Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Nije svaka gorušica ista, kako da znamo da je u pitanju teža i možda hronična bolest

Priredio/la: D. T.
15:00 - 08. 08. 2022.

Tokom procesa varenja hrane donji ezofagealni sfinkter jednjaka mora da bude zatvoren kako bi se sprečilo vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u jednjak

gorušica Tokom procesa varenja hrane donji ezofagealni sfinkter jednjaka mora da bude zatvoren kako bi se sprečilo vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u jednjak. Foto: Shutterstock

Gorušica, refluks kiseline i GERB su stanja koja se često mešaju kada želimo da ukažemo na probleme s varenjem ili povišenom kiselinom. Refluks kiseline je stanje koje može biti praćeno veoma blagim ali i ozbiljnim simptomima. Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je hronični i teži oblik refluksa kiseline, dok je gorušica simptom refluksa kiseline i GERB-a.

Šta je gorušica?

Gorušica se javlja pre svega u jednjaku, može biti praćena blagim i jakim bolovima u grudima zbog čega se nekada pogrešno doživljava kao simptom srčanog udara.Ona je posledica vraćanja kiselog želudačnog sadržaja u završni deo jednjaka. Kiselina izaziva osećaj pečenja u grudima. Bol može biti oštar, praćen peckanjem ili zatezanjem u grudima.

Gorušica se javlja posle jela

Gorušica je obično javlja posle jela. Veliki broj osoba pati od gorušice barem jednom mesečno. Kako bi se sprečilo ovo neprijatno stanje stručnjaci preporučuju da vodimo računa o israhani, pre svega da biramo manje masna, kisela i začinjena jela. Osobama koje imaju višak kilograma savetuje se da pokušaju da smršaju, savetuje se i prestanak pušenja.

Blaga gorušica može se lečiti lekovima antacidima. Ipak ne preporučuje se primena lekova bez saveta sa lekarom. Gorušica može biti i simptom ozbiljnijeg problema kao što su refluks kiseline ili GERB.

Šta je refluks kiseline?

Prelazak hrane iz jednjaka u želudac regulišu kružni mišići donjeg ezofagealnog sfinktera, koji okružuje u obliku prsten donji deo jednjaka, na spoju jednjaka i želuca. Kada obedujemo otvaraju se mišići donjeg ezofagealnog sfinktera jednjaka i propuštaju hranu u želudac. Tokom procesa varenja hrane donji ezofagealni sfinkter jednjaka mora da bude zatvoren kako bi se sprečilo vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u jednjak.

Ako je ovaj mišić slab kiselina iz želuca može da se pomeri unazad i dospe u jednjak. Ovo stanje je refluks kiseline koje se manifestuje simptomima gorušice, kašlja, upale grla, gorkog ukusa u zadnjem delu grla, kiselkastim ukusom u ustima, osećajem pečenja i pritiskanja u predelu grudne kosti.

Šta je GERB?

GERB je hronični oblik refluksa kiseline. Dijagnostikuje se kada se refluks kiseline javlja više od dva puta nedeljno ili izaziva upalu jednjaka. Smatra se da je dugotrajno oštećenje jednjaka faktor rizika za nastanak raka jednjaka. Bol i neprijatnosti usled GERB-a mogu se ali ne uvek, ublažiti antacidima. Simptomi GERB-a su loš zadah, oštećenje zubne gleđi zbog viška kiseline, gorušica, osećaj da se sadržaj želuca vraća u grlo ili usta, bol u grudima uporni suvi kašalj, problemi s gutanjem hrane.

GERB je posledica loših navika i upotrebe nekih lekova

Većina osoba imala je iskustvo sa gorušicom i refluksom kiseline koji se često dovode u vezu sa pogrešnim načinom ishrane, ležanjem posle obroka. GERB je ipak hronično stanje koje može biti posledica gojaznosti, koja stvara dodatni pritisak na stomak. GERB je posledica i hijatalne kile, pušenja, konzumiranja alkohola, trudnoće, upotrebe nekih lekova kao što su antihistaminici, blokatori kalcijumskih kanala (snižavaju visok pritisak), lekova za ublažavanje bolova, sedativa i antidepresiva.

Ishrana kod GERB-a

Simptomi GERB-a mogu uticati na kvalitet života, ipak lako se mogu kontrolisati. Savetuju se promene u načinu ishrane i prestanak upotrebe alkohola. Gojaznim osobama se predlaže da smršaju, pušačima da prestanu da koriste cigarete.

Konzumiranje određene hrane povećava želudačnu kiselinu, koja uzrokuje gorušicu i refluks kiseline. Potrebno je maksimalno izbegavati alkoholna pića, čokoladu, kafu, masnu i slanu hranu, nanu, začinjenu hranu, paradajz i proizvode od paradajza.

Savet je da se ima više malih obroka u toku dana, da se ne nosi uska odeća, da se ne legne posle ručka i da poslednji obrok u toku dana bude najmanje tri sata pre odlaska na spavanje. Preporuka je i da budemo fizički aktivni, ako je moguće 30 minuta pet dana u toku sedmice.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend