Lajmska bolest – kada ujed krpelja treba da nas zabrine

Lajmska bolest je infekcija izazvana bakterijom-spirohetom Borrelia burgdorferi (Bb) koju ubodom na čoveka prenose zaraženi krpelji. Lepo vreme i boravak u prirodi sa sobom nose i opasnost poput uboda krpelja. Ako se pronađe krpelj na koži ne znači da ćemo dobiti lajmsku bolest jer nisu svi krpelji zaraženi, a pored toga krpelj mora da ostane dovoljno dugo na domaćinu kako bi preneo ovu bolest.

Ispoljavanje lajmske bolesti

Svako ko se suoči sa ubodom krpelja, prvo postavlja pitanje: koliko nakon uboda zaraženog krpelja se može ispoljiti lajmska bolest i kada možemo biti sigurni da više nema opasnosti od njenog ispoljavanja?

– Najčešće se (u oko ¾ slučajeva) može uočiti tipično crvenilo oblika mete, na mestu uboda krpelja tokom prvih mesec dana od uboda. Međutim, u nekim slučajevima ovo crvenilo može izostati, te se prvi mogu javiti ,,vankožni“ simptomi/znaci tzv. diseminovane lajmske bolesti (neurološki, kardiološki i reumatološki).

Diseminovana bolest se može javiti mesecima nakon uboda krpelja. Izuzetno retko se prve manifestacije lajmske bolesti javljaju više od godinu dana nakon uboda krpelja. U zaključku bih naveo da ne postoji siguran interval posle koga možemo prestati da pratimo pacijenta koga je ubo krpelj, ali je malo verovatno da će se lajmska bolest razviti ako je od uboda prošlo godinu dana, a pacijent nije imao nijedan simptom/znak lajmske bolesti – kaže za portal eKlinika dr Uroš Karić, specijalista infektologije, Klinike za infektivne i tropske bolesti UKCS.

Lajmska bolest – simptomi

Simtomi mogu izgledati drugačije u zavisnosti od stadijuma infekcije, kažu sturčnjaci. U nekim slučajevima se nikakvi simptomi neće ispoljiti čak i nekoliko meseci nakon ujeda. Na koje upozoravajuće znake treba obratiti pažnju, posumnjati na lajmsku bolest i potražiti pomoć lekara?

– Ovo pitanje je veoma kompleksno, ali bi razuman odgovor mogao biti sledeći: Crvenilo (obično nalik na metu ili kružno i sa tebndencijom koncentričnog širenja) ili zadebljanje kože, neurološki simptomi/znakovi, artirits (naročito ako je zahvaćen manji broj velikih zglobova), poremećaj srčanog ritma ili srčana slabost, trebalo bi da pobude sumnju na lajmsku bolest ako postoji šansa da im je prethodio ubod krpelja – ističe sagovornik eKlinika portala.

Da li svaki ubod zaraženog krpelja znači sigurno obolevanje od lajamske bolesti i obrnutu?

Smatra se da je potrebno da se krpelj hrani na čoveku najmanje 36 sati da bi preneo lajmsku bolest. Ovo svakako ne znači da se ne možemo zaraziti drugim patogenima za koje su krpelji vektori ako je vreme hranjenja krpelja kraće od 36 sati.

– Prvo, nisu svi krpelji zaraženi lajmskom bolešću. Drugo, kao što je već navedeno, krpelj se mora hraniti na domaćinu dovoljno dugo da bi preneo bolest. Treće, mada najmanje ispitano, verovatno nisu svi ljudi podjednako podložni lajmskoj bolesti što bi se moglo reći za skoro sve infektivne bolesti, a ne samo za ovu koja je tema našeg razgovora. Konačno, veliki broj ljudi sa dokazanom lajmskom bolešću se ne seća da ih je ubo krpelj. Nimfa krpelja (stadijum u razvoju koji prethodi odrasloj jedinki) može preneti lajmsku bolest, ali je veoma malih dimenzija i često ostaje neprimećena – objašnjava dr Uroš Karić.

Pravilan način odstranjivanja krpelja

Slušali smo da postoje razni načini za vađenja krpelja uz pomoć alkohola, laka za nokte, ulja, pincete… Kako pravilno izvaditi krpelja koji se zakačio za našu kožu?

– Krpelja treba odstraniti čim se uoči na koži čoveka. Nije potrebno posedovati nikakve posebne veštine da bi se ovo uspešno uradilo. Stoga, nije potrebno obratiti se lekaru. Samo treba uhvatiti usni aparat krpelja pincetom u regiji tik iznad kože pacijenta i lagano i bez uvrtanja izvući krpelja. Ako usni aparat (laički se često naziva ,,glava“) krpelja ostane u koži, to ne predstavlja nikakav rizik po zdravlje pacijenta i nije potrebno primeniti dalje intervencije u cilju njegovog uklanjanja. Treba napomenuti da se ne savetuje primena hemijskih sredstava za uklanjanje krpelja – ističe dr Uroš Karić.

Postavljanje dijagnoze lajmske bolesti

Dijagnoza ranih kožnih manifestacija lajmske bolesti se najčešće postavlja kliničkim pregledom. Sve druge forme bolesti se dijagnostikuju testiranjem uzorka krvi pacijenta na prisustvo antitela na B. burgdorferi, tj. bakteriju koja izaziva lajmsku bolest – kaže dr Uroš Karić i dodaje:

– Ako se primeni adekvatna metodologija testiranja koja podrazumeva analizu dva uzorka krvi različitim metodama, malo je verovatno da će test dati lažno pozitivan ili lažno negativan rezultat. Lažno negativni rezultati se nekada mogu videti kada se testiraju pacijenti koji su inficirani tokom tri nedelje koje prethode testiranju.
Konačno, karakteristike testa na lajmsku bolest (kao i drugih sličnih testova) nisu evaluirane primenom kod ljudi bez simptoma ili znakova lajmske bolesti. Stoga, nije moguće donositi zaključke o inficiranosti B. burgdorferi testiranjem krvi asimptomatskog pacijenata, te se to i ne savetuje – kaže dr Uroš Karić.

Protokol lečenja lajmske bolesti

Lajmska bolest se leči primenom antibiotika i savetuje se lečenje svih pacijenata kod kojih se ova bolest dokaže čak i kada oni nemaju naizgled značajne tegobe.

– S druge strane, suprotno uvreženom mišljenju, nema dokaza da su smrtni ishodi i invaliditet česte posledice nelečene lajmske bolesti. Kao ni to da lajmska bolest izaziva multiplu sklerozu, autizam ili je razlog povišene telesne temperature nejasnog porekla. Najteže posledice lajmske bolesti su poremećaji srčanog ritma i slabljenje srčanog mišića, kao i trajna neurološka oštećenja – objašnjava dr Uroš Karić.

Postojanje ,,hronične lajmske bolesti“ – da ili ne

Iako neki naučnici smatraju da je moguće da uzročnik lajmske bolesti perzistira nakon primene adekvatnih doza antibiotika, te da nakon toga bolest napreduje, nema kvalitetinih dokaza da je ovo istina.

– Takođe, nema dokaza da ponavljane ili produžene kure antibiotika daju povoljan efekat u smislu smanjenja tegoba kod pacijenata kod kojih one perzistiraju nakon primene adekvatne antibiotske terapije (izuzetak je jedino lajm artritis) – objašnjava dr Karić za portal eKlinika.

Značaj „testiranja krpelja na lajmsku bolest“ u cilju dijagnostikovanja lajmske bolesti

U cilju zaštite od uboda krpelja, savetuje se nošenje odeće sa dugačkim nogavicama i rukavima, kao i primena hemijskih repelenata kada se planira boravak u prirodi. Takođe se savetuje pregled kože celog tela (uključujući i kožu kosmatog dela glave) na krpelje nakon povratka iz prirode.

A ako se ipak desi da krpelja „ponesemo“ na svojoj koži, koliko je značajno i puzdano tzv. „testiranje krpelja“ kada ga izvadimo, u cilju dijagnostikovanja lajmske bolesti?

– Nekada je korisno posmatranjem krpelja determinisati o kojoj se vrsti krpelja se radi jer neki ne prenose lajmsku bolest. Iako je moguće odrediti da li je krpelj inficiran izazivačem lajmske bolesti određenim sofisticiranim laboratorijskim metodama (npr. PCR tehnikom), ova dijagnostika je još uvek nestandardizovana i još uvek nije od značaja za humanu kliničku medicinu.

Konačno, oslanjanje na ovakvo ,,testiranje krpelja na lajmsku bolest“ pri donošenju odluka o zbrinjavanju pacijenata, može dovesti kliničara u ozbiljnu zabludu. Ako je krpelj inficiran uzročnikom lajmske bolesti, to ne znači da ga je preneo pacijentu, te je korist od lečenja antibioticima u ovom slučaju upitna. S druge strane, ako testirani krpelj nije inficiran, to ne znači da pacijenta tokom boravka u prirodi nije ubo drugi krpelj (često nimfa) koji mu je preneo uzročnika lajmske bolesti – ističe dr Uroš Karić.