Fleke na koži (livedo reticularis) predstavlja stanje koje uzrokuje pojavu „mreže“ nalik šarama preko kože. Ova pojava nastaje najčešće zbog smanjenog dotoka krvi u deo kože. To može biti i reakcija na niske temperature, simptom zdravstvenog stanja ili neželjeni efekat leka. U nekim slučajevima, livedo reticularis je idiopatski, što znači da lekari ne mogu da identifikuju uzrok.
Fleke na koži se razvijaju kada postoji nedostatak dotoka krvi u kožu. To znači da ispod površine kože ima više deoksigenirane krvi. Deoksigenirana krv ide iz desne komore kroz plućnu arteriju, plućne kapilare i plućne vene nazad u srce, u levu srčanu pretkomoru. Postoji mnogo uzroka koji mogu da smanje dotok krvi zasićene kiseonikom u kožu, što izaziva livedo reticularis.
Lekari na prvom mestu utvrđuju da li je pojava „šara“ povezana sa sistemskim simptomima. Odatle dele slučajeve u sledeće podkategorije:
Fiziološki – Ova vrsta „šarene kože“ pojavljuje se samo u slučaju hladnoće i stanje se popravllja kada se osoba ugreje. Drugo ime za ovo stanje je cutis marmorata. Cutis marmorata je češći kod žena i novorođenčadi. Nastaje kada se krvni sudovi stežu, kao odgovor na hladnoću. Kako se koža zagreva, krvni sudovi se ponovo šire, što dovodi do nestanka mrlja na koži. Ovo stanje ne zahteva lečenje.
Primarni – Primarni livedo reticularis takođe dolazi i prolazi, ali ne kao odgovor na niske temperature. Nije povezan sa osnovnim stanjem.
Sekundarni – Nekada je livedo reticularis rezultat drugog stanja. To može podrazumevati infekciju, neurološke bolesti, endokrine bolesti, vaskulitis ili poremećaj vezivnog tkiva. Sekundarni livedo reticularis se takođe može pojaviti zbog lekova, kao što je amantadin.
Idiopatski – Ovaj tip livedo reticularis je konzistentan i ne nestaje. Nema drugih simptoma povezanih sa njim i nema jasnog uzroka. Retko je to rani simptom autoimunog stanja, poznatog kao antifosfolipidni sindrom (APS) ili Snedonov sindrom, ali obično nije opasan. Ako je „mreža“ na koži povezana sa sistemskim simptomima, lekari moraju da provere da li su livedo reticularis ili livedo racemosa, povezana stanja, koje takođe izazivaju fleke. Livedo racemosa je uvek rezultat nekog drugog stanja i snažno je povezan sa APS.
Bolesti štitaste žlezde, hipotireoza i hipertireoza, mogu izazvati pojavu fleka na koži. Hipotireoidizam može izazvati:
Hipertireoza može izazvati:
Reumatoidni artritis je autoimuna bolest, koja uzrokuje bol i upalu zglobova. Takođe može izazvati tamnu i neravnu kožu zbog dejstva upale krvnih sudova. Ostali simptomi reumatoidnog artritisa su:
Ne postoji lek za reumatoidni artritis, ali lečenje može smanjiti simptome i rizik od oštećenja zglobova. Lekari mogu da prepišu antireumatske lekove, koji modifikuju bolest, biološke lekove i lekove protiv bolova, kako bi smanjili autoimunu aktivnost i ublažili simptome.
Neka istraživanja sugerišu da postoji veza između livedo reticularisa i covid 19. Studija slučaja iz 2020. pokazala je da se simptomi šarene kože mogu pojaviti kod čak 20 procenata osoba koje su imale covid 19. U nekim slučajevima, moguće je da je osip, nalik livedo reticularis, predstavljao rani simptom covid 19. Lekari ne znaju šta je konkretno izazvalo osip u ovim slučajevima, ali smatraju da to može biti deo imunološke reakcije.
Hughesov sindrom je autoimuno stanje koje može da zadesi mlade, ali i sredovečne osobe. Ovo stanje dovodi do toga da organizam proizvodi proteine, koji povećavaju zgrušavanje krvi. To može dovesti do opasnih ugrušaka u celom telu, povećavajući rizik od moždanog udara i plućne embolije. Crvene ili ljubičaste fleke na koži su čest simptom, a pored ovoga mogu se javiti i:
Osobe koje imaju Hughesov sindrom imaju povećan rizik od razvoja duboke venske tromboze. Iz tog razloga, mnogim ljudima sa ovom dijagnozom su potrebni lekovi za razređivanje krvi, kako bi se sprečilo stvaranje opasnih krvnih ugrušaka.
„Šarena koža“ je sekundarni i redak simptom akutnog pankreatitisa. Ovo stanje se dešava prilikom upale pankreasa u kratkom vremenskom periodu. Simptomi su sledeći:
Lupus je autoimuno inflamatorno stanje u kojem imuni sistem počinje da napada zdravo tkivo. Ako lupus uzrokuje oštećenje malih krvnih sudova, osoba sa ovim stanjem može razviti livedo reticularis, odnosno fleke na koži. Ostali simptomi lupusa su:
Ne postoji lek za lupus, iako lečenje može pomoći u držanju stanja pod kontrolom. simptomima. Promene u načinu života, kao što su upravljanje stresom i prestanak pušenja, takođe mogu pomoći u ublažavanju simptoma.
Fleke na koži mogu biti znak šoka. Šok zahteva hitnu medicinsku pomoć. Šok izaziva iznenadni nizak krvni pritisak, što dovodi do smanjenog dotoka krvi u kožu. Ako se ne leči, može izazvati oštećenje organa. Šok može biti uzrokovan:
„Šarena koža“ novorođenčadi obično je rezultat cutis marmorata. To je tipičan fiziološki odgovor na niske temperature i ne zahteva lečenje. Retko, uporna išarana koža kod beba se dešava zbog kožne marmorata telangiectatica congenita. To je genetsko stanje, koje uzrokuje da se krvni sudovi formiraju drugačije nego obično. Može biti povezan sa drugim genetskim stanjima, kao što su Daunov sindrom, Adams-Oliverov sindrom, sindrom Kornelije de Lange ili pigmentovaskularna fakomatoza.
Fleke na koži mogu nastati i kada je neka osoba pred kraj života, posebno ako zahvata gornje ekstremitete. Drugi znaci da se osoba možda približava smrtnom času su:
Kako bi ustanovio uzrok fleka na koži lekar će:
Tretman će sadržati davanje kiseonika, transfuziju i dalje testiranje.
Fleke na koži nije uvek moguće sprečiti, u zavisnosti od toga šta ih izaziva. Ali ako neko ima cutis marmorata ili neko drugo stanje, koje utiče na telesnu temperaturu ili cirkulaciju, utopljavanje i pojačavanje cirkulacije može biti od pomoći. Redovna vežba može pomoći u poboljšanju cirkulacije. Trebalo bi izbegavati sedenje ili ležanje duže vreme tokom dana. Takođe, trebalo bi izbegavati sedenje sa prekrštenim nogama.Vežbanje i šetnja su proverene metode za bolju cirkulaciju, a masaža takođe može da pomogne kako bi se stimulisala cirkulacija u koži.