Ako je trudnoća uredna, buduća mama treba da bude što aktivnija Foto: Shutterstock
Piše: Milica Simonović
Umerena fizička aktivnost za vreme trudnoće povećava nivo jedinjenja u majčinom mleku za koje se smatra da kod beba umanjuje rizik za razvoj bolesti kao što su kardiovaskularne, dijabetes i gojaznost tokom života, rezultati su nedavno objavljene studije u naučnom časopisu Nature Metabolism.
Korist majčinog mleka po zdravlje beba nisu nepoznanica, jer ono obezbeđuje sve nutritivne potrebe za normalan rast i razvoj. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje isključivo dojenje do šestog meseca života, ali stučnjaci savetuju nastavak u drugoj godini života i duže. U Srbiji se svake godine u proseku rodi oko 64.000 dece, od čega je samo 8 000 sisa do šestog meseca.
Dok su istraživanja koja su do sada sprovedena pokazala vezu između fizičke aktivnosti trudnica i boljeg zdravstvenog statusa njihovog potomstva, u pomenutoj studiji naučnici sa Državnog univerziteta Ohajo u Kolumbusu želeli su shvate zbog čega se to događa.
U ispitivanju su bebe majki miševa koje su tokom trudnoće bile fizički neaktivne hranjene mlekom majki koje jesu bile aktivne. Pozitivni efekti dojenja na zdravlje bili su uočeni kod potomstva, sugerišući da ovu ulogu ne igraju isključivo nasledni faktori.
Kod majki koje su pravile veći broj koraka u danu u mleku je detektovano povećanje oligosaharida 3SL. Veruje se da je on zaslužan za sve benefite mleka na zdravlje beba. Uzevši u obzir da značajan broj žena tokom trudnoće mora da odmara po savetu lekara, traži se način da se ovaj oligosaharid izoluje iz mleka fizički aktivnih majki i doda u mlečne formule.