Hepatocelularni karcinom (rak jetrinih ćelija) je najčešći zloćudni tumor jetre. Ovo je veoma agresivan tumor, sa simptomima koji se kasno javljaju. Rak jetrenih ćelije jedan je od najsmrtonosnijih karcinoma i uglavnom je posledica hepatitisa B i C. Jetra je najveća žlezda i glavni metabolički organ u ljudskom telu. Ona filtrira krv, uklanja toksine. Sva krv u telu mora da prođe kroz jetru, pa nekada i ćelije raka.
Jetra može biti zahvaćena primarnim rakom jetre, koji nastaje u jetri, ili rakom koji se iz drugih delov tela širi na jetru. Većina karcinoma jetre je sekundarne, metastatske prirode. Primarni rak jetre čini oko 2 odsto karcinoma u razvijenom svetu i skoro polovinu svih karcinoma u nerazvijenim zemljama.
Najčešći razlog za pojavu raka jetre jeste široka zastupljenost hepatitisa. Veliki broj osoba zbog oskudnih ili nikakvih simptoma bolesti i ne zna da ima hepatitis B ili C. Nizak stepen obuhvata testiranja i lečenja je najveći problem na svetskom nivou.
Jetra se sastoji od nekoliko različitih tipova ćelija i u njoj se može pojaviti nekoliko vrsta tumora, koji mogu biti benigni (nekancerozni), ili maligni kancerogeni, mogu se proširiti i na druge delove tela (metastazirati). Svi ovi tumori imaju različite uzroke i različito se leče.
Najčešći benigni tumori jetre je hemangiom jetre (hepatični hemangiom) koji je posledica uvećanja krvnih sudova. Ovo stanje se uglavnom otkriva slučajno, pacijenti nemaju nikakve znake ili simptome bolesti. U nauci za sada nema dokaza da ovaj tumor može prerasti u rak jetre.
Česti benigni tumori jetre su i adenom jetre, fokalna nodularna hiperplazija, ciste, lipomi, fibromi, leiomiomi. Ni jedan od ovih tumora se ne leči kao rak jetre. U slučajevima krvarenja ili bola, moguće je da će biti potrebno ukloniti neki od ovih benignih tumora.
Pored hepatocelularnog karcinoma, postoji i holangiokarcinom, koji zahvata žučne kanale, predmet ovog članka je najčešći rak jetre – hepatocelularni karcinom. Primarni karcinom jetre ili rak jetrenih ćelija (hepatocelularni karcinom) je posledica nekog oštećenja jetre koje može biti urođeno, ili se javiti usled zloupotrebe alkohola, hronične infekcije, hepatitisa B i C. Rak jetrenih ćelija nekad je posledica hemohromatoze, naslede bolesti kada su velike količine gvožđa prisutne u jetri.
Ipak, najčešći uzrok za nastanak primarnog raka jetre jeste ciroza, koja je prethodila raku u više od 50 odsto svih slučajeva. Rak jetre nekada može biti povezan sa gojaznošću i masnom jetrom.
Različite supstance uključujući određene herbicide i hemikalije kao što su vinil hlorid i arsen, pušenje i zloupotreba alkohola, takođe povećavaju rizik od nastanka hepatocelularnog karcinoma.
Rak jetre može da se, kako kažu stručnjaci, dovede u vezu i sa aflatoksinima. Aflatoksin je produkt razvoja plesni Aspergillus flavus, ova plesan je zastupljena u predelima sa vlažnom klimom, ali nastaje i kao posledica suše kao u Srbiji. Aflatoksini mogu kontaminirati pšenicu, kikiriki, pirinač, kukuruz i soju.
Lekari podvlače da nije poznat tačan uzrok i mehanizam nastanka raka jetrenih ćelija. Prema podacima naših stručnjaka, hepatitis B je odgovoran za 50 odsto, a hepatitis C za 25 odsto slučajeva raka jetre. Dodatni faktori rizika za pojavu hepatocelularnog karcinoma je pol, više je pacijenata muškaraca. Dugotrajna upotreba anaboličkih steroida, hormona koje neke osobe zloupotrebljavaju kako bi povećali mišićnu masu, može blago povećati rizik od raka jetre.
Neke studije navode da postoji jaka vezu između dijabetesa i raka jetre. Smatra se da je ova verovatnoća posledica veze dijabetesa i masne jetre. Rak jetre može biti posledica i naslednih metaboličkih bolesti, ali i retkih bolesti, kao što su to Vilsonova bolest, nedostatak alfa-1-antitripsina, tirozinemija.
Kod većine pacijenata simptomi karcinoma jetre se javljaju veoma kasno. Pojava žutice, tečnost u trbuhu, encefalopatija (znaci nagle dekompenzacije ciroze jetre) nekada prethode raku jetre. Neobjašnjivi pad šećera, porast broja eritrocita, hiperkalcemija ili teška vodena dijareja javljaju se kod nekih pacijenata kao prvi znaci bolesti.
Najbolji način da se bolest spreči jeste stalno praćenje pacijenata u velikom riziku sa dijagnozom hepatitisa B i C. Ovim pacijentima se savetuju redovni ultrazvučni pregledi na svakih pola godine. Lekari tumor odstranjuju hirurški, ako nije velik i ako nema metastaza.
U najtežim slučajevima savetuje se transplantacija. Primenjuju se i neoperativni načini lečenja kao što su zračenje i hemioterapija, a mogući su i drugi nehirurški načini lečenja koji zavise od veličine i strukture tumora.