Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Rak kože najčešće počinje promenama na postojećem mladežu

Priredio/la: D. T.
17:00 - 16. 03. 2022.

Kancerogene promene uglavnom se javljaju na delovima tela koji su najviše izloženi suncu, jer UV zraci mogu da oštete DNK i tako utiču na pojavu malignih ćelija

rak kože Rak kože najčešće počinje promenama na postojećem mladežu Foto: Shutterstock

Rak kože najčešće počinje promenama na postojećem mladežu, nekom kvržicom ili pojavom novog mladeža na koži. Kancerogene promene uglavnom se javljaju na delovima tela, koji su najviše izloženi suncu, jer UV zraci mogu da oštete DNK i tako utiču na pojavu malignih ćelija. Rak kože se deli na opasniji melanomski i nemelanomski, za koji, se smatra da je manje opasan i uglavnom izlečiv oblik bolesti.

Rak melanoma nastaje u specifičnoj vrsti ćelija

Nemelanomski karcinom se obično formira u bazalnim i skvamoznim ćelijama, koje se nalaze u najudaljenijem sloju kože. Rak melanoma se javlja samo u specifičnoj vrsti ćelija, koje se nazivaju melanociti. Ove ćelije kontrolišu pigmentaciju kože tako što proizvode melanin. Melanom je ređi u odnosu na druge karcinome kože, ali i opasniji, jer se lako može proširiti na druge delove tela.

Bazocelularni karcinom je najmanje opasan rak kože

Bazalne ćelije se nalaze na dnu epidermisa, najudaljenijeg sloja kože. Karcinom bazalnih ćelija je najčešći i najmanje opasan oblik raka kože. On čini oko 80 odsto svih nemelanomskih karcinoma kože. Može se javiti u bilo kojem životnom dobu, ali najčešći je kod ljudi starijih od 50 godina, a u riziku su osobe koje se više izlažu sunčevim zracima. Neki od simptoma, koji ukazuju na ovaj oblik raka kože, su i ranica na koži koja curi i sporo zarasta, može biti i udubljena ili u obliku sjajnog ispupčenja na koži.

Karcinom spinocelularnih ili skvamoznih ćelija

Karcinom skvamoznih ćelija je oblik raka kože koji nastaje u ćelijama na vrhu epidermisa. Može da izgleda kao otvorena ranica, može biti prekriven krstom i krvariti, a nekada liči na bradavicu. Karakteriše se brzim širenjem, može zahvatiti sve delove kože, posebno one izložene suncu.

Karcinom Merkelovih ćelija je izuzetno agresivan rak kože

Karcinom Merkelovih ćelija je redak i izuzetno agresivan oblik raka kože, koji se javlja kada Merkelove ćelije počnu da se nekontrolisano umnožavaju. Smatra se da je glavni uzrok ovog raka kože poliomavirus Merkelovih ćelija. Brzo se širi i učestaliji je kod starijih osoba. Ispoljava se na licu, glavi i vratu. Pojavljuje se u obliku bezbolnih grudvica kože, crvene ili ljubičaste boje.

Melanoma rak kože

Melanomski karcinomi kože su ređi i opasniji od nemelanomskih. Postoje četiri glavna tipa raka kože melanoma – površno šireći melanom, nodularni melanom, lentigo maligna melanom i akralni lentiginozni melanom.

Površno šireći melanom – Ovo je najčešći oblik melanoma. Može se pojaviti unutar postojećeg mladeža ili kao nova lezija. Kod žena se češće javlja na nogama, a kod muškaraca na stomaku. Nekada se ispoljava u vidu promena boje kože, nekada je lezija nepravilnog oblika ili kožna promena nema jasno definisane granice. Uglavnom se javlja u asimptomatskoj formi.

Nodulari melanom – Ovo je, kako se tvrdi, najagresivniji oblik melanoma. Razvija se vertikalo na koži u dubinu i oštećuje dublje slojeve kože. U razvijenom svetu ovaj oblik čini 10 odsto svih melanoma. Češći je kod muškaraca nego kod žena. Nodularni melanom može da izgleda kao izraslina na koži, koja je nekada bolna i krvari.

Lentigo maligna melanoma – Ovaj tip melanoma je, kako se smatra, najčešće posledica izlaganja suncu. Čest je kod starijih osoba i ljudi koji su više izloženi suncu, na primer, rade na otvorenom prostoru. Obično se pojavljuje na delovima kože koji su oštećeni suncem, kao što su lice, uši, ruke. Javlja se u obliku smeđe pege, a boja mu može varirati od žutosmeđe do tamne.

Akralni lentiginozni melanom – Ovo je najučestaliji oblik melanoma kod ljudi sa tamnijom kožom. Javlja se na teško uočljivim mestima kao što su tabani. Zahvata i šake, prste, nokte, a karakterišu ga i promene u vidu policikličnih, braon fleka.

Uzroci nastanka raka kože

Stalno izlaganje UV zračenju, bez adekvatne zaštite je, kako se smatra, najčešći uzrok raka kože. Opasne promene na koži ne izaziva samo sunčeva svetlost, nego i, na primer, sunčanje u solarijumu. Bolest može da bude i genetski uslovljenja, a istraživači su otkrili da određeni nasledni geni mogu i da povećaju rizik. Postoji i veza između karcinoma skvamoznih ćelija i nekih tipova humanog papiloma virusa. Ovi virusi, imaju za cilj da regulišu proteine koji utiču na rast kože, humani papiloma virusi mogu da napadnu proteine i dovedu do nekontrolisanog rasta kože. Neki oblici raka kože su češći kod starijih osoba, ljudi sa izrazito svetlom bojom kože i svetlom kosom, kod osoba koji imaju dosta mladeža. Rizik za pojavu raka kože je i oslabljeni imuni sistem.

Koji znaci ukazuju na rak kože?

Promena mladeža na koži, pojava neke nove izrasline ili ranice koja ne zaceljuje, nekada mogu biti privi znaci raka kože. Potencijalne opasne promene na koži se mogu utvrditi i na osnovu ABCDE znakova.

A – Asymmetry, asimetrija, da li je promena nepravilnog oblika
B — Border, granice, da li se uočavaju nepravilne i slabo definisane ivice promena na koži
C — Color, boja, da li se uočava više različitih boja na promeni
D — Diameter, prečnik, da li je promena na koži veća od zrna graška, oko 6 milimetara
E — Evolving, da li se promena na koži menja i razvija u poslednjih nekoliko nedelja ili meseci.

Može li se rak kože zahvatiti druge delove tela?

Rak kože može se, u zavisnosti od vrste i stadijuma, proširiti i na druge delove tela. Kod nemelanomskog karcinoma su manje uočljive metastaze. Karcinom bazalnih ćelija obično ne zahvata druge delove tela, ali kod karcinoma skvamoznih ćelija su moguće metastaze. Melanomski rak kože širi se lakše od nemelanoma i može zahvatiti limfne čvorove i potom ostale organe.

Prevencija jeste važna

Ne postoji siguran način da se spreči rak kože, ipak, pažljivo izlaganje sunčevom zračenju može smanjiti rizik. Generalni savet je da se izbegava dugotrajan boravak napolju, kada je najveći intenzitet sunčeve svetlosti, od 10 do 16 časova. Pokušajte da se sklonite u hladovinu, ako je moguće, nosite odeću koja prekriva noge i ruke, ili šešire. Koristite tamne naočare i zaštitni faktor od najmanje 30 SPF, i klonite se solarijuma.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend