Često mokrenje može da bude razlog potencijalno različitih uzroka. Ovi razlozi uključuju, ali nisu ograničeni samo na, povećanje unosa vode, infekciju urinarnog trakta ili pojavu nove bolesti, kao što je dijabetes, kažu eksperti iz Mayo Clinic.
Ako vas muči često mokrenje zapitajte se da li ste u poslednje vreme počeli da uzimate novi lek
Taj impuls za često mokrenje i odlazak u toalet je relativno česta nuspojava raznih lekova. „Mnogi lekovi mogu da dovedu do zadržavanja mokraće i nečega što nazivamo ‘inkotinencija prekomernog protoka’, a to je pojava kada bešika nije u stanju da se skupi i izbaci urin efikasno, ostavljajući ga u bešici,” kaže farmaceut dr Brooke D. Hudspeth, profesor i šef katedre University of Kentucky College of Pharmacy u Leksingtonu. Drugi lekovi mogu da ometaju funkciju uretre ili da uzrokuju pojavu da se bešika brzo napuni urinom i da se češće mokri.
Često mokrenje mogu da izazovi diuretici
Smisao diuretika je da poveća mokrenje. „Svi diuretici deluju na povećanje izlučivanja vode i natrijuma iz tela kroz bubrege“, objašnjava dr Hudspeth. Ovo je korisno u lečenju stanja kao što su visok krvni pritisak, otok, srčana insuficijencija i poremećaji jetre ili bubrega, kaže ona. Ali, često mokrenje može da vam poremeti san ako se budite više puta tokom noći kako biste otišli u kupatilo. Dr Hudspeth preporučuje da pitate svog doktora o uzimanju diuretike ranije tokom dana. Tako bi se izbeglo buđenje tokom noći.
Triciklični antidepresivi
Često mokrenje je obično dobro režiran proces. Kada se bešika napuni (i zadržava taj urin), uretra (mokarćna cev) je povezana sa bešikom koja prazni urin i treba da ostane zatvorena da bi zadržala sav urin dok ne odlučite da ste spremni da odete u kupatilo, kaže dr Hudspeth. Štaviše, bešika mora da bude u stanju da se skupi i da izbaci urin u uretru. Triciklični antidepresivi mogu da ometaju oba procesa i da dovedu do curenja, što se naziva i urinarna inkontinencija.
Antihistaminici takođe izazivaju često mokrenje
Kod nekih ljudi, kijanje može da izazove curenje malo urina. Ali ova pojava može biti i zbog uzimanja antihistaminika koji se uzimaju za kontrolu simptoma alergije. Najčešći „prestupnici“ iz grupe antihistaminika koji izazivaju ovu nepijatnu situaciju su lekovi na bazi difenhidramina i hlorfeniramina, kaže dr Jason Varin, farmaceut, docent na University of Minnesota College of Pharmacy u Mineapolisu. „Bešika je glatki mišić koji se puni urinom. Kada dostigne određeni nivo i napuni se, šalje signale mozgu da je vreme za mokrenje“, objašnjava on. Problem je u tome što određeni antihistaminici mogu da opuste bešiku, smanjujući njenu sposobnost da zadrži urin. Na kraju, u bešici još uvek ostalo nešto urina, što znači da će se bešika ponovo brže napuniti i poslati signal „moram da piškim“ ranije u mozak.
Dekongestivi mogu da utiču na često mokrenje
Dobra stvar kod dekongestiva kao što su pseudoefedrin i fenilefrin je to što oni privremeno otklanjaju začepljenost nosa sužavanjem krvnih sudova, i na kraju smanjuju otok sluznice nosa. Ali, taj efekat se dešava i drugim mišićima, uključujući sfinkter bešike, kaže dr Varin. „Ovo je ventil za uključivanje i isključivanje bešike, a ovi lekovi mogu da naprave da se bešika suzi tako da je teže da urin prođe iz bešike“, kaže on. Kod muškaraca, „dekongestivi takođe mogu da stegnu prostatu, koja okružuje uretru, što takođe otežava mokrenje“, dodaje dr Varin.
Blokatori kalcijumovih kanala
Među starijim odraslim osobama koje su išle kod lekara zbog problema inkontinencije, 60 procenata je uzimalo lekove koji su imali urinarne simptome kao nuspojavu, prema istraživanju iz 2013. Među najčešćim lekovima koje su uzimali su blokatori kalcijumovih kanala. Ova grupa lekova, koja se koristi za lečenje hipertenzije, može da izazove opuštanje bešike i da utiče na njenu sposobnost da se pravilno prazni, kaže dr Hudspeth.
Stablilizatori raspoloženja kao neželjeni efekat imaju često mokrenje
Lek na bazi litijum karbonta, za stabilizaciju raspoloženja, se koristi za lečenje bipolarnog poremećaja, navodi američki National Alliance on Mental Illness. „Za neke pojedince, litijum je najbolji tretman, a za neke se smatra spasonosnim lekom, iako ima niz neželjenih efekata“, kaže dr Varin. Jedan od tih potencijalno neželjenih efekata je često mokrenje i žeđ. Javlja se kod 70 procenata pacijenata koji uzimaju litijum dugoročno. Rad je objavljen u decembru 2016. u časopisu International Journal of Bipolar Disorders. Iako ovaj neželjeni efekat može biti dosadan, može biti i opasan ako je doza litijuma koja se uzima previsoka.
„Doze litijuma koje su previsoke za pojedinca mogu da dovedu do promena u bubrezima i do oblika dijabetesa koji utiče na funkciju bubrega“, objašnjava dr Varin. To stanje se naziva dijabetes insipidus, što nije isto što i dijabetes tipa 1 ili 2. „Diabetes insipidus ima veze sa sposobnošću bubrega da izlučuje tečnost i pravilno reapsorbuje vodu, što dovodi do povećanog mokrenja. Ovo stvara efekat koji pacijenti opisuju kao beskrajnu žeđ“, kaže on. Ovo stanje može da izazove neravnotežu elektrolita i tečnosti. Obavezno je da se obavesti lekar o ovim neželjenim efektima.
Antipsihotici i često mokrenje
Lekovi na bazi klozapina pripadaju grupi antipsihotičnih lekova koji leče šizofreniju. Mogu da budu jako važni za pacijente koji imaju samoubilačke misli, navodi se iz U.S. National Library of Medicine. Često mokrenje je jedan od mogućih neželjenih efekata jer može da izazove dijabetes insipidus, kaže dr Hudspeth. Jedna od glavnih komplikacija dijabetesa insipidusa je dehidratacija. Dehidratacija obuhvata simptome koji uključuju žeđ, suvu kožu, umor, vrtoglavicu, konfuziju i mučninu, prema navodima National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases (NIDDK). Obavezno je da pacijent razgovoara sa svojim lekarom ako uzima antipsihotik i oseti pojačano mokrenje.
Neki lekovi za dijabetes tip 2
Noviji lekovi za dijabetes tip 2, koji pripadaju grupi koja se zove inhibitori natrijum-glukoze kotransporter-2 (SGLT2) deluju tako što „povećavaju količinu glukoze ili šećera u krvi koju bubrezi izlučuju i prolaze kroz urin, koji sa sobom nose tečnost“, kaže dr Varin. Neke dobre vesti su: Postojala je zabrinutost da bi inhibitori SGLT2 takođe mogli da povećaju rizik od infekcije urinarnog trakta (jedan od simptoma urinarne infekcije je uporni nagon za mokrenjem, prema navodima Mayo Clinic). Ali novija istraživanja nisu uspela da pronađu tu vezu, sugeriše izdanje časopisa Clinical Kidney Journal iz februar 2020.
Alfa blokatori i često mokrenje
Lekovi koji spadaju u grupu alfa blokatora, na bazi doksazosina, prazosina i terazosina, su još jedna grupa lekova koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska. Oni deluju tako što opuštaju krvne sudove. Tako omogućavaju adekvatan protok krvi. Ali takođe mogu da opuste mišiće uretre i izazovu urinarnu inkontinenciju, kaže dr Hudspeth. Prema navodima sa Mayo Clinic, ovi lekovi se često koriste u kombinaciji sa drugim lekovima za snižavanje krvnog pritiska, kao što su diuretici. Tako onda postoji šansa za povećanim problemom sa mokrenjem koji je uzrok dejstva jednog ili drugog leka.
Opoidi i često mokrenje
Opioidi su lekovi koje lekari mogu propisati za lečenje bolova. To su lekovi na bazi oksikodona ili hidrokodona, morfijum i metadon, prema navodima Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Ovi lekovi izazivaju veliku zavisnost. Jedna od četiri osobe koje se dugotrajno leče ovim lekovima doživljavaju zavisnost od opijata, kaže CDC. Jasno, to je glavna briga. Ali manji neželjeni efekat su problemi sa uriniranjem, prema članku objavljenom u januaru 2017. u International Journal of Molecular Sciences. Opioidi mogu da smanje sposobnost pražnjenja bešike ometajući pravilnu kontrakciju bešike. Lekar će možda moći da propiše druge lekove protiv bolova ako pacijent ima neželjene efekte.
Ako pacijent ima bilo kakvih nedoumica u vezi sa uzimanjem lekova ili novonastalim promenama u urinu, treba da se obrati lekaru primarne zdravstvene zaštite. On će dati procenu i dalje terapijske smernice.
