U Srbiji je zvanično registrovano više stotina pojedinačnih pesticida, koji se po hemijskom sastavu i principu toksičnog dejstva mogu klasifikovati u nekoliko desetina grupa. Radi se o biocidima – hemijskim sredstvima za uništavanje širokog spektra živih organizama: korovskih biljaka (herbicidi), gljivica i bakterija (fungicidi i baktericidi), insekata (insekticidi), pa i mekušaca, zglavkara, glodara (rodenticidi), i drugih. Oni pod određenim okolnostima, koje najčešće nastaju zbog nepoštovanja pravila o distribuciji, čuvanju, pripremi i primeni, mogu biti otrovni pa i smrtonosni za ostale više klase životinja i samog čoveka. Što se tiče trovanja pesticidima unošenjem putem namirnica, količina supstance unete tokom jednog obroka ne dostiže dovoljan kvantitet za postizanje toksičnih efekata kod ljudi, i uglavnom se radi o prolaznim tegobama.
Različite grupe prema toksičnosti, različite i reakcije u organizmu
Dr Tomislav Režić, klinički toksikolog Nacionalnog centra za kontrolu toksičnosti Vojnomedicinske akademije (VMA) objašnjava za naš portal da se u odnosu na stepen akutne toksičnosti i srednje smrtne doze za laboratorijske životinje (LD-50 i LC-50), otrovi razvrstavaju na grupu I (najveća toksičnost), grupu II i grupu III (najmanja toksičnost), kao i da bi to obeležje moralo da bude prisutno na svakom pakovanju toksične supstance.
– Pored ovoga, proizvod mora imati istaknute i druge tzv. piktograme koji su oznaka ostalih opasnih osobina, poput ekotoksičnosti, korozivnosti, zapaljivosti, eksplozivnosti, itd. U proceni rizika za zdravlje ljudi nije bitna samo „jačina otrova“, već i vremensko trajanje izloženosti i količina preparata, jer to može bitno uticati na težinu i ishod akutnog trovanja – objašnjava naš sagovornik.
Zbog pomenute raznovrsnosti mehanizama dejstva na živi organizam, toksični efekti, kako lokalni tako i opšti odnosno sistemski, mogu biti slični ispoljavanjima, koja su uzrokovana drugim patološkim stanjima: na koži i sluznicama, od strane nervnog, respiratornog, kardiovaskularnog, digestivnog sistema.
Najvažnija dobra anamneza uz podatke sa ambalaže mogućeg uzroka trovanja i informacije o izloženosti
U adekvatnom prepoznavanju trovanja pesticidima, kaže dr Režić, od najvećeg je značaja jasna anamneza, odnosno podaci o okolnostima pod kojima je do njega došlo. To je, po njegovim rečima, uglavnom moguće kada su u pitanju slučajna kontaktna, inhalaciona (udisanjem) i oralna (gutanjem) izlaganja supstancama praćena lakšim simptomima. Tada i sam pacijent može da opiše o kojoj vrsti preparata se radi, o kojoj količini, na koji način i koliko dugo je bio izložen i koje tegobe oseća.
– U slučajevima težih trovanja (neretko namernih samotrovanja) kada stanje pacijenta to ne dozvoljava, heteroanamneza od drugih osoba može biti oskudna ili potpuno izostati, a put do prave dijagnoze je veoma težak. Uvek je preporučljivo pronalaženje ambalaže preparata koje se može dovesti u vezu sa trovanjem, tačna detekcija uzročnika može značajno olakšati dalje postupanje. Za osnovnu orijentaciju koristan je i uvid da li postoje tragovi reakcije ili prebojenosti na izloženim delovima kože i sluznica: crvenilo i promene koje mogu podsećati na alergijsku reakciju, bledilo i preznojenost, crvenilo i suzenje očiju, pojačana sekrecija iz usta i nosa – navodi sagovornik našeg portala.
Kreozan – opasan, zabranjeni otrov kojim se često truju životinje
Doktor Režić kao ilustrativan primer ističe preparat Kreozan (dinitroortokrezol), poznat kod nas jer se često korisiti za namerno trovanje pasa i mačaka. On, prema objašnjenju, daje tipičnu žutu prebojenost na mestima kontakta, a može potom uzrokovati tešku sistemsku simptomatologiju. Oko pacijenta se može širiti neobičan i neprijatan miris koji može biti porekla znoja, izdahnutog vazduha, povraćenog sadržaja ili nevoljno ispražnjene stolice. Pri tome, opisuje toksikolog, ne treba da nas zavara i prisustvo oštrog mirisa alkoholnog pića jer se u praksi neretko konstatuje da je izrazito alkoholisana osoba popila i rastvor pesticida, često iz neoriginalnog pakovanja u koje je prethodno presuto.
Simptomi težih oblika trovanja
Naš sagovornik objašnjava da se u slučajevima težih trovanja konstatuju različiti poremećaji stanja svesti i neuromišićnih funkcija: pacijent može biti konfuzan, nemiran, nekomunikativan, izrazito pospan pa i komatozan; može se javiti drhtavica ekstremiteta, nevoljni mišićni pokreti i grčevi. Ingestija često dovodi do povraćanja i već laičkim uvidom nekada se može konstatovati prisustvo tragova strane supstance koju je osoba prethodno progutala, navodi on i upozorava da pošto neki od pesticida deluju i korozivno (nagrizajuće), nije isključeno i prisustvo tragova manje ili veće količine krvi.
– Moguće je ubrzanje, ali nekada i značajno usporenje frekvence pulsa, drastične i neobjašnjive promene krvnog pritiska u oba smera, ukoliko ga je uopšte moguće izmeriti pre dolaska hitne pomoći. Sve bitne elemente prethodno navedenih okolnosti, kao i druge koje nisu obuhvaćene u ovom tekstu, korisno je prezentovati medicinskoj službi u okviru anamneze u cilju što bržeg i tačnijeg postavljanja prave dijagnoze – savetuje dr Režić.
Oko 15 odsto poziva NCKT zbog sumnje na trovanje pesticidima
Klinički toksikolog iznosi i podatke Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA po kojima se za prethodni petogodišnji period, od prosečnih 4530 ambulantnih pregleda godišnje u ovoj ustanovi, njih 67 (oko 1,5 odsto) odnosi na sumnju na trovanje pesticidima. U proseku se hospitalno leči 23 pacijenta (oko 3,6 odsto svih hospitalizacija kojih je prosečno 636), a približno petina tih pacijenata ispoljava tešku kliničku sliku. Kada se poredi učestalost u odnosu na druge grupe toksičnih agenasa zbog kojih su pacijenti primljeni u bolnicu, pesticidi uglavnom zauzimaju treće ili četvrto mesto iza lekova, korozivnih materija, sredstava zloupotrebe i gasova, dimova i para.
Oko 6 odsto svih smrtnih ishoda vezani su za otrovno dejstvo pesticida, navodi dr Režić i daje i konkretan podatak da je u prethodnih 5 godina preminulo 10 osoba. Najčešće se radilo o teškim trovanjima preparatima iz grupe organofosfata i karbamata (4), snažnim otrovima čiji je mehanizam toksičnog dejstva isti kao kod tzv. nervnih bojnih otrova.
– Važno je podsetiti da lekari toksikolozi našeg Centra neprekidno stoje na raspolaganju u smislu davanja informacija kako kolegama iz cele Srbije i regiona, tako i građanstvu. Od svih konsultativnih poziva oko 15 odsto se odnosi na sumnju na trovanje pesticidima, i oni su konstantno po učestalosti na drugom mestu (iza onih u vezi sa medikamentima), naročito u grupi odraslih i u periodima izvođenja poljoprivrednih radova. Direktan broj telefona dežurnog toksikologa VMA je 064 8743118, a veza se može uspostaviti i preko fiksnog broja Klinike za toksikologiju VMA (011 3608440) – kaže naš sagovornik.
Pružanje prve pomoći kod sumnje na trovanje i šta ne bi trebalo raditi
Načelno, preporučene mere pružanja prve pomoći od strane nemedicinskih osoba kod sumnje na izlaganje pesticidima, iste su kao i za većinu drugih toksičnih agenasa. Pri tome, klinički toksikolozi, na bazi dugogodišnjeg iskustva kaže dr Režić, uglavnom skreću pažnju na ono šta ne bi trebalo raditi, jer bi šteta od takvih postupaka mogla biti veća od koristi.
– U svim slučajevima prvi postupak je prekid dalje ekspozicije tj. izlaganja. Ako je postojao direktan kontakt preparata sa eksponiranim delovima kože i sluznica, inicijalno ispirati vodom i blagim rastvorom sapunice i/ili sode bikarbone, izbegavati ispiranje očiju nekim preparatima pre lekarske konsultacije. U slučaju udisanja i disajnih smetnji, omogućiti osobi pristup svežem vazduhu, pozvati službu Hitne medicinske pomoći i/ili Centar za kontrolu trovanja VMA, a isto učiniti u slučajevima ingestije (ispijanja rastvora pesticida, slučajnog ili namernog). Ukoliko postoji mučnina i povraćanje, pomoći otrovanom u smislu podrške postavljanjem u odgovarajući položaj, bez dodatnog ispijanja tečnosti bilo koje vrste i bez izazivanja povraćanja ako nije spontano, pošto aspiracija stomačnog sadržaja u disajne puteve i pluća može imati puno teže posledice nego samo dejstvo otrovne supstance preko digestivnog trakta – daje klinički toksikolog važne savete pratiocima eKlinika portala.
Prevencija – poštujte uputstva i koristite zaštitnu opremu
– Svakako je od koristi da se u vezi sa ovom problematikom istakne značaj preventivnih mera, posebno važnih kada je u pitanju predupređivanje zadesnih trovanja pesticidima u domaćinstvu, kod male dece i osoba sa umanjenim psihomotornim sposobnostima (npr. demencija). Hemikalije treba držati van njihovog domašaja, po mogućstvu u odvojenim prostorima i zaključane, ne presipati ih u neoriginalna pakovanja, a ona originalna čuvati sa odgovarajućim etiketama, rastvaranje i mešanje više supstanci obavljati na propisan način, pridržavati se uputstava za upotrebu koja su na njima data, koristiti osnovnu zaštitnu opremu tokom pripreme i aplikacije – apeluje dr Režić.
Trovanje pesticidima putem namirnica teoretski moguće zbog kršenja karence
Na pitanje da li je moguće trovanje pesticidima unetih putem namirnica, doktor odgovara da to jeste teoretski moguće ukoliko su tretirane hemikalijama unutar vremenskog perioda koji je kraći od tzv. perioda karence, te nije došlo do njihove razgradnje.
– U praksi su tegobe nakon konzumacije takvog voća i povrća retke i uglavnom blage i prolazne, iz prostog razloga što i nakon minimalne pripreme (pranja), pa i bez nje, količina rezidualne supstance unete tokom jednog obroka ne dostiže dovoljan kvantitet za postizanje toksičnih efekata kod ljudi. Uglavnom ih karakterišu simptomi gastrointestinalne iritacije i dispeptične smetnje (osećaj nadutosti stomaka, podrigivanje, blaga mučnina, nekad se javlja dijareja). U cilju preveniranja navedenog, preporučuje se detaljnije pranje pre upotrebe, eventualno korištenje rastvora sode bikarbone jer je većina tih supstanci dobro rastvorljiva u alkalnoj sredini – objasnio je dr Tomislav Režić, klinički toksikolog Nacionalnog centra za kontrolu toksičnosti Vojno – medicinske akademije (NCKT VMA).
