Hemoroidi i hiperaktivna bešika mogu biti uzrokovani oslabljenim karličnom dnom, sastavljenim od tri sloja mišića koji pridržavaju unutrašnje organe. Hemoroidi ili šuljevi su otečeni krvni sudovi anusa (čmara) i najčešće su posledica pritiska pri naprezanju prikom nužde. Hiperaktivna bešika se manifestuje čestim potrebama za mokrenjem, koje može biti i iznenadno.
Hemoroidi i oslabljeno karlično dno
Disfunkcija karličnog dna najčešće je posledica nepravnog ritma pražnjenja creva. Uzrok oslabljenog karličnog dna je i prolaps genitalnih organa, stanja spuštanja jednog ili više karličnih organa kod žene, najčešće materice. Može biti i posledica rektokele – stanjivanja zida između vagine i rektuma, usled čega je nemoguće potpuno pražnjenje.
Oslabljeno karlično dno se javlja i usled pudendalne neuralgije stanja koje uzrokuje bol, nelagodu ili obamrlost karlice ili genitalija. Ovo se stanje javlja posle porođaja, a nekad i bez jasnog razloga.
Unutrašnji i spoljašnji hemoroidi
Unutrašnji hemoroidi formiraju se unutar rektuma. Najčešće su bezbolni, ali mogu biti bolni ako iskliznu izvan anusa. Spoljni hemoroidi nastaju oko anusa i nisu bolni. U slučajevima kada su hemoroidi jako natečeni i kada se u njima formira krvni ugrušak, moguća je pojava bola. Stanje spoljnih hemoroida praćeno je svrabom u predelu anusa, bolom pri sedenju, pojavom malih otoka oko anusa.
Hiperaktivna bešika
Hiperaktivna bešika je neodložna potreba za mokrenjem i nemogućnost da se zadrži urin. Osoba koja pati od hiperatikve bešike mokri više od osam puta dnevno i više od jednog puta tokom noći. Neke osobe imaju hiperaktivnu bešiku kao posledicu poliurije, kada telo proizvodi viće količine urina nego što je to uobičajeno. Poliurija je često isprovocirana i dijabetesom. Hiperaktivna bešika nije isto stanje kao i stresna inkontinencija, kada osoba može ispustiti izvesne količine urina usled kijanja ili kašljanja.
Hiperaktivna bešika je najčešće posledica starenja, infekcija, slabih karličnih mišića, neodgovarajuće komunikacije između mozga i bešike. Može biti i posledica moždanog udara, multiple skleroze ili nuspojava posle primene nekih lekova.
Hemoroidi lečenje
Lečenje hemoroida zavisi od težine stanja. Najčešće se počinje sa promena u načinu ishrane, koje uključuju veći unos biljnih vlakana i vode. Savetuje se izbegavanje naprezanja pri pražnjenju creva. Kod bolova moguća je primena hidrokortizonske kreme, koja se kupuje bez lekarskog recepta.
Ukoliko su simptomi hemoroida ozbiljniji i nema poboljšanja može se preporučiti podvezivanje hemoroida, ligacija gumenom trakom. To je ambulantna procedura tokom koje se gumena taka stavlja oko baze hemoroida kako bi se prekinuo dotok krvi. Hemoroidi bi trebalo da se smanje i otpadnu u roku od sedam dana od zahvata.
Još jedna procedura je skleroterapija koja uključuje ubrizgavanje hemijske supstance u područje oko hemoroida, što rezultira smanjivanjem i skupljanjem hemoroida. Stope uspešnosti lečenja su visoke. Većina ljudi koji se podvrgnu ovoj proceduri nemaju recidiv hemoroida u roku od 6 do 12 meseci.
Elektrokoagulacija je postupak kojim se uklanja dotok krvi, usled čega dolazi do smanjenja hemoroida. Endoskopska elektrokoagulacija je manje invazivna varijacija procedure. Ova procedura je brza, a studije pokazuju da posle ove intervencije nema recidiva posle jedne godine.
Hirurške procedure
U najtežim slučajevima hemoroida, kod manje od 10 odsto pacijenta biće potrebna operacija. Hemoroidektomija je postupak hirurškog uklanjanja hemoroida pod anestezijom. Ova operacija je nekada neophodna u slučaj teških spoljnih hemoroida, ili kod prolapsirajućih unutrašnjih hemoroidima koji nisu reagovali na lečenje.
Oporavak i povratak normalnim aktivnostima moguć je 10 dana posle operacije. Stručnjaci ipak naglašavaju da vreme oporavka posle hirurške procedure uklanjanja hemoroida varira i može potrajati od jedne do tri nedelje. Posle operacije hemoroida moguća nuspojava je zadržavanje urina, koje je čest posledica primene anestetika, moguća je i iritacija karličnih nerava i pojava bola.
Hiperaktivna bešika lečenje
U blažim slučajevima savetuje se izmena nekih navika, na primer pacijent bi trebalo da nastoji da ide u toalet uvek u isto vreme u toku dana. Savetuje se i ako je moguće odlaganje potrebe za mokrenjem, preporučuje se i da se dva puta uzastopno isprazni bešika. Bilo bi dobro i da pacijent određenim vežbama jača karlično dno i tako poboljša kontrolu bešike. Preporučuje se smanjenje unosa kofeina i izbegavanje namirnica koje mogu iritirati bešiku. Gojaznim osobama se savetuje smanjenje telesne težine.
U težim slučajevima primenjuju se antimuskarinici, lekovi koji umanjuju aktivnost mišića zida bešike. Dostupni su u obliku tableta, tečnosti ili transdermalnih flastera. Mirabegron je lek za opuštanje mišiće zida bešike, koji omogućava zadržavanje urina. U ozbiljnijim slučajevima moguć je i tretman botoksom, koji se ubrizgava u bešiku pod lokalnom anestezijom. Hirurška intervencija je retka i ne preporučuje se, jer nosi određene rizike.
