Rak pluća je jedan od najčešćih oblika karcinoma u savremenom svetu, sa najvišim procentom smrtnosti kao jedne od malignih bolesti. Nalost, ukoliko osoba ima porodičnu istoriju ovog oboljenja, veća je verovatnoća da će je dobiti. Povećani rizik može biti posledica genetskih mutacija ili kombinovanih faktora načina života i uslova okoline, poput pušenja i izloženosti kancerogenim materijama, kakva je radon. Ponekad genetske promene nemaju racionalno objašnjenje, kao ni okidač za pojavu, ali i pored toga što je njihov uticaj na pojavu bolesti nesumnjiv, naučnici još uvek nisu potpuno sigurni u mehanizme aktiviranja.
Geni mutiraju na različite načine i zbog više uzroka
Svetska zdravstvene organizacija navodi da je karcinom pluća bio drugi najčešći rak u svetu 2020. godine, sa 1,8 miliona smrtnih slučajeva, što ga čini najčešćim uzrokom smrti od raka. Pušenje je i dalje primarni uzrok pojave, odgovoran za oko 80 do 90 odsto slučajeva. Što se tiče genetske predispozicije, stručnjaci procenjuju da njoj pripada približno 8 odsto dijagnostikovanih slučajeva. Neki od ovih genetskih faktora rizika su nasledni, što znači da vuku porodično nasleđe, ali geni neke osobe mogu da mutiraju zbog faktora okoline, poput pušenja i izloženosti zagađenju.
Ostali uzroci koji uslovljavaju pojavu raka pluća
I izloženost pasivnom pušenju takođe može povećati šanse za razvoj raka pluća, a pojedinci koji puše i koji se takođe susreću sa faktorima rizika iz životne sredine, poput izloženosti radonu, u još većem su riziku.
Ostali faktori koji mogu da doprinesu riziku su:
- Izloženost radonu: ovaj radioaktivni gas se prirodno nalazi u životnoj sredini, a budući da je bez boje i mirisa, ne detektuje se lako.
- Uticaj opasnih hemikalija: osobe koje rade sa azbestom, uranijumom, kadmijumom, arsenom ili raznim naftnim derivatima takođe imaju povećan rizik od raka pluća
- Zagađenje raznim česticama: čestice iz dima, prašine i drugih izvora koje ulaze u vazduh takođe mogu da utiču na pojavu bolesti
- Genetski faktori: pojedinci sa određenim genetskim faktorima u dokazanom su riziku.
Kako porodično genetsko nasleđe utiče na pojavu raka pluća
Genetske mutacije koje doprinose pojavi raku pluća mogu biti nasledne, što znači da je veća verovatnoća da će osoba razviti rak pluća ako je bolest u prošlosti već bila prisutna u porodici. Jedna studija iz 2011. godine dokazala je kod određenih osoba, kod kojih je karcinom pluća već imao zabeležene slučajeve u porodici, postoji veća šansa za oboljevanje, čak i ako su mlade i nikada nisu pušile.
Promene DNK u određenom hromozomu, poput hromozoma 6, mogu na različite načine uticati na rizik od raka pluća. Neki ljudi mogu naslediti gene koji ih čine manje sposobnim da razlože hemikalije koje izazivaju rak u duvanskom dimu, dok drugi mogu da naslede nemogućnost obnavljanja svoje DNK, što ih čini posebno ranjivim na uticaj zračenja i hemikalija koje izazivaju rak. Pojedini slučajevi raka pluća nastaju zbog mutacije receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR) koji pomaže ćelijama da rastu, a promena kod njih utiče na to da rastu van kontrole. I one, takođe, mogu da izazovu pojavu malignih ćelija.
Stečene genetske mutacije
Međutim, rak pluća može se javiti i u porodicama usled zajedničkih faktora okoline i životnih navika, ako, recimo, žive u području sa velikom količinom opasnih hemikalija.
Pušenje takođe može uticati na članove porodice, a istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će deca koja žive sa roditeljima koji puše, i sama konzumirati cigarete. Takođe, život sa nekim ko puši izlaže decu uticaju štetnih hemikalija. Izloženost određenim toksinima iz okoline, i to je dokazano u istraživanjima, može da promeni način na koji ćelije rastu, dele se i umiru.
Mogućnost genetskog testiranja
U cilju dijagnostikovanja i uspešnijeg lečenja raka pluća, može se raditi genetsko testiranje koje podrazumeva detekciju specifičnih biomarkera ili promena u genima. Lekar uzima uzorak tumora i šalje ga u laboratoriju, gde se testira tumorsko tkivo na abnormalnu DNK. Uz to, lekar na osnovu specifičnih mutacija može da donese bolju odluku o najboljem terapijskom tretmanu, a obolela osoba tada može da se podvrgne ciljanom lečenju, koje može da bude efikasnije. Identifikaciju biomarkera može da se radi i iz testa krvi.
Načini za smanjenje rizika
Svaki pojedinac, bez obzira na to da li u porodičnoj istoriji ima slučajeve raka pluća, može da utiče na smanjenje rizika:
- izbegavanjem duvanskog dima
- ako prestane da puši
- smanjenjem izloženosti radonu
- izbegavanjem i adekvatnom zaštita od kancerogenih materija.
Ako imate genetsku predispoziciju za oboljevanje, obavezno radite i kontrolne preventivne preglede.
