Dva leka mogu na bezbedan i efikasan način pomoći u lečenju uznapredovalih oblika čvrstih karcinoma, tvrdi novo istraživanje. Lekovi, ATR inhibitor elimusertib i PARP inhibitor AZD5305, mogu blokirati delovanje posrednika odgovornih za DNK oštećenja. U kliničkim studijama, ovi lekovi su kod nekih učesnika izazvali „reverzibilne i kontrolisane“ neželjene efekte, tvrde autori.
Kako deluju novi lekovi?
Nova klasa lekova mogla bi biti od pomoći pacijentima koji se leče od uznapredovalih stadijuma raka. Novi lekovi deluju tako što se vezuju za ATR, ključnu komponentu kada je reč o oštećenju DNK. Na taj način se zaustavlja mehanizam oštećenja DNK i rast tumorskih ćelija. Vodeći istraživač dr Dr. Timothy Yap predstavio je nalaze na godišnjem sastanku American Association for Cancer Research početkom aprila ove godine.
Ljudski DNK stalno je izložen oštećenjima, koja su posledica uobičajnih ćelijskih procesa ili usled delovanja nekih toksičnih agenasa iz spoljne sredine. Prof. Steve Jackson sa University of Cambridge Frederick James Quick and Cancer Research u Velikoj Britaniji objašnjava da DDR sistem reguliše većinu dvolančanih prekida koji nastaju u ljudskim ćelijama posle zračenja ili hemioterapije. Kada DDR dobro funkcioniše on čuva integritet genoma i sprečava razvoj raka i drugih bolesti.
Uloga ATR
ATR kinaza je protein koji reguliše rad DDR. ATR inhibitori mogu da se samostalno bore protiv tumora ili u kombinaciji sa hemioterapijom, imunoterapijom i radioterapijom. Stručnjaci kažu da u procesu starenja naš organizam ne uspeva da popravi sva DNK oštećenja, pa zato je rak češća bolest u starijem životom dobu, a DDR sistem ima značajnu ulogu u nastanku i lečenju raka. U slučaju da dođe do nepravilnog rada DDR sistema, ćelije raka počinju nekontrolisano da rastu.
PARP uloga
Poli ADP riboza polimeraza (PARP) još jedan je tip proteina koji aktivira DDR mrežu. Tokom ispitivanja u fazi 1b, lek Elimusertib je pokazao značajan antitumorski potencijal kada se radi o nekoliko oblika čvrstih karcinoma.
Ovaj lek je visoko selektivan i moćan inhibitor ATR proteina, navode istraživači. Tokom studije 143 pacijenta sa uznapredovalim oblicima čvrstih oblika raka primile su najmanje jednu dozu leka Elimusertib. Pacijenti su imali uznapredovale oblike ginekoloških karcinoma, kolorektalnog, raka dojke, prostate.
Najčešći neželjeni efekti primene ovog leka su se ispoljili kao anemija i neutropenija koja je nizak novo neutrofila u krvi. Neutrofili služe za odbranu organizma od bakterija. Navodi se da su ove nuspojave česte i posle primene hemioterapije. Stručnjaci su zato nastojali da smanje i prilagode doze leka svakom pacijentu. Kod 35 odsto pacijenata sa različitim oblicima raka ovaj lek je tokom četiti meseca dobro kontrolisao bolest. Kod značajnog broja pacijenata lek je i posle 6 meseci od primene dobro kontrolisao bolest.
AZD5305 lek
Tokom istraživanja 61 pacijent je koristio lek sa PARP inhibitorom druge generacije AZD5305 u fazi I/IIa ispitivanja. Ovo je bila prva u klasi i prva studija na ljudima za procenu bezbednosti i efikasnosti leka. Ovi pacijenti su imali uznapredovale oblike raka dojke, pankreasa, prostate ili jajnika.
– Selektivnom inhibicijom i hvatanjem PARP1, AZD5305 je postigao veću antitumornu efikasnost na odabranim tumorskim i molekularnim podtipovima i mnogo bolju podnošljivost u poređenju sa inhibitorima PARP1/2 prve generacije u pretkliničkim studijama – navodi dr Yap.
Najčešći neželjeni efekti bili su anemija, neutropenija i trombocitopenija (nizak broj trombocita u krvi). Bilo je i manje mučnine u odnosu na prvu generaciju ovih lekova, navode autori studije.
Dr Yap i njegove kolege naglašavaju ipak da je potrebno više istraživanja „kako bi se bolje razumeli molekularni biomarkeri i da bi se znalo koji pacijenti će imati koristi od ove terapije“.
