Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

5 najčešćih bolesti srca ne štete samo ovom organu, već ugrožavaju kompletno zdravlje

Priredio/la: Ma.R.
17:00 - 05. 06. 2022.

Iako je srce najizdržljiviji mišić u telu, i ono ima svoj „rok trajanja“ na koji utiču brojni faktori. Neke možemo da kontrolišemo, a neke ne…

srce-bolesti srca- kardiovaskularni problem Iako je srce naš najotporniji mišić, ono nije neuništivo i ima svoj „rok trajanja“ Foto: Shutterstock

Bolesti srca su razlog zbog koga svake godine u Srbiji život izgubi više od 50.000 osoba. Taj broj će zbog posledica post-covid sindroma sigurno biti uvećan. U Sjedinjenim Američkim Državama na svakih 40 sekundi najmanje jedna osoba doživi srčani udar, a svakog minuta najmanje jedna osoba umre od srčanih bolesti.

Bolesti srca ugrožavaju mnoge druge funkcije tela

Naše srce je izuzetno složen organ sa ozbiljnom i zahtevnom ulogom. Kada ono prestane da kuca, odnosno, da pumpa krv u sve druge organe, naš život se završava. Zbog toga nije čudno što postoji ogroman broj bolesti koje mogu da ga ugroze i izmene mu funkciju. Mnoga stanja su uzročno posledična, pa ugrožavaju rad srca i njegovo zdravlje- Kada ono ne radi kako treba, trpe mnoge druge životne funkcije.

Iako je srce naš najotporniji mišić, ono nije neuništivo i ima svoj „rok trajanja“. Poznati su i faktori rizika koji utiču na pojavu bolesti srca, a evo kojih pet oboljenja se javlja najčešće.

Urođena srčana bolest

Urođena srčana bolest je urođena mana koja može da varira od malog oštećenja u samom srcu, do nečeg ozbiljnijeg. Većina ovih bolesti može se lečiti operacijom. Često se ovakvi problemi dijagnostikuju tokom trudnoće. Može da se desi da ne osećamo nikakve simptome do starije životne dobi, a ponekad možemo da bolujemo od neke urođene bolesti srca a da nikada i ne saznamo. Postoji nekoliko vrsta i manifestacija ovih bolesti:

  • defekti srčanih zalistaka (neki zalisci su suviše uski ili zatvoreni)
  • loša veza srca sa krvnim sudovima (ne prenose krv u prave delove tela)
  • problemi sa samim srčanim mišićem (nije u stanju da pumpa krv optimalno).

Koronarna arterijska bolest (CAD)

Bolest koronarnih arterija je stanje kada naše arterije postanu preuske da snabdevaju srce krvlju i kiseonikom. CAD se često razvija zbog nakupljanja naslaga masnoća i drugih otpadnih proizvoda iz ćelija na zidovima arterija, stvarajući plak. Plakovi ometaju normalan protok krvi i izazivaju druge iscrpljujuće zdravstvene probleme.

Ako se plak odvoji ili pukne, trombociti će početi da se grupišu oko tog područja, kako bi popunili krvni sud. To može lako da blokira arteriju i protok krvi, što će rezultirati srčanim udarom.

Srčana aritmija

Srčana aritmija se razvija kada srce nije u stanju da reguliše električne impulse koji koordiniraju otkucajima. Ono onda kuca prebrzo ili presporo. U nekim slučajevima, srčana aritmija je bezopasna i može da se tretira kao manja neprijatnost. Međutim, u težim slučajevima, srčana aritmija može da pređe u stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. To se prvenstveno odnosi na situaciju kada pacijent ima i druge bolesti (komorbiditete, koje pogoršavaju i simptome i stanje.

Dilatirana kardiomiopatija

Do ovog, stanja opasnog po život dolazi kada se leva komora previše uveća. Ako se ne leči na vreme, zidovi srčanog mišića postepeno slabe i neće moći da pumpaju efikasno. Ova bolest takođe uzrokuje da bubrezi zadržavaju više natrijuma i tečnosti koja se nakuplja u zglobovima, nogama, plućima, stopalima i drugim organima.

Plućna stenoza

Plućna stenoza se razvija kada plućni zalistak postane suviše uzak i krut da bi krv mogla da ima normalan protot. Kada se to dogodi, desna komora reaguje snažnijom reakcijom kada izbacuje krv u plućnu arteriju. Krv se postepeno zgušnjava kako bi nadoknadila ovo dodatno opterećenje.

Dolazi do stanja poznatog kao hipertrofija, koje samo po sebi ne predstavlja veliku opasnost. Međutiđ, pokazatelj da je vreme da specijalista interveniše, predloži terapiju ili intervenciju.

Prevencija bolesti srca

Promena životnih navika je prva stvar koju možemo da primenimo kako bismo zaštitili srce od brojnih bolesti. Balansirana i raznovrsna ishrana, svakodnevna umerena fizička aktivnost i smanjenje stresa, najbitniji su koraci koji produžavaju vek našeg srca, ali i jačaju naše kompletno psihofizičko zdravlje.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend