Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Bronhitis u hroničnom stanju može dovesti do ozbiljnih oštećenja pluća

Priredio/la: D. T.
14:30 - 23. 03. 2022.

Hronični bronhitis najčešće je posledica pušenja. Smatra se da je izloženost na radnom mestu prašini i toksičnim gasovima ređi uzrok za pojavu ovog oblika bolesti

Bronhitis Hronični bronhitis čini pluća pogodnim tlom za razvoj bakterijskih infekcija Foto: Shutterstock

Bronhitis je virusna ili bakterijska infekcija respiratornog trakta usled koje dolazi do zapaljenja bronhija i traheja. Može biti blaga bolest slična običnoj prehladi ili mnogo ozbiljnije stanje, praćeno upornim kašljem i sekretom u plućima. Posledica je izlaganja duvanskom dimu, hemijskim iritantima, bakterijama. Kašalj, pojava sekreta i umor su tipični simptomi bronhitisa, ali i drugih bolesti, pa je važno postaviti pravu dijagnozu i početi lečenje.

Kašalj kao odbrana tela od bronhitisa

Usled upale dolazi do sužavanja disajnih puteva i dodatnog lučenja sluzi. Organizam se protiv ovog stanja brani kašljem, koji  pokušava da očisti sekret i omogući nesmetano disanje. Glavni simptom bronhitisa je produktivan kašalj u trajanju od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Pacijenti se žale i na umor, otežano disanje, praćeno šuštanjem u plućima, na osećaj stezanja i tupog bola u grudima, povišenu temperaturu.

Akutni bronhitis

Akutni bronhitis razvija se tri do četiri dana posle prehlade ili gripa. Praćen je u početku suvim kašljem, pa posle nekoliko dana i sekretom. U proseku akutni bronhitis prođe u roku od dve do tri nedelje, s tim da kašalj može trajati duže, često i više od jednog meseca. Osobe dobrog zdravlja uspešno prebrode bolest i posle oporavka nema tragova uplala na plućima.

Hronični bronhitis

Hronični bronhitis je ozbiljnije stanje koje može zahtevati stalan medicinski tretman. Lekari posumnjaju na hronični bronhitis ako osoba ima produktivni kašalj u trajanju od najmanje tri meseca, dve godine zaredom. Hronični bronhitis čini pluća pogodnim tlom za razvoj bakterijskih infekcija, a može u krajem stadijumu dovesti i do hronične opstruktivne bolesti pluća. „Pušački kašalj“ je nekad znak hroničnog bronhitisa.

Simptomi bronhitisa su često slični simptomima astme, upale pluća, alergije, obična prehlade, gripa, sinusitisa, pa čak i gastroezofagealne refluksne bolest i raka pluća. Lekaru postavlja tačnu dijagnozu. Ozbiljnija stanja, kao na primer, zapaljenje pluća, zahtevaju hitno lečenje. U slučaju otežanog disanja,“ zviždanja“ u plućima, iskašljavanja krvi, temperature veće od 38 stepeni i kašlja koji traje duže od jedne nedelje obratite se doktoru.

Bronhitis je učestaliji u zimskom periodu

Akutni bronhitis učestaliji je u zimskom periodu, u 9 od 10 slučajeva je posledica virusne infekcije. Neki iritanti kao što su duvanski dim, smog, hemikalije koje se koriste u domaćinstvu, čak i neka isparenja i prašina mogu da budu „okidači“ za pojavu akutnog bronhitisa.

Hronični bronhitis najčešće je posledica pušenja. Smatra se da je izloženost na radnom mestu prašini i toksičnim gasovima ređi uzrok za pojavu hroničnog oblika bolesti, koja je česta kod rudara i poljoprivrdnika kada se žanje žito. Stručnjaci ističu da zagađenje vazduha može pogoršati simptome bolesti kod hroničnog bronhitisa.

Pušači i hronični bronhitis

Pušači se teže oporavljaju od akutnog bronhitisa. Čak samo jedna cigareta može oštetiti sitne strukture u disajnim putevima. Pušenje je i bitan faktor rizika za nastanak hroničnog bronhitisa, koji može trajno ošteti pluća. Lekari akutni bronhitis dijagnostikuju fizikalnim pregledom.

Koristeći stetoskop, lekar može na osnovu zvukova otkriti da nešto nije u redu sa plućima. Hronični bronhitis se dijagnostikuje na osnovu rezultata ispitivanja plućne funkcije, posle anamneze i fizikalnog pregleda. Spirometrija je test kojim se proverava plućna funkcija. Ukoliko je potrebno pacijent se upućuje i na rendgensko snimanje grudnog koša.

Lečenje

Simptomi akutnog bronhitisa se ublažavaju odmorom, uz povećan unos tečnosti, potrebo je izbegavati i duvanski dim. Lekar može savetovati upotrebu medikamenata koji će olakšati iskašljavanje sluzi ili inhalacioni bronhodilatator za otvaranje disajnih puteva. U slučaju da je hronični bronhitis posledica pušenja, savetuje se prestanak upotrebe cigareta. U dogovoru sa lekarom nekada se preporučuje osobama koje imaju hronični bronhitis da se vakcinišu protiv pneumokoka i gripa. Ukoliko je potrebno doktor može propisati i upotrebu bronhodilatatora i steroida.

Hronični bronhitis i emfizem dva su glavna oblika hronične opstruktivne bolesti pluća. Lekari mogu propisati bronhodilatatore, lekove koji olakšavaju otvaranje suženih disajnih puteva. Terapija kiseonikom pomaže nekim pacijentima. Neophodno je prestati s pušenjem, kako bi se sprečila dalja oštećenja pluća.

Izbegavajte duvanski dim

Lekari kao najbolju prevenciju protiv bronhitisa i svih plućnih bolesti, savetuju izbegavanje aktivnog i pasivnog pušenja. Potrebo je zaštiti se i od prehlada i nekih supstanci koje mogu da iritiraju nos, grlo i pluća, kao što su prašina ili kućni ljubimci. Savet je da se prehlada leči odmorom i prema uputstvima stručnjaka.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend