Zašto se neki ljudi od istog virusa ozbiljno razbole, a drugi ga jedva osete

Neko kine jednom i nikom ništa. Neko drugi završi u krevetu, sa zapušenim nosem, bolovima u glavi i osećajem da ga je „pokosila“ ista ona prehlada koja je ostale jedva dotakla. I tada se gotovo uvek pitamo isto: kako je moguće da isti virus kod nekoga izazove ozbiljne simptome, a kod drugoga gotovo ništa?

Novo naučno istraživanje nudi odgovor koji menja dosadašnje razmišljanje. Ispostavlja se da presudnu ulogu često ne igra sam virus, već brzina i snaga prve reakcije našeg organizma, i to na mestu na koje virus prvo nailazi – u nosu.

U novoj studiji objavljenoj 19. januara 2026. godine u uglednom časopisu Cell Press Blue, naučnici su pokazali da upravo rana, urođena odbrana ćelija nosne sluzokože može da odluči da li će se infekcija zaustaviti pre nego što počne ili će se razviti u klasičnu prehladu sa svim poznatim simptomima.

Nos kao prva linija odbrane

Kada rinovirus, najčešći uzročnik obične prehlade, dospe u sluzokožu nosa, naše ćelije ne ostaju pasivne. One gotovo trenutno počinju da komuniciraju i aktiviraju čitav niz zaštitnih mehanizama čiji je cilj da ograniče širenje virusa.

Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl pokazali su da upravo ta koordinisana i brza reakcija ćelija može da bude ključna razlika između osobe koja se uopšte ne razboli i one kod koje se razvijaju izraženi simptomi.

Drugim rečima, nije presudno samo kakav je virus, već kako naše telo reaguje na njegov ulazak.

Kako su naučnici došli do ovih otkrića

Da bi pratili najranije faze infekcije, istraživači su u laboratoriji napravili složen model ljudske nosne sluzokože. Od matičnih ćelija nosa tokom nekoliko nedelja razvijeno je tkivo koje veoma verno imitira prirodnu sluzokožu disajnih puteva.

U tom modelu su se formirale ćelije koje proizvode sluz, kao i ćelije sa cilijama, sitnim dlačicama koje pomažu izbacivanje sluzi i štetnih čestica. Ovakav pristup omogućio je naučnicima da u realnom vremenu posmatraju kako hiljade ćelija istovremeno reaguju na infekciju rinovirusom.

Interferoni – tihi saveznici našeg imuniteta

Ključnu ulogu u ovoj ranoj odbrani imaju interferoni, proteini koje naše ćelije proizvode kao odgovor na virusnu infekciju. Njihov zadatak je da otežaju virusu ulazak u ćelije i spreče njegovo umnožavanje.

Kada ćelije nosa brzo prepoznaju prisustvo rinovirusa, oslobađaju interferone koji aktiviraju antivirusne mehanizme ne samo u zaraženim, već i u okolnim, još zdravim ćelijama. Tako se stvara zaštitni „pojas“ koji virusu značajno otežava širenje.

Ako se ova reakcija pokrene dovoljno rano, infekcija može biti zaustavljena pre nego što se uopšte razvije. Kada je odgovor spor ili oslabljen, virus dobija vreme da se širi, oštećuje ćelije i pokrene zapaljenske procese koji dovode do simptoma prehlade.

Kada su istraživači eksperimentalno blokirali interferonski odgovor, rinovirus se brzo širio kroz tkivo, uz izražena oštećenja ćelija, što dodatno potvrđuje koliko je ova rana odbrana presudna.

Kada odbrana pređe u preteranu reakciju

Studija je pokazala i da, kada se virus već značajno umnoži, dolazi do aktiviranja dodatnih mehanizama koji dovode do pojačanog lučenja sluzi i stvaranja zapaljenskih signala.

Ova reakcija, iako deo odbrane, može doprineti zapušenju nosa, upali disajnih puteva i, kod osoba sa astmom ili hroničnim plućnim bolestima, pogoršanju disanja. Upravo ti mehanizmi predstavljaju potencijalne ciljeve budućih terapija koje bi mogle da ublaže simptome, a da ne oslabe prirodnu antivirusnu zaštitu.

Šta ovo menja u razumevanju prehlade

Iako laboratorijski model ne obuhvata sve ćelije koje učestvuju u realnoj infekciji, uključujući imunske ćelije koje kasnije dolaze na mesto infekcije, poruka ovog istraživanja je jasna.

Težina bolesti često ne zavisi samo od osobina virusa, već od načina na koji naše telo reaguje na samom početku. Razumevanje tih ranih, urođenih mehanizama odbrane otvara mogućnost razvoja terapija koje bi pomogle organizmu da reaguje brže i efikasnije.

Možda zato isti virus kod nekoga prođe neprimetno, dok drugoga obori s nogu – jer ponekad pobedi onaj ko prvi reaguje, a ne onaj ko jače napadne.

Zato nije sve u tome da izbegnemo viruse, što je realno i nemoguće, već da jačamo organizam tako da u svakom trenutku bude spreman za brzu i pametnu odbranu.

(eKlinika.rs)