Slezina ima ulogu u odbrani našeg tela od mikroba. Spada u grupu organa koji, kada se uklone iz odeređenih razloga, mogu, ali i ne moraju da prave probleme i izazovu komplikacije, iako su prisutni određeni rizici.
Šta kada slezina ne radi kako treba ili je povredimo
Kada se slezina ukloni zbog neke povrede ili jednostavno ne radi kako treba, izloženi smo većem riziku od infekcija. To je veoma važno znati, jer, iako se neke od tih opasnih infekcija ne dešavaju često, mogu da budu opasne po život.
Zbog toga zdravstveni radnici apeluju na sve ljude koji su imali problem sa slezinom ili su ostali vez nje, da se pridržavaju određenih mera predostrožnosti i datih saveta. Cilj je sprečavanje loših ishoda i zdravstvenih komplikacija.
Šta je slezina?
Slezina je organ purpurnocrvene boje koji se nalazi ispod rebara na levoj strani. Ima više funkcija, a najvažnije su:
- filtriranje mikroba i klica koji mogu da izazovu ozbiljne infekcije
- uklanjanje oštećenih ili nefunkcionalnih krvnih zrnaca
- stvaranje novih krvnih zrnaca koji se bore protiv infekcije
- skladištenje dodatne krvi.
Iz kojih razloga se uklanja slezina
Splenektomija je metoda uklanjanja slezine. Razlozi koji mogu da dovedu do ovog stanja su:
- traume (povrede, nesreće)
- karcinom
- bolesti krvi.
Šta je funkcionalni hiposplenizam u slučaju slezine
Ponekad slezina jednostavno ne obavlja svoju funkciju kako treba. Uzrok mogu da budu različite situacije, a evo koje su najčešće:
- stanja koja utiču na imuni sistem i autoimune bolesti (npr. reumatoidni artritis)
- neke bolesti krvi (bolest srpastih ćelija)
- pojedine bolesti kod kojih je normalno tkivo slezine zamenjeno abnormalnim tkivom (amiloidoza).
Šta mogu da očekuju pacijenti koji ostanu bez funkcionalne slezine
Budući da je slezina važna za odbranu tela od štetnih mikroba i patogena, kada dođe do situacije da ne radi kako treba ili se ukloni, postoji veći rizik od infekcija. Posebno se to odnosi na određene vrste bakterija. Zbog toga su neki rizici po zdravlje objektivni i vrlo prisutni.
Istraživanja kažu da bi od 100 ljudi bez funkcionalne slezine u periodu od 10 godina, između jedne i pet osoba moglo da ima neku tešku infekciju. Rizik je najveći kod dece i odraslih u prvih nekoliko godina nakon uklanjanja slezine. Za ljude čija je slezina i dalje u telu ali ne radi kako treba, rizik je visok do kraja života.
Vakcinacija metoda zaštite od brojnih infekcija
Vakcinacija protiv pneumokoka, streptokoka, meningokoka i HIB vakcina (DTAP/IPV/HIB i pneumokokna vakcina – vakcina protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize (poliomijelitis), kao i infekcije izazvanih bakterijom Hemofilus influence tipa B) neverovatno je važna. Takođe se kao prevencija problema sa slezinom i u slučaju kada je nemamo, preporučuje godišnja vakcinacija protiv sezonskog gripa. Isto važi i za vakcine protiv covid 19, uz konsultaciju sa lekarom.
Ako putujete u inostranstvo, posebno u egzotične krajeve koji su karakteristični po nekim infektivnim bolestima (malarija, meningokokne bolesti, žuta groznica) a nemate slezinu, obavezno se vakcinišite.
Život bez slezine i antibiotici
Antibiotici se često propisuju za redovnu terapiju tokom prve dve godine nakon uklanjanja slezine. Neki ljudi će možda morati da ih koriste doživotno. To su ekstremne situacije, ali je svakako važno da ništa ne preduzimate sami ili na svoju ruku kada je reč o početku ili prestanku terapije antibioticima. Deca mlađe starosne dobi ponekad takođe moraju da uzimaju antibiotike dok se ne vakcinišu protiv pneumokokne infekcije odgovarajućom vakcinom.
Kada hitno uključiti antibiotik uz nadzor lekara
Ljudima koji nemaju funkcionalnu slezinu savetuje se da u svakom trenutku imaju dostupnu punu antibiotsku terapiju. U sledećim slučajevima treba uključiti antibiotik hitno uz konsultaciju lekara, ako nemate slezinu:
- groznica
- jaka upala grla
- glavobolja
- novi iznenadni bol u stomaku
- pojava kašlja.
Oprez u slučaju ujeda insekata
Ukoliko nemate slezinu, ujede vas neki insekt i krene bilo koja reakcija, odnosno promena u odnosu na normalno stanje, hitno se obratite lekaru.
Takođe, nakon uzimanja prve doze antibiotika, potrebna je kontrola. Lekar mora biti informisan o tome da nemate slezinu i da ste u riziku od teških infekcija.
