Pucketanje u ušima može da bude uzrok nakupljene ušne masti

Kada se bubna opna prekrije mašću može da se javi bol u uhu, svrab, nagon za kašljanjem, prigušen sluh...a opcije lečenja zavise od uzroka problema

Nije neuobičajeno da povremeno čujemo "čudne" zvukove u ušima, kao što su pucketanje u ušima, zvonjava, šištanje, zujanje. Uzroci pucketanja u ušima mogu biti različiti i obično to nije znak nečeg opasnog. Međutim, ako se često javlja, može da utiče na kvalitet života, a možda je onda i reč o poremećajima unutar uha, koji su izazvani različitim uzrocima.

Šta sve uzorkuje pucketanje u ušima

Preporučujemo

Ušni kanal luči vosak kako bi zaštitio strukture kanala od klica i drugih stranih čestica. Uši se same čiste. Žvakanje i pokreti vilice pomažu u transportu ušnog voska i mrtvih ćelija kože od bubne opne do ušnog otvora, gde se vosak i mrtve ćelije suše i ispadaju. Prema američkom Udruženju gluvih, predmeti koji se stavljaju u uši - kao što su čepovi za uši, slušni aparati i slušalice - mogu povećati nakupljanje ušnog voska i sprečiti prirodni protok voska iz ušnog kanala. Kada se ušna mast akumulira, može pokriti bubnu opnu i dovesti do zvuka pucketanja. Tada može da se javi bol u uhu, svrab unutar uha, nagon za kašljanjem, osećaj punoće u uhu, promena boje ušnog voska, prigušen sluh...

Disfunkcija Eustahijeve tube

Eustahijeva cev je uski prolaz koji povezuje srednje uho sa grlom ili zadnjim delom nosa. U svakom uhu je po jedna cevčica. Ove cevi sprečavaju nakupljanje vazdušnog pritiska i tečnosti u uhu. Održavanje ispravnog pritiska u uhu sprečava da bubna opna nepravilno izboči ka unutra ili prema spolja. Pritisak iza bubne opne treba da bude isti kao pritisak ispred bubne opne. Normalno, Eustahijeve cevi ostaju zatvorene i otvaraju se samo kada osoba guta ili zevne. Blokirane cevi i one koje se ne otvaraju ili zatvaraju pravilno mogu dovesti do disfunkcije Eustahijeve tube. Disfunkcija Eustahijeve tube je prilično česta. Javlja se kod oko četiri procenata odraslih širom sveta i još je češća kod dece i ljudi sa osnovnim kraniofacijalnim stanjima. Pored pucketanja u ušima, neki drugi simptomi disfunkcije Eustahijeve tube mogu biti:

− svrab ili golicanje unutar uha

− bol u i oko uha

− osećaj punoće u uhu

− prigušen sluh.

Eustahijeve cevi mogu biti blokirane zbog:

− sezonske alergije

− infekcije sinusa

− obične prehlade

− Menijerove bolesti.

Menijerova bolest utiče na unutrašnje uho i dovodi do vrtoglavice. Može zahvatiti jedno ili oba uha. Stanje može uticati na svakoga, ali češće pogađa ljude starosti od 20 do 50 godina. Simptomi Menierove bolesti mogu biti:

− vrtoglavica

− gubitak sluha

− osećaj punoće u uhu

− tinitus, pucketanje ili zujanje u ušima. Epizode ​​mogu trajati od 20 minuta do dva sata.

Poremećaji viličnog (temporomandibularnog) zgloba i mišića

Poremećaji temporomandibularnog zgloba i mišića su grupa stanja koja uključuju bol i disfunkciju mišića i zglobova vilice. Ovi poremećaji pogađaju, na primer, više od 10 miliona ljudi Sjedinjenim Državama. Postoje tri široke kategorije ovog poremećaja:

− miofascijalni bol, koji izaziva nelagodnost ili bol u mišićima vilice

− unutrašnji poremećaj zgloba zbog iščašenja vilice, povrede donje vilice ili pomeranja viličnog diska

− upala i degeneracija usled artritisa.

Simptomi poremećaja viličnog zgloba i mišića mogu su:

− pucketanje u ušima

− glavobolje

− bol u vilici

− ukočenost u vilici

− ograničeno kretanje vilice

− povećan bol prilikom žvakanja

− jak bol ili osećaj punoće u uhu

− iskakanje vilice i škljocanje.

Dijagnoza pucketanja u ušima

Da bi dijagnostikovao uzrok bolova u uhu, pucketanja ili drugih simptoma u ušima, lekar počinje fizičkim pregledom i uzimanjem medicinske istorije. Tokom pregleda, lekar gleda u uši pomoću otoskopa. U nekim slučajevima, ovo je dovoljno za dijagnozu. U drugim slučajevima, specijalizovani testovi, kao što su testovi sluha, mogu pomoći da se utvrdi dijagnoza.

Lečenje pucketanja u ušima

Lečenje pucketanja u ušima nije uvek neophodno, posebno ako se ovaj simptom javlja samo povremeno. Opcije lečenja zavise od osnovnog uzroka i mogu uključivati kapi za uši koje pomažu da omekša vosak u uhu radi lakšeg uklanjanja i ručno uklanjanje ušnog voska koje izvodi isključivo lekar. Pored toga, terpija je i postavljanje ušnih cevi u bubne opne kako bi se izjednačio pritisak u uhu i ispustila tečnost. U nekim slučajevima, umetanje malog balon katetera otvara eustahijeve tube, lečeći disfunkciju. Hirurgija za poremećaje viličnog zgloba i mišića je poslednje sredstvo i nije uvek uspešna. Antibiotici takođe mogu da pomognu, a lekar može da ih preporuči ako je došlo do teške infekcije uha ili ako traju duže od dva do tri dana.

Kućni lekovi za pucketanje u ušima uključuju su sredstva za ispiranje nosa kojima se uklanja višak sluzi iz sinusa.

Ušni vosak se može lečiti kućnim lekovima koji omekšavaju vosak - stavljanje nekoliko kapi ulja za bebe ili mineralnog ulja u uši može omekšati tvrdi vosak i omogućiti mu da prirodno iscuri iz uha. Važno je da ne koristite  štapiće za uši - guranje pamučnog štapića predaleko u uho može odvesti vosak još dublje u šupljinu uha.

Pucketanje u ušima ne zahteva uvek lečenje. U mnogim slučajevima, ovi zvuci nestaju sami ili uz određene kućne lekove. Međutim, ovi simptiomi su znak da treba da se javimo lekaru:

− zvuci pucketanja koji su jaki ili se javljaju svakodnevno i negativno utiču na kvalitet života

− znaci infekcije uha, kao što su groznica ili bol

− simptomi koji se stalno vraćaju

− tečnost koja teče iz uha

− gubitak sluha.