Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Disautonomija ili autonomna neuropatija posledica je oštećenja nervnog sistema

Priredio/la: M. M.
17:00 - 03. 01. 2022.

Postoje različite vrste disautonomije, a svaka ima posebne simptome, koji nekada mogu da se povuku ili da postanu hronični

Disautonomija Postoje različite vrste disautonomije, a svaka ima posebne simptome, koji nekada mogu da se povuku ili da postanu hronični Foto: Shutterstock

Disautonomija nastaje kao posledica oštećenja autonomnog nervnog sistema (ANS), koji reguliše disanje, rad srca, telesnu temperaturu, seksualne funkcije, probavu. Ovaj poremećaj poznat je i pod pojmom autonomna neuropatija i dovodi se u vezu sa dijabetesom, Parkinsonovom bolešću, sindromom hroničnog umora, sindromom iritabilnog creva i drugim stanjima. Simptomi disautonomije su veoma raznoliki, od blagih do opasnih po život, mogu uticati na deo ili na celokupni ANS.

Disautonomija može biti uzrokovana i povredama

Prema izveštaju organizacije Dysautonomia International, više od 70 miliona ljudi širom sveta ima disautonomiju koja može da bude primarna i sekundarna. Degenerativne bolesti, kao što je Parkinsonova bolest, mogu da izazovu pojavu primarne disautonomije. Sekundarna disautonomija je rezultat povrede ili nekog drugog primarnog oboljenja. Reč je o sveobuhvatnom pojmu, koji obuhvata različite zdravstvene probleme.

Koji su simptomi disautonomije

Postoje različite vrste disautonomije, a svaka ima posebne simptome, koji nekada mogu da se povuku ili da postanu hronični. Nemogućnost stajanja, vrtoglavice i nesvestice, brz, spor ili nepravilan rad srca, bol u grudima, nizak krvni pritisak, su česti simptomi. Javljaju se i problemi sa gastrointestinalnim sistemom, mučnina, poremećaji vidnog polja, slabost. Uočavaju se i  poteškoće sa disanjem, promene raspoloženja, anksioznost, umor i ograničena fizička aktivnost, migrene, podrhtavanje delova tela, poremećaj spavanja. Nekada je i učestalo mokrenje, prisutni su problemi sa koncentracijom i pamćenjem, uočava se slab apetit i osetljivost na buku i svetlost, kod pacijenata.

Koje vrste disautonomije postoje

Postoji najmanje 15 vrsta disautonomije. Najčešće vrste su neurokardiogena sinkopa (NCS) i sindrom posturalne ortostatske tahikardije (POTS).

NCS

Vazovagalni sindrom ili neurokardiogena sinkopa, gubitak svesti, posledica je naglog pada krvnog pritiska i smanjenog pulsa. Sinkopa se kod nekih ljudi javlja povremeno, dok je kod drugih ljudi veoma česta i utiče na kvalitet života. Gravitacija prirodno vuče krv nadole, ali zdrav autonomni nervni sistem prilagođava otkucaje srca i kontrakcije mišića, kako bi se sprečilo nakupljanje krvi u nogama i stopalima i obezbedio protok krvi u mozak. Stanje je najčešće posledica nedovoljnog unosa tečnosti, stresa, upotrebe alkohola ili visoke telesne temperature.

POTS

Sindrom posturalne ortostatske tahikardije često pogađa osobe koje imaju autoimune bolesti. Ubrzana je srčana frekvencija u stojećem položaju, moguć je pad pritiska kada se stoji. Prema statistici 80 procenata obolelih su žene. Javlja se vrtoglavica i nesvestica, tahikardija, moguća je i bol u grudima, kratak dah. Stanje se ispoljava i nervozom creva, brzim umaranjem tokom sportskih aktivnosti, preosetljivošću na promenu temperature vazduha. POST spada u sekundarne disautonomije. Kod obolelih su povišene vrednosti autoimunih markera. Ovi pacijenti imaju veću verovatnoću za dobijanje autoimunih bolesti kao što su Sjogrenova bolest ili lupus.

Višestruka sistemska atrofija

Višestruka sistemska atrofija (MSA) je retko oboljenje koje pogađa od dvoje do petoro ljudi na svakih 100.000 osoba. Obično se javlja nakon 40 godine. U mozgu ljudi koji imaju MSA, određeni regioni se polako razgrađuju – posebno mali mozak, bazalne ganglije i moždano stablo.  Vremenom nastaju motoričke poteškoće, javljaju se i problemi sa govorom, ravnotežom, kontrolom bešike, krvnim pritiskom.  MSA obuhvata tri sindroma: Shy-Dragerov sindrom, stratonaigralsku degeneraciju i olivopontokerebelarnu atrofiju.

Disfunkcija barorefleksa

Ovo stanje je retko i utiče na krvni pritisak. Mehanizam barorefleksa je jedan od načina na koji telo održava normalan krvni pritisak. Disfunkcija barorefleksa se ispoljava glavoboljama, prekomernim znojenjem i ubrzanim radom srca. Terapija za disfunkciju barorefleksa su lekovi za kontrolu pulsa i krvnog pritiska.

Autonomna dijabetička neuropatija

Autonomna dijabetička neuropatija je potencijalna komplikacija dijabetesa. Autonomna neuropatija nastaje kao oštećenje nerava, posledica toga je ortostatska hipotenzija sa simptomima vrtoglavice, nestabilnosti, gubitka svesti. Lečenje je veoma teško, upotrebljavaju se kompresione čarape i lekovi za stabilizaciju krvnog pritiska. Oboljenje utiče na nervne ćelije koje kontrolišu rad bešike, probavnog sistema, srca i drugih organa. Javlja se i tahikardija u mirovanju, zatvor, mogući su problemi sa disanjem, gastropareza, poremećaj kada želucu treba previše vremena da potisne hranu u creva. Stanje je praćeno  i“krhkim dijabetesom“, koji se karakteriše čestim epizodama hiperglikemije i hipoglikemije.

Kako se leči disautonomija

Ne postoji lek za primarnu disautonomiju. Međutim, simptomi sekundarne disautonomije mogu da se poboljšaju, kada se leči osnovno stanje. Lekari savetuju unos od 2 do 4 litre vode dnevno, preporučuju se i slanija jela. Pacijenti treba da izbegavaju kofein i pića sa visokim sadržajem šećera.

Alternativne metode lečenja disautonomije

Ne postoje alternativni tretmani koji mogu da izleče disautonomiju, ali neke psihološke terapije, jer su pacijenti često anksiozni,  mogu da pomognu. Raznim tehnikama kontrole ponašanja i emocija nastoji da se uspostavi balans. Preporučuju se joga i meditacija. Mala studija iz 2017. u kojoj je učestvovalo 12 žena sa disautonomnim sindromom, pokazala je da kanabidiol može da pomogne. Naučnici tvrde da je od 12 žena, njih 8 značajno umanjilo bolove i poboljšalo zdravlje. Ispitanice su, tokom tri meseca, koristile kanabidiol jedinjenje biljke konoplje, koje za razliku od kanabisa, ne izaziva „euforiju“.

Razlozi za nastanak disautonomije

Disautonomije su poremećaji u radu autonomnog nervnog sistema koji mogu da se jave iz više razloga. Primarne disautonomije nastaju usled genetskih ili degenerativnih bolesti, koje utiču na mozak i nervni sistem. Sekundarne disautonomije se javljaju kao rezultat povrede ili neke osnovne bolesti. Dijabetes, lupus, reumatoidni artritis, Parkinsonova bolest, celijakija, su neka oboljenja koja mogu da dovedu do sekundarne disautonomije.

Kako disautonomija utiče na svakodnevne obaveze

Oko 25 procenata ljudi koji imaju sindrom posturalne ortostatske tahikardije ima teške simptome, koji utiču na kvalitet života. Disautonomija takođe može da se odrazi na mentalno zdravlje. Uočeno je da su depresija i anksioznost, česti kod pacijenta koji imaju sindrom posturalne ortostatske tahikardije

Stručnjaci veruju da vitamin D može da igra važnu ulogu u autonomnim poremećajima. Iako nisu sigurni u tačan mehanizam, čini se da nizak nivo vitamina D može da izazove neke od simptoma disautonomije.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend