Naslovna / Zdravlje

Grip, a ne samo covid 19, uzrokuje komplikacije kod osoba sa hroničnim stanjima

Priredio/la: J. M.
15:00 - 25. 11. 2021.

Ljudi sa astmom, srčanim oboljenjima, dijabetesom i drugim hroničnim stanjima imaju veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija ukoliko obole od gripa…

grip Ljudi sa gripom mogu da ga prenesu na drugu osobu na udaljenosti od oko 1,8 metara Foto: Shutterstock

Grip je zarazna respiratorna bolest koju izazivaju virusi gripa, a simptomi idu od blagih do teških. Ponekad ova virusna infekcija može dovesti i do smrti, mada to zavisi od opšteg stanja obolele osobe, njene starosti, pridruženh bolesti… Uopšteno gledano, grip je opasan kod hroničnih oboljenja. Kod zdravih osoba grip se uz adekvatno lečenje uspešno prevazilazi, ali je potrebno, ipak, preduzeti sve moguće mere da organizam bude jak kako bi mogao da se brani od virusa gripa.

Kako se grip prenosi

U vreme pandemije korona virusa, grip nije potpuno nestao, iako su nam maske pomogle da se ne zarazimo i od gripa. Ipak, važno je da se podsetimo šta je grip, koliko je grip opasan, kako se prenosi, koji su simptomi, koja je razlika između gripa i covid 19 infekcije i koje su to grupe ljudi najugroženije kada je reč o zarazi virusom gripa, kao i zašto je grip je opasan kod hroničnih oboljenja.

Grip se prenosi sa osobe na osobu. Ljudi sa gripom mogu da ga prenesu na drugu osobu na udaljenosti od oko 1,8 metara. Većina stručnjaka smatra da se virusi gripa šire uglavnom kapljicama koje nastaju kada ljudi sa gripom kašlju, kijaju ili govore. Ove kapljice mogu dospeti u usta ili nos ljudi koji su u blizini ili ih eventualno udahnu u pluća. Ređe, osoba može da dobije grip dodirujući površinu ili predmet koji ima virus gripa, a zatim dodirujući sopstvena usta, nos ili eventualno oči.

Kada se najviše širi

Ljudi sa gripom su najzarazniji u prva tri do četiri dana nakon početka njihove bolesti. Većina zdravih odraslih osoba može biti u stanju da zarazi druge počevši od prvog dana pre nego što se razviju simptomi i do 5 do 7 dana nakon što se razbole. Deca i neki ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom mogu da prenose virus duže od 7 dana.

Simptomi mogu da počnu oko drugog dana (ali mogu da se kreću od prvog do četvrtog dana) nakon što virus uđe u telo. To znači da ćete možda moći da prenesete grip na nekog drugog pre nego što saznate da ste bolesni, kao i dok ste bolesni. Neki ljudi mogu biti zaraženi virusom gripa, ali da nemaju simptome. Tokom ovog perioda, ti ljudi i dalje mogu da šire virus na druge.

Razlika između gripa i covid 19

Grip i covid 19 su zarazne respiratorne bolesti, ali su uzrokovane različitim virusima. Covid 19 je uzrokovan infekcijom korona virusom koji je prvi put identifikovan 2019. godine, a grip je uzrokovan infekcijom virusima gripa. Čini se da se covid 19 širi lakše od gripa. Međutim, ako se sve više ljudi u potpunosti vakciniše protiv covid 19, širenje ovog virusa trebalo bi da se uspori. U poređenju sa gripom, covid 19 može izazvati ozbiljnije bolesti kod nekih ljudi. Covid 19 takođe može potrajati duže pre nego što se pojave simptomi, pa je samm tim obolela osoba duže zarazna. Pošto su neki od simptoma gripa, covid 19 i drugih respiratornih bolesti slični, razlika između njih se ne može napraviti samo na osnovu simptoma, već je potrebno testiranje da bi se utvrdilo koja je vrsta virusa napala organizam i da bi se potvrdila dijagnoza. Ljudi mogu biti zaraženi i gripom i virusom koji izaziva covid 19 u isto vreme i da imaju simptome i gripa i covid 19. Iako se svaki dan sve više saznaje o korona virusu još uvek postoje stvari, kao što su stanja nakon covid 19, koje su još nepoznate.

Grip je opasan kod hroničnih oboljenja

Ljudi sa astmom, srčanim oboljenjima, dijabetesom i brojnim drugim hroničnim stanjima imaju veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija gripa, koje mogu dovesti do hospitalizacije ili čak smrti.

Tokom nedavnih sezona gripa, 9 od 10 ljudi hospitalizovanih sa gripom imalo je najmanje jedno osnovno zdravstveno stanje što pokazuje da grip dovodi do komplikacija kod hroničnih oboljenja. Zato lekari preporučuju vakcinaciju je dobijanje godišnje vakcine protiv gripa, a to posebno važno za ljude sa određenim hroničnim stanjima. Trenutne smernice za upotrebu vakcina protiv covid 19 ukazuju na to da se vakcine mogu davati zajedno sa drugim vakcinama, uključujući vakcine protiv gripa.

Vakcina protiv gripa smanjuje rizik od obolijevanja od gripa. Za osobe sa određenim hroničnim zdravstvenim stanjima pokazalo se da vakcina protiv gripa smanjuje rizik od pogoršanja hroničnih stanja uzrokovanih gripom i sprečava hospitalizaciju uzrokovanu gripom.

Grip može da pogorša stanja kao što su dijabetes, srčane bolesti, moždani udar…

Ljudi sa astmom imaju veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija gripa, čak i ako je njihova astma blaga ili su njihovom bolešći dobro upravlja lekovima. Ljudi sa astmom mogu da imaju otečene i osetljive disajne puteve, a grip može izazvati dalju upalu disajnih puteva i pluća.

Koliko je grip opasan pokazuju i ovi podaci: poslednjih nekoliko godina, oko 30% odraslih hospitalizovanih sa gripom prijavljenih američkom Centru za kontrolu bolesti (CDC) imalo je dijabetes. Akutne bolesti poput gripa mogu da otežaju dijabetičarima da održe dobar nivo šećera u krvi. Grip može podići nivo šećera u krvi, ali i da ga drastično smanji – ljudi nemaju apetit kada su bolesni, a smanjeni apetit može dovesti do pada nivoa šećera u krvi.

Među odraslim osobama hospitalizovanim sa gripom tokom prošlih sezona gripa, srčana oboljenja su bila jedno od najčešćih hroničnih stanja – oko polovine odraslih hospitalizovanih sa gripom imalo je srčano oboljenje. Studije su pokazale da je gripa povezan sa porastom srčanih i moždanih udara.

Hronična bolest bubrega slabi imuni odgovor, što može da oteža imunološkom sistemu da se bori protiv infekcija. Ljudi sa hroničnom bolesti bzbrega u bilo kojoj fazi, ljudi koji su imali transplantaciju bubrega i ljudi koji su na dijalizi, u većem su riziku od teške bolesti od gripa.
Pored ovih hroničnih stanja, rizik od komplikacija kod gripa imaju i ljudi sa sledećim stanjima:
– neurološka stanja
– poremećaji krvi
– hronična opstruktivna bolest pluća i cistična fibroza
– endokrini poremećaji (dijabetes melitus)
– bolesti srca (urođene bolesti srca, kongestivna srčana insuficijencija i koronarne arterijske bolesti)
– poremećaji jetre
– metabolički poremećaji (kao što su nasledni metabolički poremećaji i mitohondrijski poremećaji)
– gojaznost

U velikom riziku su i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom zbog bolesti (kao što su ljudi sa HIV-om ili nekim vrstama raka kao što je leukemija) ili lekova (kao što su oni koji primaju hemoterapiju ili zračenje zbog raka, ili osobe sa hroničnim stanjima koja zahtevaju hronične kortikosteroide ili druge lekove koji potiskuju imuni sistem). Takođe, osobe koje sui male moždani udar kao i oni sa određenim invaliditetom—posebno oni koji mogu imati problema sa funkcionisanjem mišića, plućne funkcije ili teškoće sa kašljem, gutanjem ili izbcivanjem tečnosti iz disajnih puteva.

U značajnijem riziku od virusa gripa su i ove grupe:
– trudnice i porodilje do dve nedelje nakon završetka trudnoće
– ljudi koji žive u staračkim domovima i drugim ustanovama za dugotrajnu negu
– iako se smatra da su sva deca mlađa od 5 godina izložena većem riziku od ozbiljnih komplikacija gripa, najveći rizik je za decu mlađu od 2 godine, sa najvećom stopom hospitalizacije i smrtnosti među bebama mlađim od 6 meseci

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo