnog, odnosno višesatnog sedenja.
Nemojte se naprezati ili zadržavati dah tokom pražnjenja creva. Naprezanje može dovesti do prevelikog pritiska na vene i direktno dovesti do razvoja hemoroida. Idite u toalet čim osetite želju. Odlaganje nagona može otežati prolazak stolice. Izbegavajte duge periode sedenja. Predugo sedenje, posebno na toaletu, može opteretiti vene u anusu.
Komplikacije hemoroida su retke, ali ipak mogu da izazovu anemiju i „zadavljeni “ hemoroid.
Anemija – Krvarenje iz hroničnih hemoroida može izazvati anemiju ili nedostatak crvenih krvnih zrnaca. Crvena krvna zrnca prenose kiseonik po celom telu, tako da anemija može da učini da se osećate umorno i malaksalo.
Zadavljeni hemoroid – U retkim situacijama, otok može da prekine snabdevanje kiseonikom hemoroidu koji je prolapsirao, uzrokujući zadavljeni hemoroid. Ovo može biti izuzetno bolno i onesposobljavajuće, a za lečenje će možda biti potrebna operacija.
Gastrointestinalni problemi kao što su zatvor i dijareja mogu dovesti do hemorioda ili ih pogoršati. Dugotrajno sedenje ili naprezanje koji se mogu pojaviti kada se nosite sa ovim problemima vrši pritisak na hemoroidno tkivo. Hemoroidi se takođe često razvijaju tokom trudnoće. Ovo je slično zbog većeg pritiska u tom području, ali može biti i zbog povećanja zapremine krvi i kao rezultat hormonskih promena koje povećavaju verovatnoću otoka. Zatvor tokom trudnoće je čest uzrok hemoroida.