Dr sci med Dušan Ružičić je sa svojim timom nedavno prvi put u Opštoj bolnici u Valjevu uradio transkatetersku trombolizu, složenu metodu koja se radi u slučaju embolije pluća Foto: Privatna arhiva/Shutterstock
Preskakanje srca ili bol u grudima jasno ukazuju da srce ne funkcioniše kako treba. Osim ova dva, postoji nekoliko grupa simptoma koji nam to nedvosmisleno poručuju. Uz prepoznavanje faktora rizika, na koje možemo da utičemo, najveći broj bolesti srca i kardiovaskularnog sistema ipak može da se spreči.
– Prva grupa simptoma svakako su nepravilan rad, odnosno lupanje i preskakanje srca, uz gubitke svesti. Slede gušenje i zamaranje uz pojavu otoka na nogama, i konačno, pojava bola u grudima. Naravno, ne mora da znači da su svi navedeni simptomi znak nečega ozbiljnog. Oni su samo jedan vid upozorenja da sa srčanim mišićem ili srcem možda nešto nije kako treba. Međutim, ako se ponavljaju u određenom vremenskom periodu, potrebna je ozbiljnija dijagnostika – kaže u razgovoru za eKlinika portal dr sci.med Dušan Ružičić, specijalista interne medicine.
U aktuelnim uslovima života, posebno kod mlađih ljudi, srce veoma često pokazuje neke od navedenih manifestacija. To se prvenstveno odnosi na pojavu lupanja i preskakanja.
– Takozvane palpitacije su subjektivni osećaj nepravilnog ubrzanog i jakog srčanog rada, koji zahteva kardiološki pregled uz kompletnu laobratoriju. Najčešće se utvrdi da je u pitanju oslobađanje viška adrenalina. Ali, ima i situacija koje upućuju na postojanje ozbiljnijih poremećaja, i zbog toga barem kontrolni pregled ne bi trebalo odlagati. Kada osetimo da srce napravilno radi u smislu da „preskoči“, napravi jasnu pauzu, pa sa radom nastavi, treba uraditi dodatne preglede. Obično je to 24-časovno praćenje uz pomoć EKG holtera. Tako se beleže sve moguće aritmije u različitim situacijama, uključujući dnevne aktivnosti, ali i ponašanje srca u toku noći, kada se miruje – opisuje dr Dušan Ružičić.
Na pitanje kako proceniti da li je u pitanju nešto trenutno, odnosno, koliko često ti simptomi treba da se javljaju kako bi pacijent adekvatno odreagovao, dr Dušan Ružičić kaže da treba ispratiti svakodnevne rutine. Ako su tegobe takve da nas ograničavaju u normalnim aktivnostima, ne treba čekati.
– Bez obzira na to da li se radi o tekućim obavezama poput kuvanja ručka, raspremanja, penjanja uz stepenice, može da bude indikacija. Uslov je da osetimo razliku u odnosu na ranije. Ne mora da znači da je problem ako ste sebi zadali neku naglu promenu tempa u vežbanju ili trčanju i pojačali fizičku aktivnost, iako i to treba dozirati. Ali, ako ste ranije mogli da se, recimo, popnete na treći sprat i srce je radilo normalno, a sada to više ne možete, signal je da se doktoru javite odmah. Uopšte, ako bilo koju tekuću aktivnost prati neka nova promena. Kada se srčani rad ubrza, dođe do jačeg lupanja ili se osoba oseća veoma zadihano a to pre nije bilo tako, jasno je da srce poručuje da nešto nije kako treba – ističe sagovornik eKlinika portala, koji je na Medicinskom fakultetu u Beogradu diplomirao sa ocenom 9,91.
Opasan simptom, koji takođe zahteva urgentnu dijagnostiku, jeste iznenadan gubitak svesti. Krize svesti, naglašava dr Ružičić, mogu da budu i neurološkog porekla. Potrebno je ipak, posebno kod mlađih osoba, ako se eliminišu neki neurološki znaci, poput epileptičnih napada, uraditi kardiološku dijagnostiku. Pauze u radu srca, naime, takođe mogu da dovedu do gubitka svesti.
– Gubici svesti uzrokovani nepravilnim sračnim radom dolaze bez prethodne najave (predsimptoma). Nema mučnine, svetlucanja pred očima, osećaja da nam se „zavrtelo“… Pacijent, dakle, iznenada gubi svest i pada. Ostali važni simptomi slabosti srca su zamaranje, gušenje i otoci delova tela. Češće se javljaju kod starijih osoba, i kao posledica nekih srčanih ili drugih pridruženih oboljenja. U mlađoj populaciji javljaju se kao posledica teške, neprepoznate ili nelečene upale srčnog mišića (miokarditis) – objašnjava sagovornik eKlinika portala.
Uz zamor i gušenje, kod upale srčanog mišića javlja se i nedostatak daha pri svakodnevnim aktivnostima. Međutim, u težim slučajevima simptomi mogu da se jave i pri minimalnim naporima, pa čak i u mirovanju. Što su simptomi izraženiji, znači da je poremećaj i više odmakao, i da smo dugo čekali, upozorava dr sci. med Dušan Ružičić.
– U redu je jedan dan budemo neobjašnjivo umorni, osetimo se lošije, ili da nešto ne možemo da obavimo. Ali, ako se to kontinuirano ponavlja, nema čekanja. Bol u grudima je jedan od najvažnijih simptoma bolesti srca. Ako se ne odreaguje na vreme, praktično za nekoliko sati može da ugrozi bolesnika i da odnese život. Pacijenti sa dijagnostikovanom ishemijskom bolešću srca (angina pektoris) ili akutnim koronarnim sindromom, znaju da je glavni simptom upravo bol u grudima. Svaki bol koji u aktivnosti ili mirovanju osećate, posebno ako se širi ka rukama ili vratu, preznojavate se i imate slabiju toleranciju na napor nego ranije, signal je za dijagnostiku, i ako je potrebno, terapiju – ponavlja dr sci.med Ružičić.
Hronični bolesnici su informisani o provocirajućim faktorima koji mogu da uslove pojavu bola ili pogoršanje njihove koronarne bolesti. To su milistresne situacije, skokovi pritiska, preobilni obroci, težak fizički rad, ali i izlazak na hladan vazduh.
– Nagli susret sa hladnim vazduhom izaziva sužavanje krvnih sudova (vazokonstrikciju). Ukoliko je već prisutna stenoza, dodatni grč krvnog suda će, uz prodor hladnog vazduha još više smanjiti protok krvi ka srčanom mišiću. Zbog toga će se javiti i bol u grudima. Zbog toga se svim pacijentima sa anginom pektoris ili su već imali infarkt miokarda pa su revasklularizovani (imaju stent), da u zimskom periodu budu oprezniji. Fizičku aktivnost koju moraju da imaju u umrenom obimu, treba prilagoditi vremenskim uslovima i svojoj bolesti, odnosno, sprovoditi je u najtoplijem delu dana. Idealan period je od podneva, do 16 ili 17 časova. Tako se izbegava mogući spazam krvnih sudova i potencijalno provociranje bola u grudima – savetuje u razgovoru za eKlinika portal dr sci.med Dušan Ružičić.