Simptomi artritisa mogu da se ublaže i promenom načina ishrane. Foto: Shutterstock
Artritis je zdravstveno stanje do koga dovodi hronična upala zglobova. Manifestuje se kao bol usled oštećenja zglobova, kostiju i drugih delova tela, u zavisnosti od tipa bolesti.
Iako postoji više od 100 vrsta, osteoartritis, koji zapravo nije klasičan zapaljenski proces, je najčešći tip. Neka istraživanja pokazuju da do 40 odsto muškaraca i 47 odsto žena može dobiti dijagnozu osteoartritisa tokom života.
Sa druge strane, reumatoidni i psorijazni artritis su inflamatorna stanja koja se smatraju autoimunim bolestima. Giht je još jedan uobičajeni tip inflamatornog artritisa.
Neke životne navike, poput promena u ishrani (povećani unos ili ograničavanje pojedinih namirnica), mogu značajno da olakšaju simptome i život sa ovom bolešću za koju ne postoji lek.
Svaka osoba bi trebalo da ograniči unos šećera, a to posebno važi za one sa artritisom. Dodati šećeri se nalaze u slatkišima, gaziranim pićima, sladoledu i brojnim drugim namirnicama, uz namirnice koje na prvi pogled ne sadrže šećere, kao što su razni sosevi.
Studija sprovedena na 217 osoba koje boluju od reumatoidnog artritisa, pokazala je da su među 20 testiranih namirnica, gazirani sokovi i deserti najčešće pogoršavali simptome bolesti. Štaviše, slatka pića, posebno gazirana, mogu značajno povećati i rizik od artritisa.
U studiji koja je pratila 1.209 odraslih osoba starosti od 20 do 30 godina, oni koji su pili napitke zaslađene fruktozom pet puta nedeljno ili češće, imali su tri puta veću verovatnoću da će oboleti od artritisa u odnosu na one koji su konzumirali malo ili nimalo pića zaslađenih fruktozom.
Takođe, jedno veliko istraživanje rađeno na skoro 200.000 žena, dovelo je u vezu redovno uzimanje sokova zaslađenih šećerom sa povećanim rizikom od reumatoidnog artritisa.
Neka istraživanja su povezala crveno i prerađeno meso sa upalom zglobova, što može da pojača simptome artritisa.
Poznato je da ishrana bogata prerađenim i crvenim mesom pokazuje visok nivo inflamatornih markera, kao što su interleukin-6 (IL-6), C-reaktivni protein (CRP) i homocistein.
Već spomenuta studija sa 217 ispitanika koji pate od artritisa, takođe je otkrila da crveno meso obično pogoršava simptome. Drugo istraživanje u kome je učestvovalo neuporedivno više osoba, čak 25.630, donelo je potvrdu je da visok unos crvenog mesa može biti faktor rizika za inflamatorni artritis.
Nasuprot tome, pokazalo se da ishrana koja eliminiše crveno meso poboljšava stanje od osoba obolelih od artritisa.
Gluten je grupa proteina koja se nalazi u pšenici, ječmu, raži i drugim žitaricama. Neka istraživanja povećan unos ovih namirnica povezuju sa jačom upalom i sugerišu da hrana bez glutena može da olakša simptome artritisa.
Jedna starija, jednogodišnja studija na 66 osoba sa reumatoidnim artritisom otkrila je da veganska ishrana bez glutena značajno smanjuje aktivnost bolesti i ublažava upalu.
Iako su ovi nalazi obećavajući, potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdilo da li je samo bezglutenska dijeta donela koristi ljudima sa artritisom.
Visoko prerađeni proizvodi kao što su brza hrana, žitarice koje nisu od celog zrna i pekarski proizvodi, obično su bogati rafinisanim žitaricama, dodatkom šećera, konzervansima i drugim sastojcima koji pospešuju upalu. Sve to može i da pogorša simptome artritisa.
Istraživanja sugerišu da ishrana bogata prerađenom hranom može povećati rizik od artritisa doprinoseći upali i faktorima rizika kao što je gojaznost.
Recimo, u studiji na 56 osoba koje pate od reumatoidnog artritisa, oni koji su jeli veće količine prerađene hrane pokazali su veće faktore rizika od srčanih bolesti, uključujući viši nivo glikovanog hemoglobina (HbA1c).
Prerađena hrana može da pogorša naše opšte zdravlje i poveća rizik od drugih bolesti.
Budući da alkohol takođe može da pogorša simptome artritisa, svako ko ima inflamatorni artritis trebalo bi da ograniči njegov unos ili da ga izbegava.
Studija rađena na 278 ljudi sa inflamatornim artritisom, koji prvenstveno pogađa kičmenu moždinu i sakroilijačne zglobove, povezala je unos alkohola sa povećanim oštećenjem strukture kičme.
Studije su takođe pokazale da unos alkohola može da poveća učestalost i težinu napada kod gihta. Uz to, hronična konzumacija alkohola je dovedena u vezu sa povećanim rizikom od osteoartritisa, iako ovo nisu potvrdile sve studije.
Ishrana bogata omega-6 i omega-3 masnim kiselinama može pogoršati simptome osteoartritisa i reumatoidnog artritisa.
Ove, takozvane dobre masti, neophodne su za zdravlje. Međutim, njihov neuravnotežen odnos u većini slučajeva može da pojača upalu zglobova.
Smanjenje unosa hrane sa visokim sadržajem omega-6 masnih kiselina koje sadrže biljna ulja, ali i povećana konzumacija namirnica bogatih omega-3 masnoćama koje se nalaze u masnoj ribi, može da umanji simptome artritisa.
Redukovanje unosa namirnica koje sadrže velike količine soli takođe je dobar izbor za ljude sa artritisom. Namirnice bogate solju su škampi, supa iz kesice, pica, neki sirevi, prerađeno meso i brojne druge prerađevine.
Studija na miševima pokazala je da je artritis prisutan u težem obliku kod onih koji su hranjeni namirnicama sa visokim sadržajem soli, nego kod onih koji su dobijali hranu sa normalnim nivoima.
Pored toga, dvomesečna studija na miševima otkrila je da dijeta sa malo soli povoljno utiče na stanje artritisa, u poređenju sa ishranom sa visokim sadržajem soli. Miševi na dijeti sa malo soli imali su manju razgradnju hrskavice i kostiju kao i niže markere zapaljenja, u odnosu na one na redukovanom režimu ishrane sa visokim sadržajem soli.