Najbezbedniji i najefikasniji lekovi za bol u leđima

Bol u leđima i vratu često se smatra onim nesrećnijim delom starenja, ali starije osobe ipak mogu bezbedno da pronađu olakšanje uz pomoć različitih lekova, zaključuje se u novom istraživanju koje je sproveo Boston University School of Medicine. Pregled 138 kliničkih ispitivanja, objavljen u časopisu Drugs & Aging, rasvetlio je dokaze o opcijama lekova za starije osobe koje osećaju bol poreklom iz kičme, u suštini bilo kakav bol duž vrata i leđa. A sveobuhvatna analiza pokazala je da ne postoji lek koji odgovara svima.

Lekovi za bol u leđima mogu da dođu u interakciju sa drugim tretmanima

Izbor lekova delimično zavisi od osnovnog uzroka bola. Ali, posebno kod starijih osoba, bilo kakva pridružena zdravstvena stanja i lekovi koje uzimaju su faktor zbog kojeg čovek mora da bude oprezan u pogledu interakcija lekova i neželjenih efekata. Međutim lekari ističu da to ne bi trebalo da sprečava starije osobe da dobiju lekove koji olakšavaju bol.

– Ako ste starija osoba i ako vam je rečeno da nema opcija za kontrolu bola, možda bi trebalo da  posetiti specijaliste za bol. Mnogo može da se uradi sa „oružjem“ u vidu lekova, injekcija, fizikalne terapije i, u nekim slučajevima, hirurgije – navodi neurolog dr Michael Perloff.

Kod mlađih bol u leđima izaziva propadanje hrskavice i diskova

Kod mlađih odraslih osoba, bolovi u leđima i vratu često su povezani sa mišićima. Iako to može da važiti i za starije odrasle osobe, kako navodi dr Perloff, oni često imaju bolove povezane sa degenerativnim promenama u kičmi – kao što su habanje diskova ili hrskavice, koja amortizuje kičmene zglobove. Za tu vrstu bola, kako se naglašava u ispitivanju, uobičajeni lekovi protiv bolova – nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) i acetaminofen, mogu da pomognu. NSAIL, poput ibuprofena i naproxena , efikasniji su od acetaminofena, ističe dr Perloff. Ali, acetaminofen može da bude sigurniji izbor za neke starije osobe, posebno za ljude koji su pod povećanim rizikom od krvarenja u stomaku ili koji imaju bolesti bubrega ili srca.

NSAIL lekovi za bol u leđima mogu ograničeno da se koriste

Kod nesteroidnih antiinflamatornih lekova ograničena upotreba je ključna. Tim dr Perloffa  preporučuje da ih stariji ljudi uzimaju dva ili tri dana tokom pojave bola, ali njihovo višenedeljno korišćenje treba izbegavati.

– Sa hroničnim bolom, situacija je često gore-dole. Potrebe za lečenjem su različite u različito vreme. U nekim slučajevima bol potiče od uklještenog nerva. Jedan primer je išijas, gde je išijasni nerv komprimovan – često diskom u donjem delu kičme, koji klizi sa svog mesta. To može da izazove bol koji zrači iz donjeg dela leđa, niz zadnji deo noge. NSAIL lekovi mogu da pomognu u ublažavanju išijasa. Ali, druga opcija su lekovi specifični za bol u nervima, kao što su gabapentin i pregabalin – navodi dr Perloff. Ti lekovi imaju potencijalne neželjene efekte, poput vrtoglavice i problema sa ravnotežom. Dakle, pregled je otkrio da se sve koristi moraju odmeriti u odnosu na  rizike, posebno za starije ljude koji uzimaju neke druge lekove koji mogu da izazovu vrtoglavicu i padove, kao što su benzodiazepini.

Koji sve lekovi mogu da se koriste za ublažavanje bola u vratu i leđima

Među ostalim nalazima istraživanja izdvajaju se još neka saznanja:

• Određeni relaksanti mišića, kao što su carisoprodol i chlorzoxazone, nose rizik od sedacije i padova. Ali, neki drugi, uključujući tizanidin i baclofen, mogu bezbedno da ublaže bol u vratu ili leđima starijih osoba, u manjim dozama.
• Za hronični bol u donjem delu leđa, neki antidepresivi – posebno duloxetine (Cymbalta), pokazali su se dosta korisnim u ispitivanjima. Oni mogu biti dobar izbor za lečenje kada starija osoba ima i bol i simptome depresije.
• Kada oralni lekovi ne uspeju, injekcije lekova protiv bolova ili antiinflamatorni kortikosteroidi mogu da pomognu kod hroničnog bola.

Fizikalna terapija neophodna je kada bol u leđima traje više meseci

Neurolog dr Michael Perloff naglašava da kada njegovi pacijenti imaju hronične bolove – uglavnom tri meseca ili više – propisuje se i fizikalna terapija. Sa njim se slaže i dr Robert Griffin, anesteziolog u bolnici za specijalnu hirurgiju u Njujorku, koji je specijalizovan za procenu i lečenje problema sa leđima i vratom. Dr Griffin je ukazao i na neke druge opcije:

• injekcije triger tačke, gde se lek ubrizgava u bolne „čvorove“ u mišićima
• radiofrekventnu ablaciju, kada se toplota radio-talasa primenjuje na specifično nervno tkivo, kako bi se smanjili signali bola iz tog područja
• akupunktura i meditacija, koje mogu da pomognu u ublažavanju simptoma.

Što se tiče toga kada ljudi treba da se obrate lekaru zbog bolova u leđima ili vratu, dr Griffin je rekao „uvek kada osete da im je pomoć potrebna“. On je, međutim, naglasio da bi ljudi trebalo odmah da potraže medicinsku pomoć ako imaju dodatne simptome, koji bi mogli da ukažu na ozbiljno zdravstveno stanje, na primer, na slabost udova, promene u funkciji bešike ili creva, temperaturu ili neobjašnjivi gubitak težine.