Zdravlje

Otečena žlezda može da ukaže na bolest – kada treba brzo reagovati

Priredio/la: I. V.

Kada se bori protiv virusa, bakterija, štetnih mikroba... telo proizvodi više imunih ćelija - i to uzrokuje oticanje žlezda

Otečena žlezda ili otečeni limfni čvorovi su znak da se naše telo bori protiv infekcije ili neke bolesti. Uglavnom same od sebe nestaju za oko dve nedelje, a u zavisnosti od dela tela na kom se otok pojavio može se ustanoviti na kakav zdravstveni problem ukazuju.

Šta su žlezde ili limfni čvorovi?

Žlezde ili limfni čvorovi su okrugle žlezde u obliku pasulja i čovek ih ima po celom telu, na mestima kao što su vrat, ispod ruke i u pregibu između butine i trupa (gde počinje noga)… Ponekad se mogu osetiti kao grozdovi, male izbočine, posebno ako su natečene. Žlezde su deo limfnog sistema i zajedno sa slezinom, krajnicima i adenoidima, pomažu telu u zaštiti od štetnih mikroba.

Otečena žlezda obično se povezuje sa nekom bolešću

Najčešći simptomi otečene žlezde su preosteljivost na dodir ili na bol i otok koji ih čini većim nego što prirodno jesu. S obzirom na to da su otečene žlezde obično povezane sa nekom vrstom bolesti, moguće je da se pojave i neki drugi simptomi, u zavisnosti od toga koja je bolest u pitanju:

  • Curenje iz nosa, bol u grlu ili groznica (uzrokovana infekcijom gornjih disajnih puteva)
  • Oticanje grupe limfnih čvorova na različitim mestima u telu (uzrokovano infekcijom ili poremećajem imunog sistema, kao što je reumatoidni artritis)
  • Tvrdi limfni čvorovi koji se ne pomeraju ili se brzo uvećavaju (znakovi određenih vrsta raka).

Zašto otiču žlezde?

Žlezde, limfni čvorovi u sebi imaju imune ćelije koje se nazivaju limfociti. Oni napadaju bakterije i viruse zbog kojih čovek može da se razboli. Kada se bori protiv štetnih mikroba, telo proizvodi više tih imunih ćelija – i to uzrokuje oticanje. Limfni čvorovi nailaze na sve vrste bakterija i klica, tako da mogu da oteknu iz mnogo razloga. Obično je to nešto što se relativno lako leči, kao što je:

  • Virus, kao prehlada
  • Bakterijska infekcija, kao što je infekcija uha, infekcija kože ili zaraženi zub.

Mnogo ređe, žlezde otiču zbog nekih bolesti kao što su:

  • Tuberkuloza, infekcija koja obično pogađa pluća
  • Lajmska bolest, infekcija koja se širi zbog uboda krpelja
  • Problem sa imunološkim sistemom, poput lupusa ili reumatoidnog artritisa
  • HIV/AIDS, infekcija koja se širi seksualnim kontaktom i IV upotrebom droga
  • Određene vrste raka – limfom (rak limfnog sistema) ili leukemija (rak krvi).

Kada otečena žlezda ukazuje da moramo na lekarski pregled?

U većini slučajeva, otečene žlezde se vraćaju u normalu nakon što bolest ili infekcija prođe. Ali, postoje situacije na koje treba posebno obratiti pažnju kada su:

  • žlezde veoma naglo otekle
  • žlezde mnogo veće nego što bi trebalo da budu, a ne samo blago otečene
  • tvrde na dodir ili se ne pomeraju kada ih pritisnete
  • otečene duže od 5 dana kod dece ili 2 do 4 nedelje kod odraslih
  • kada područje oko žlezda postaje crveno ili ljubičasto, topla je na dodir ili iz nje curi gnoj
  • kada se javi otok u ruci ili na preponama
  • kada doe do naglog gubitka težine
  • usled temperature koja ne spada
  • zbog noćnog znojenja.

Kako se postavlja dijagnoza otečenih žlezda?

Lekar se upoznaje sa medicinskom istorijom pacijenta, obavlja fizički pregled, a možda će moći da steknu predstavu o tome šta uzrokuje da oticanje žlezda po tome gde se nalaze u telu. Takođe,  mogu da preporuče jedan od ovih testova kako bi saznali više o tome šta se dešava:

  • analizu krvi
  • rendgen
  • ultrazvuk – zvučni talasi visoke frekvencije se koriste kako bi lekaru omogućili da vidi šta se dešava u telu
  • skeniranje magnetnom rezonancom (MRI) – moćan magnet i radio talasi se koriste za pravljenje detaljnih slika organa i tkiva
  • biopsija – tkivo limfnih čvorova se uklanja i gleda pod mikroskopom
  • PET skeniranje – posmatra hemijsku aktivnost u delovima tela. Može da pomogne da se identifikuju različita stanja kao što su neki kanceri, bolesti srca i poremećaji mozga, ali se retko radi
  • CT skeniranje – serija rendgenskih zraka se uzima iz različitih uglova i sastavlja kako bi se formirala potpunija slika.

Kako se leči otečena žlezda i da li pomažu kućni lekovi?

Ako otečeni limfni čvorovi nisu uzrokovani nečim ozbiljnim – nestaće sami. Nekoliko stvari može da pomogne pri bilo kakvoj nelagodnosti dok se čeka da otok spadne:

  • Topla obloga – gaza i pamučna krpa potopljena u vruću vodu a koja se stavlja na područje koje boli može da pomogne u ublažavanju bolova
  • Odmor – dobar odmor može da pomogne da se brže preboli blaga infekcija ili bolest
  • Sredstva za ublažavanje bolova bez recepta – acetaminofen, aspirin, ibuprofen ili naproxsen mogu učiniti da se osećamo bolje.

Ukoliko nešto ozbiljnije uzrokuje oticanje žlezda, lečenje može da obuhvati i: