Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Mlečni proizvodi imaju veze sa povećanim rizikom od razvoja dve vrste karcinoma

Priredio/la: I. V.
17:00 - 14. 05. 2022.

Sir, puter, mleko i jogurt ne konzumira se podjednako među svim narodima, a studije pokazuju da je veći unos mlečnih proizvoda povezan sa povećanim rizikom od nastanka karcinoma

mlečni proizvodi Mlečni proizvodi povezani su sa povećanim rizikom od razvoja dve vrste karcinoma Foto: Shutterstock

Mlečni proizvodi povezani su sa povećanim rizikom od razvoja dve vrste karcinoma, pokazali su rezultatiti velike istraživačke studije objavljene u BMC Medicine. Prva velika studija, koja je istraživala potrošnju mlečnih proizvoda i rizik od pojave raka kod odraslih Kineza, otkrila je da je veći unos mlečnih proizvoda povezan sa povećanim rizikom od raka jetre i raka dojke kod žena.

Mlečni proizvodi nisu podjednako zastupljeni u svim kulturama

Ukupni dosadašnji dokazi o tome da li unos mlečnih proizvoda utiče na rizik od dobijanja karcinoma nisu dosledni. Studije rađene na zapadnoj populaciji ukazuju na to da mlečni proizvodi mogu biti povezani sa manjim rizikom od kolorektalnog karcinoma i većim rizikom od raka prostate, ali nije otkrivena jasna veza za rak dojke ili druge vrste karcinoma. Ovi rezultati, međutim, možda nisu isti za nezapadne populacije, gde su količine i vrsta potrošnje mlečnih proizvoda, kao i sposobnost metabolizma mlečnih proizvoda, veoma različite.

Na primer, u Kini se veoma malo konzumira sir i puter, a potrošnja mleka i jogurta je takođe daleko niža nego u zapadnoj populaciji. Pored toga, većina odraslih Kineza ne može pravilno da svari mlečne proizvode zbog nedostatka laktaze, ključnog enzima za razgradnju laktoze mlečnog šećera.

Zdravlje učesnika studije praćeno 11 godina

Kako bi utvrdili da li mlečni proizvodi različito utiču na rizik od pojave raka kod Kineza, istraživači sa Oxford Population Health, Peking University i Chinese Academy of Medical Sciences u Pekingu, objavili su rezultate nove velike studije u kojoj su analizirani podaci više od 510.000 učesnika China Kadoorie Biobank studije.
U studiji je, u periodu od 2004. do 2008. godine, učestvovalo 59 odsto žena, 41 procenat muškaraca iz 10 geografski različitih regiona širom Kine. Treba reći da niko od njih nije bolovao od karcinoma, niti imao zabeležene podatke u istoriji bolesti. Kada je regrutovan, svaki učesnik (starosti od 30 do 79 godina) popunio je upitnik o tome koliko često je konzumirao različite prehrambene proizvode, uključujući i mlečne. Istraživači su svrstali učesnike u tri grupe:

  • redovni potrošači mlečnih proizvoda (najmanje jednom nedeljno),
  • mesečni potrošači mlečnih proizvoda
  • ljudi koji nikada ili retko konzumiraju mlečne proizvode (nepotrošači).

Učesnici su praćeni u proseku oko 11 godina, a istraživači su koristili podatke iz nacionalnih registara o smrtnosti uzrokovane karcinomom, kao i evidenciju zdravstvenog osiguranja kako bi identifikovali nove dijagnoze. Uključeni su i fatalni i nefatalni događaji. Analize podataka uzele su u obzir niz drugih faktora koji mogu uticati na rizik od raka, uključujući starost, pol, region, porodičnu istoriju raka, socio-ekonomski status (obrazovanje i prihod), faktore načina života (da li učesnik pije, puši, koliko je fizički aktivan…), potrošnju soje i unos svežeg voća, indeks telesne mase, hronična infekcija virusom hepatitisa B (za rak jetre) i ženski reproduktivni faktori (za rak dojke).

Studija je otkrila kako mlečni proizvodi u ishrani prate razvoj karcinoma

Sve u svemu, studija je otkrila da je:

  • oko 20 odsto učesnika redovno konzumiralo mlečne proizvode (prvenstveno mleko)
  • 11 procenata konzumiralo ih je mesečno, a 69 odsto nije uopšte koristilo mlečne prerađevine
  • prosečna potrošnja bila je 38 g dnevno u celoj studijskoj populaciji i 81 g dnevno, među redovnim potrošačima mlečnih proizvoda (dok je, poređenja radi, u Velikoj Britaniji prosečna dnevna potrošnja oko 300 g)
  • tokom perioda istraživanja zabeleženo je 29.277 novih slučajeva karcinoma, a najviše je bilo karcinoma pluća (6.282 slučaja), zatim rak dojke (2.582 slučaja), rak želuca (3.577 slučajeva), kolorektalni karcinom (3.350 slučajeva) i rak jetre (3.191 slučajeva)
  • ljudi koji su redovno konzumirali mlečne proizvode imali su značajno veći rizik od razvoja raka jetre i karcinoma dojke. Za svakih 50 g dnevnog unosa, rizik se povećava za 12 odsto, odnosno 17 procenata.
  • redovna konzumacija mlečnih proizvoda bila je povezana sa povećanim rizikom od limfoma (iako to nije bilo statistički značajno)
  • nije bilo veze između unosa mlečnih proizvoda i kolorektalnog karcinoma, raka prostate ili bilo koje druge ispitivane vrste raka.

Estrogen, progesteron i trans-masne kiseline prisutni u kravljem mleku i prerađevinama

Rak jetre i dojke su među najčešćim tipovima karcinoma u Kini, što predstavlja oko 393.000 i 368.000 novih slučajeva svake godine. Iako ovi rezultati studije ne dokazuju uzročnost, postoji nekoliko verodostojnih bioloških mehanizama, koji mogu da objasne ove asocijacije, navode istraživači. Veća potrošnja mlečnih proizvoda, na primer, može povećati nivo insulina sličnog faktora rasta-I (IGF-I), koji promoviše ćelijsku proliferaciju i povezan je sa većim rizicima za nekoliko vrsta raka. Potencijalno, ženski polni hormoni prisutni u kravljem mleku (kao što su estrogen i progesteron) mogu imati ulogu u povećanom riziku od raka dojke, dok zasićene i trans-masne kiseline iz mlečnih proizvoda mogu povećati rizik od raka jetre. Za većinu Kineza koji ne proizvode dovoljno laktaze, mlečni proizvodi se takođe mogu podeliti na proizvode koji utiču na rizik od raka.

Ne treba zaboraviti da su mlečni proizvodi izvor proteina, vitamina i minerala

Iako je prosečan nivo potrošnje mlečnih proizvoda u Kini i dalje mnogo niži nego u evropskim zemljama, naglo je porastao poslednjih decenija. Profesor Huaidong Du sa Oxford Population Health i jedan od autora studije, smatra da, „iako rezultati ukazuju da može da postoji direktna veza između redovne konzumacije mlečnih proizvoda i određenih karcinoma, važno je imati na umu da su mlečni proizvodi izvor proteina, vitamina i minerala“.

– Ne bi bilo mudro smanjiti potrošnju mlečnih proizvoda samo na osnovu rezultata trenutne studije ili bez obezbeđivanja adekvatnog unosa proteina, vitamina i minerala iz drugih izvora – naglašava profesor Du .

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend