Određene virusne infekcije mogu da povećaju rizik od srčanog i moždanog udara, tvrdi istraživanje

Uobičajene virusne infekcije mogu značajno da povećaju rizik od srčanog i moždanog udara. Sveobuhvatan pregled 155 naučnih studija koji je objavljen u Journal of the American Heart Association napominje da infekcija određenim virusima može na kraće i duže staze da negativno utiče na kardiovaskularno zdravlje.

Opasnost traje do godinu dana

Akutne respiratorne infekcije, kaošto su influenca (grip) i COVID-19, dovode se u vezu sa porastom rizika od kardiovaskularnih smetnji. Analiza studija navodi da su u mesecu nakon potvrđene infekcije gripom neke osobe bile četiri puta sklonije srčanom i moždanom udaru. U periodu od 14 nedelja posle COVID-19 neki ispitanici su bili u tri puta većem riziku od srčanog i moždanog udara, s tim što je opasnost od neželjenih kardiovaskularnih događaja bila povišena do godinu dana.

Preporučujemo

Kako počinje borba protiv virusa

Kada počne borba organizma protiv virusa, pokreće se imuni odgovor, pri čemu dolazi do oslobađanja molekula koji izazivaju upalu i povećavaju sklonost krvi ka zgrušavanju. Iako je ovo normalan deo borbe protiv infekcije, efekti mogu da traju čak i ako se pacijent oseća bolje.

Upala je poznat faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. U stanju upale lakše je da dođe do formiranja naslaga u arterijama, a ukoliko dođe do nestabilnosti plaka stvaraju se krvni ugrušci koji blokiraju protok krvi do srca i uzrokuju srčani udar ili do mozga (moždani udar).

Hronične infekcije i dugoročne opasnosti

Studija je takođe ispitivala viruse koji mogu da ostanu u telu duže vreme i izazovu hronične infekcije. Otkriveno je da ti virusi povećavaju dugoročni rizik od moždanog i srčanog udara u proseku duže od pet godina.

Hronična infekcija kao što je HIV povećava rizik za 60 odsto od srčanog udara i 45 odsto od moždanog udara. Hepatitis C povećava rizik za 27 odsto od srčanog i za 23 odsto od moždanog udara. Virus varičela-zoster (herpes zoster) za 12 odsto povećava mogućnost od srčanog udara i za 18 odsto od moždanog udara.

Prevencija kao ključ

Istraživači ističu da ovi nalazi ukazuju na važnost preventivnih mera. Vakcinacija protiv gripa, COVID-19 i herpesa zoster može da ima ključnu ulogu u smanjenju rizika od srčanog i moždanog udara, smatraju autori rada.

Prethodna istraživanja pokazala su da je vakcinacija protiv gripa bila u bitnoj vezi sa znatno nižim rizikom od velikih kardiovaskularnih događaja. Vakcinacija sprečava početnu infekciju i pomaže nam da izbegnemo naknadne upalne i koagulacione probleme koji mogu dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija. Ovo je posebno bitno za osobe koje već imaju srčane bolesti ili faktore rizika.

(eKlinika.rs)