Maligni mezoteliom je retka vrsta raka koji raste u tankom sloju tkiva koji prekriva srce, pluća i druge unutrašnje organe. Ova membrana, nazvana mezotelijum, štiti organe tako što stvara tečnost koja omogućava, recimo, plućima da se kreću tokom disanja.
Najčešći tip je maligni mezoteliom pleure
Prema Mesothelioma Cancer Alliance, postoje tri varijante malignog mezotelioma:
1. Mezoteliom pleure, koji se javlja u sluznici pluća ili pleuri
2. Peritonealni mezoteliom, koji se razvija u zidu trbušne duplje ili peritoneumu
3. Perikardni mezoteliom, koji se javlja u sluznici srca ili perikarda.
Maligni mezoteliom pleure je najčešći tip, sa oko 70 procenata dijagnoza mezotelioma. Još 15 do 20 procenata dijagnoza odnosi se na peritonealni mezoteliom, dok perikardni mezoteliom predstavlja oko 10 procenata dijagnoza.
Zašto nastaje maligni mezoteliom?
Mezoteliom, bez obzira na vrstu, je redak oblik karcinoma. Glavni faktor rizika za maligni mezoteliom je kontakt sa azbestom. Azbest je prirodni vlaknasti silikatni mineral, koji se nalazi u stenama i zemljištu, i koji je otporan na toplotu i veoma izdržljiv. Nekada je korišćen u svemu, od izolacije kuća do delova automobila, sve dok ljudi nisu shvatili koliko je opasan početkom 1970. Prema Američkom udruženju za pluća, 70 do 80 procenata onih sa dijagnozom mezotelioma imalo jeozbiljan kontakt sa azbestom.
– Izloženost azbestu kroz rad sa izolacijom, konstrukcijom, brodogradnjom ili tekstilom ili izlaganje zaprljanoj odeći radnika rezultira šestostrukim povećanjem rizika od razvoja raka pluća i mezotelioma. Ovaj rizik je značajno veći kod onih koji puše, pored toga što su izloženi azbestu – objašnjava dr Megan Baumgart, docent u odeljenje za medicinu, hematologiju/onkologiju na Wilmot Cancer Institute in Rochester u Njujorku.
Ono što čini azbest toliko opasnim je to što su njegova mikroskopski vidljiva vlakna, do 1.200 puta manja od ljudske kose. Zbog tako male veličine čestica, nevidljive ljudskom oku, azbest se lako udiše. Sićušna vlakna ulaze u telo, a zatim se zadržavaju u unutrašnjem tkivu respiratornog sistema, kao što je obloga pluća i tkiva unutrašnje šupljine. Zna se da se telo teško otarasi čestica kada se jednom zaglave u tkivu.
Po kojim simptomima se prepoznaje maligni mezoteliom?
Simptomi se obično pojavljuju 35 do 50 godina nakon izlaganja azbestu, navodi Američko udruženje za pluća. Dakle, do trenutka kada čovek dobije mezoteliom, on je obično stariji od 65 godina. Simptomi se razlikuju u zavisnosti od toga gde se u telu rak razvija. Kod pleuralnog mezotelioma, koji pogađa tkivo oko pluća, simptomi su bol u grudima, ispod rebara, kratak dah, bolan kašalj, neobjašnjivi gubitak težine i grudvice tkiva ispod kože na grudima. Peritonealni mezoteliom, kada rak raste u abdomenu, ima simptome bola, otoka ili kvržica u stomaku i neobjašnjivog gubitka težine.
Kako se postavlja dijagnoza i leči ovaj karcinom?
Iako postoji mnogo simptoma mezotelioma, teško ga je dijagnostikovati jer deli mnoge simptome sa drugim bolestima. Lekar će obično proveriti da li ima kvržica tokom fizičkog pregleda i može takođe tražiti rendgenske snimke i kompjuterizovanu tomografiju (CT) kako bi utvrdio da li telo pacijenta ima bilo kakve abnormalnosti u skladu sa mezoteliomom. Ako lekar posumnja na mezoteliom, obično traži da se radi biopsija zahvaćenog područja.
Ukoliko se mezoteliom dijagnostikuje, onda će lekar prvo definisti karcinom po težini – da li se proširio na obližnje limfne čvorove ili metastazirao, zahvatio druge organe. Kada se utvrdi stadijum karcinoma, pravi se plan lečenja. Iako ne postoji lek za mezoteliom, tretmani mogu da pomognu da se produži očekivani životni vek pacijenta.
Zračenje, operacija i hemoterapija su opcije lečenja za one kojima je dijagnostikovan mezoteliom, a hirurgija kao lek je isprobana u retkim slučajevima. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je dva leka za lečenje malignog mezotelioma – to su pemetrexed disodium i cisplatin.
