Limfociti su deo leukocita, odnosno belih krvnih zrnaca, i imaju odbrambenu ulogu u organizmu. Nastaju u koštanoj srži i nalaze se u krvi i limfnom tkivu. Imunološki sistem je složena mreža ćelija čiji su limfociti važan deo, i one nas štite od supstanci kakve su bakterije, virusi ili maligne ćelije.
Nivoi limfocita mogu da budu različiti u zavisnosti od rase, pola, podneblja ili životnih navika. Međutim, održavanje broja limfocita koji cirkulišu u telu sa nivoom koji može da ga odbrani, izuzetno je važno za funkcionisanje imunog sistema. Neke ćelije limfocita su odgovorne za odbranu od bakterija i virusa, a druge „napadaju“ ćelije tela koje ne funkcionišu kako treba. I previše i premalo limfocita može da bude znak bolesti. Normalni opseg limfocita kod odraslih je između 1.000 i 4.800 u 1 mikrolitru krvi. Kod dece, normalni opseg je između 3.000 i 9.500.
Nivo limfocita iznad referentne vrednosti može da bude nešto prolazno i bezopasno, zbog normalnog odgovora tela na infekciju ili inflamatorno stanje (upalu).
Uzroci
Međutim, visok nivo limfocita takođe može da bude znak limfocitoze, što ukazuje na nešto ozbiljnije. Lekari obično broj limfocita veći od 4.000 po 1 µL krvi kod odraslih dijagnostikuju kao limfocitozu. Međutim, ovaj prag može da varirazbog različitih referentnih vrednosti laboratorija i godina pacijenta. Neki od mogućih uzroka limfocitoze su:
Kako limfociti mogu da se spuste
Nivoi limfocita mogu da se vrate u normalu sami, ili nakon propisane terapije. Na primer, Epstein-Barr virus (EPV) je jedan od najčešćih uzroka abnormalno visokog nivoa limfocita. Virus može da izazove mononukleozu, a lekari kao terapiju daju mogu lekove protiv bolova i odmor, ako oblik bolesti nije ozbiljniji.
Broj limfocita koji je ispod normalnog nivoa takođe može da bude privremeno stanje.
Uzroci
Lekari nazivaju abnormalno nizak broj limfocita limfocitopenija. Za odrasle, to je obično vrednost niža od 1.000 limfocita u 1 µL krvi. Uzrok je:
Limfocitopenija može da se javi kod sledećih bolesti ili stanja:
Kako može da se podigne nivo limfocita
Lekari neće uvek dati preporuku da se broj limfocita obavezno poveća. Na primer, kod ljudi koji imaju blage slučajeve limfocitopenije bez jasnog uzroka, savetuje se da se malo sačeka i vidi hoće li se stanje popraviti samo od sebe. Lečenje osnovne bolesti može da poveća broj limfocita. Recimo, lekari mogu propisati antibiotike za lečenje bakterijske infekcije, a to će, kada infekcija prođe, vratiti nivo limfocita na normalu.
Postoje dve vrste limfocita, B limfociti i T limfociti. Nazivaju ih i B ćelijama i T ćelijama. Obe vrste potiču od matičnih ćelija u koštanoj srži. Odatle neke od njih idu do timusa (grudna žlezda), gde postaju T ćelije. Drugi ostaju u koštanoj srži, gde postaju B ćelije. Zadatak B ćelija je da prave antitela, proteine koje proizvodi imuni sistem za borbu protiv stranih supstanci poznatih kao antigeni. Posao T ćelija je da pomognu telu da ubije maligne ćelije i kontroliše imuni odgovor na štetne supstance.
Treći tip limfocita, poznat kao prirodni ubica ili NK ćelija, vodi poreklo sa istog mesta kao i B i T ćelije. NK ćelije brzo reaguju na nekoliko stranih supstanci, a „specijalizovane“ su za ubijanje ćelija raka i ćelija zaraženih virusima.