Konduktivni gubitak sluha je oštećenje mehanizama srednjeg i spoljašnjeg uha Foto: Shutterstock
Konduktivni gubitak sluha je posledica oštećenja spoljašnjeg ili srednjeg uha. Manifestuje se prvenstveno težim detektovanjem tihih zvukova. Neki uzroci konduktivnog gubitka sluha su privremeni i problem može da prođe sam, posle određenog vremena. Međutim, ima i faktora koji utiču na trajno oštećenje sluha.
Naše uho sastoji se iz tri glavna dela, čine ga spoljašnje, srednje i unutrašnje uho. Kada oštećenje ili neka blokada našeg spoljašnjeg ili srednjeg uha prouzrokuje gubitak sluha, radi se o konduktivnom gubitku sluha. Ova vrsta gubitka sluha otežava percepciju tiših ili tihih zvukova. Konduktivni gubitak sluha može biti privremen ili trajan, u zavisnosti od uzroka. Generalno, osobe sa konduktivnim gubitkom sluha imaju poteškoća da čuju zvukove pri maloj, odnosno slabijoj jačini. Zbog toga, mogu da postanu sklone pojačavanju zvuka na slušalicama, televizorima i zvučnicima. Ovo bi ujedno mogao da bude i prvi simptom koji može da ukaže da je došlo do poremećaja.
Pored nemogućnosti da se čuju tihi zvukovi, odnosno oni niskih frekvencija, prisutni su i neki drugi simptomi. To mogu da budu:
Do konduktivnog gubitka sluha dolazi kada zvuci jednostavno ne mogu da stignu do našeg unutrašnjeg uha. Razlozi su komplikacije sa spoljašnjim ili srednjim uhom. To su najčešće:
Neki uzroci pojave konduktivnog gubitka sluha ne mogu da se spreče i nastaju i bez faktora rizika. Neki međutim, imaju objašnjenje. Uglavnom su u pitanju:
Ako se ne leči, a u pitanju je ozbiljniji oblik, ovaj problem može da dovede do koplikacija. Najčešće su:
Test sluha koji se zove audiogram je jedan od prvih koraka u dijagnostici gubitka sluha. Ovaj test utvrđuje o kom tipu gubitka sluha je reč (konduktivni, senzorneuralni ili mešoviti). Takođe može da utvrdi i koliko je ozbiljan gubitak sluha. Ponekad je ovaj test dovoljan da potvrdi dijagnozu. U slučaju dodatne dijagnostike, moguće je još primeniti CT skener, ili MRI (magnetnu rezonancu). Svi testovi služe ORL lekaru da vidi strukturu uha i promene do kojih je došlo.
Timpanometrija je metoda koja meri pritisak u srednjem uhu i prati kretanje bubne opne. Akustični refleks prati kretanje ušnih mišića kao odgovor na zvukove. Audiometrijskim testovima slušate zvukove i reči preko slušalica, a statičkim akustičkim testom oktrivaju se rupe u bubnoj opni. Kod beba se ponekad rade još neki testovi kakvi su test otoakustične emisije za otkrivanje blokada i oštećenja uha, ili odgovor slušnog moždanog stabla. Kroz njih se beleže električni odgovori na zvukove.
Terapije zavise od uzroka. Ponekad, problem može da nestane „sam od sebe“, ali će u nekim slučajevima biti potrebno lečenje. Nažalost, ponekad je konduktivni gubitak sluha trajan. Uobičajene terapije su:
Kada je konduktivni gubitak sluha izazvan trajnim strukturnim stanjima kao što je suženje ušnog kanala, dobija se pomoćni slušni uređaj. Može da se plasira mehaničkim ili operativnim putem. Slušni aparati mogu da pomognu i da se u određenom procentu sluh vrati. Kada je gubitak sluha izazvan nakupljanjem ušnog voska (cerumena), rešava se lako i brzo, ali to nikada nemojte raditi sami.