Dr Milan Jovanović: Liposarkomi su podmukli tumori. Oni rastu relativno brzo, ali opet ne daju neke simptome koji bi čoveka navodili da se odmah javi lekaru Foto: Shutterstock/privatna arhiva
Liposarkom je maligni tumor koji se razvija u masnim ćelijama mekog tkiva. Ovo su retki tumori koje se u Evropi javljaju kod 4 od 100 osoba.
– Liposarkom je podmukao tumor. On raste relativno brzo, ali opet ne daje neke simptome koji bi čoveka navodili da se odmah javi lekaru. Liposarkom je izrazito maligni tumor, koji se dominantno širi lokalno i obično ima više manjih tumora, satelita, koji se protežu izvan glavnih granica primarnog tumora, ali se može širiti i hematogeno, najčešće u pluća ili kosti – kaže za portal eKlinka pukovnik doc. dr Milan Jovanović, hirurg na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Liposarkomi nastaju iz lipoblasta, ćelija koje su prekursori adipocita, masnih ćelija, koje se normalno nalaze u masnom tkivu. Kako je masno tkivo rasprostranjeno po celom telu i čini oko 20% naše telesne mase, tako se i liposarkomi mogu javiti u bilo kom delu organizma.
– Najčešće se javljaju u supkutanoj regiji, ali i u retroperitoneumu i u visceralnoj regiji stomaka. Do sada je otkriveno da je uzrok liposarkoma mutacija MDM2 protoonkogena i CDK4 gena. Ovi geni se nalaze na 12. hromozomu i kada dođe do njihove pojačane ekspresije, dolazi do razvića malignih ćelija. Ove mutacije mogu biti stečene ili nastale u toku života kao posledica različitih uticaja – kaže dr Jovanović.
Dijagnoza se bazira na kliničkoj prezentaciji, histopatologiji, a u nejasnim slučajevima i genetskim istraživanjima. Najteži oblik za dijagnostikovanje je kada se tumor javi u stomaku.
– To su tumori koji se javljaju kod osoba srednje dobi ili starijih, a pik dosetižu oko 6. decenije života. Sarkomi najčešće rastu sporo, podmuklo i ne daju odmah simptome koji bi pacijenta naveli da se jave lekaru. Najteži oblik za dijagnostikovanje je ukoliko se tumor javi u stomaku, jer je abdominalna duplja podložna rastezanju i tumori mogu narasti do velikih razmera, pre nego što daju prve simptome, a to mogu biti nejasni bolovi u trbuhu, otežano mokrenje, oticanje nogu. U slučaju da se javi u supkutanom tkivu prvi simptom je uvećanje dela tela gde se javio tumor. Ovakva prezentacija je zahvalnija za lečenje, jer se pacijent brže javlja lekaru – poručuje pukovnik doc. dr Milan Jovanović.
Svaki tumor se može lečiti na tri načina: radioterapijom, hemioterapijom i hirurškom resekcijom. Rano otkrivanje liposarkoma i adekvatno lečenje pruža veću šansu za preživaljavanje.
– Poznato je da su sarkomi uopšte, tumori koji su vrlo rezistentni na radioterapiju, dok hemioterapija ima ograničene efekte na samo na pojedine pojedine forme liposarkoma i ne daje očekivani efekat, tako da u lečenju ovih vrsta malignih tumora, hirurgija ima primat. Najčešće se radi o radikalnoj hirurškoj resekciji i odstranjenju makroskopski vidljivog tumorskog tkiva, što se u hirurškom žargonu naziva ,,do u zdravo tkivo“. Nakon hirurške terapije i dobijanja patohistološkog nalaza, dalje se primenjuje jedan od modaliteta terapije. Ukoliko je potreban, najčešće je to hemioterapija. Statistika kaže da u slučaju adekvatnog lečenja, desetogodišnje preživljavanje uznosi 41 odsto – kaže za portal eKlinike pukovnik doc. dr Milan Jovanović.
Veći tumori su smrtonosniji, naročito ako se jave u trbušnoj duplji. Ovakvi tumori ne vrše direktnu invaziju organa, ali utiču na njegovo potiskivanje, tako da mogu dovesti do bubrežne ili jetrene insuficijencije.
-Ukoliko tumor dovoljno naraste, dolazi do potiskivanja dijafragme koja je zadužena za disanje. Sve ovo može dovesti do smrtnog ishoda. U našoj ustanovi smo operisali iposarkom koji je bio težak 17 kg.
Pacijent koga smo lečili je star 57 godina i kod njega smo našli tumor mase 17.5 kg i dužine 50cm. To zaista deluje zastrašujuće. Kod njega je tumor rastao u protekle dve godine. Tegobe koje je navodio su bile dosta nespecifične u vidu nelagodnosti pri varenju i otežanog pregibanja trupa. Pacijent se sredinom prošle godine javio lekaru, urađena je biopsija tumora i započeto je lečenje hemioterapijom. Ordinirano je tri ciklusa hemioterapije u cilju redukcije veličine tumora. Međutim, odgovor tumora na preduzeto lečenje je bio takav da je on nastavio rast, te je hirurško odstranjenje bilo konačan izbor- kaže pukovnik doc. dr Milan Jovanović.
Operacija odstranjivanja prethodno pomenutog tumora je trajala 6 sati i to uobičajen period trajanja operacija kojima se bave potpukovnik dr Miroslav Mitrović i pukovnik doc. dr Milan Jovanović.
– Za ove procedure, koje nisu jednostavne, je neophodno da traju toliko dugo da bi se uradile pedantno i bolest odstranila u potpunosti. Kod ovog pacijenta prilikom operacije smo ustanovili da se tumor prostirao od donje strane jetre, pa sve do dna karlične duplje, potiskujući creva, desni bubreg i desni ureter. Prilikom odstranjenja ovakvih tumora je naročito važno paziti na njegovu vaskularizaciju i oprez od povređivanja velikih krvnih sudova, popout aorte ili donje šuplje vene koje se nalaze u neposrednoj blizini tumora. Zatim smo odvojili tumor od creva i jetre. Sve ovo je važno da bi se tumor odstranio u potpunosti kao celina. Uz tumor smo morali odstraniti desni bubreg, desni nadbubreg i deo mišića retroperitoneuma. Bolesnik je nakon operacije bio dva dana na hirurškoj intenzivnoj nezi, a zatim osam dana u Klinici za opštu hirurgiju VMA, nakon čega je otpušten na kućno lečenje – kaže dr Jovanović.
Najčešće simptomi nisu izraženi i liče na simptome mnogih drugih stanja i oboljenja. Zato je važno da se lekaru obratimo što pre ako simptomi traju duže, jer odlaganje može dovesti i do funkcionalnog poremećaja.
– Kako sam napomenuo, liposarkomi su podmukli tumori. Oni rastu relativno brzo, ali opet ne daju neke simptome koji bi čoveka navodili da se odmah javi lekaru. To su simptomi koji se mogu javiti bukvalno kod svake druge osobe, u vidu otežanog varenja, mokrenja ili oticanja nogu. Međutim, ako ovi simptomi traju duži vremenski period, svakako se treba javiti lekaru radi otkrivanja uzroka. Što se bolest pre otkrije, pre će se sprovesti lečenje, a onda će i uspeh lečenja biti veći – kaže pukovnik doc. dr Milan Jovanović.