Radiomika je novo područje u slikovnoj dijagnostici. Za razliku od analize radioloških snimaka ”golim” okom radiomika je zasnovana na kvantitativnoj analizi snimaka Foto: Shutterstock
Rak pluća i novi model lečenja mogao bi da priži bolje smernice kada je u pitanju terapija, tvrde istraživači Moffitt Cancer Center Tampa u Floridi. Više od 2,2 miliona ljudi dobilo je dijagnozu raka pluća tokom 2020. Rak pluća je najčešći tip karcinoma kod muškaraca i drugi po učestalosti kod žena. U prvom stadijumu, koji može da traje i 20 godina, skoro da ne postoje nikakvi simptomi koji bi mogli da ukažu na postojanje bolesti.
Naučnici pokušavaju da otkriju biomarkere koji bi mogli da predvide ponašanje tumora. Na taj način mogli bi da imaju jasniji uvid u tok bolesti, koji su prethodno dijagnostikovani putem skrininga. Cilj ovog modela jeste da pomogne lekarima da lakše raspoznaju rak pluća koji treba malo agresivnije lečiti, u odnosu na oblik bolesti kada lezije mogu sporije da rastu. Stručnjaci se, uglavnom, fokusiraju na biomarkere koji su dobijeni iz tkiva ili krvi pacijenta, ali istraživači Moffitt Cancer Center rade na modelu koji će praviti razliku između bolesti na osnovu radiomijskih karakteristika.
Kao i kod svakog karcinoma pravovremena dijagnostika ključna je za lečenje i dijagnostiku bolesti, ipak stručnjaci primećuju da se nekada u želji da se pacijentu maksimalno pomogne, pristupa agresivnijim oblicima lečenja koji možda i nisu uvek neophodni.
Radiomika je novo područje u slikovnoj dijagnostici. Za razliku od analize radioloških snimaka ”golim” okom, radiomika je zasnovana na kvantitativnoj analizi snimaka koji su dobijeni različitim metodama snimanja. Na taj način, na osnovu različitih snimaka, stručnjak dobija više informacija, ima bolji uvid u dijagnostiku, preventivu i predviđanje toka bolesti za svakog pacijenta ponaosob. Za razliku od biomarkera dobijenih iz uzoraka tkiva ili krvi, radiomički biomarkeri se prikupljaju neinvazivno i daju uvid u ceo tumor, a ne samo mali uzorak.
Najčešći skrining test za rak pluća je kompjuterizovana tomografija niske doze (LDCT). Naučnici su sada razvili model zasnovan na podacima iz različitih procesa medicinskih snimanja, kao što su magnetna rezonanca i CT skeniranje. Cilj modela jeste da pomogne zdravstvenim radnicima da bolje odrede visokorizične u odnosu na tumore niskog rizika, navodi se se u studiji koja je nedavno objavljena časopisu Cancer Biomarkers.
Dr Matthew Schabath sa Cancer Epidemiology Department u Moffitt Cancer centru jedan je od autora ove studije koji podseća da je cilj skrininga da otkrije kancer u početnim, najranijim fazama bolesti, kada je hirurškim putem bolest izlečiva, ali i dodaje da nisu sve početne faze raka pluća uvek iste.
–Neki karcinomi u ranoj fazi su niskorizične indolentne (spororastuće) bolesti koje najverovatnije neće dovesti do smrtnog ishoda. Drugi karcinomi u ranoj fazi su veoma rizični, mogu se povezati sa veoma lošim ishodima i verovatno zahtevati agresivniji tretman i pomoćne terapije – objašnjava on.
Pacijenti su podeljeni u grupe na osnovu težine bolesti. Pacijenti sa lakšim oblikom bolesti imali su 83,3 odsto šansi da prežive pet godina, dok je petogodišnja stopa preživljavanja težih bolesnika iznosila 25 odsto. Pošto nisu svi karcinomi isti i nisu svi dijagnostikovani u ranoj fazi, biomarkeri bi mogli da pomognu lekarima da personalizuju lečenje raka i poboljšaju dugoročne ishode kod pacijenata.
–Preterano lečenje indolentnih bolesti je glavna briga, kada se karcinom otkrije u ranom stadijumu, jer su tretmani raka povezani sa određenim rizicima i komorbiditetima. Biomarkeri otkriveni u ovoj studiji mogu da obezbede lekarima jasniju sliku i da im daju informacije koliko agresivno treba ili ne treba lečiti rak pluća – navode naučnici.
Dr Schabath kaže da se rezultati trenutno validiraju biomarkere iz dodatnih nezavisnih studija.
– Ako uspemo, sprovešćemo klinička ispitivanja i utvrditi da bi ova metoda mogla da bude novi standard nege bolesnika – kaže on.
Dr Andrea McKee, onkolog veruje da bi ova metoda mogla biti korisno sredstvo za pomoć kada su u pitanju osobe sa rakom pluća u ranoj fazi koji mogu zahtevati dodatnu negu posle hirurške resekcije.
Rak pluća nije uvek praćen jasnim simptomima, može da se otkrije i kod osoba bez simptoma ili znaka bolesti. U nekim slučajevima ozbiljnoj bolesti mogu da prethode samo blagi respiratorni simptomi, pa je skrining veoma važan.
Neki stručnjaci navode da je stopa izlečenja veća od 60 odsto, ako se rak otkrije u početnoj fazi. Čak i rak pluća koji se danas dijagnostikuje u uznapredovaloj fazi bolesti ima, u određenim situacijama, mnogo bolji potencijal za dugoročno preživljavanje. Naučnici naglašavaju da je tokom poslednje decenije zabeležen ogroman napredak u terapiji i ishodima za pacijente sa uznapredovalim karcinomom pluća koji ima genetske mutacije, na koje se može ciljati specifičnim terapijama. Mnogi stručnjaci koji se bave izučavanjem raka pluća nadaju se da će ova bolest u bliskoj budućnost postati hronično oboljenje.
Nedostatak daha, pri obavljanju svakodnevnih poslova, uporan kašalj koji ne prestaje ni posle tri sedmice i iskašljavanje krvi su česti simptomi raka pluća. Može da se javi i gubitak apetita, slabost, gubitak telesne težine, bol u ramenu, grudima ili leđima, promuklost.
Pacijenti se često žale na bol u leđima i kostima. U kasnijim fazama bolesti može doći do oštećenja nerava i centra za govor. Pacijent otežano hoda, prisutni su i problemi s pamćenjem.