Paradajz nastaje oplodnjom cveta, te se zato prema botaničkim pravilima svrstava u red voća. Bilo voće ili povrće, paradajz je namirnica koja je često sastavni deo velike većine variva, soseva, pa i kolača. Paradajz je bogat likopenom koja mu daje crvenu boju, a štiti ćelije od mogućih oštećenja. Ova namirnica ima i dosta kalijuma, vitamina B i E. Svi ovi elementi jačaju imuni sistem i štite od bolesti.
Prevencija bolesti pankreasa, debelog creva
Likopen je antioksidant, koji se bori protiv molekula slobodnih radikala koji mogu oštetiti ćelije i oslabiti imuni sistem. Hrana sa visokim sadržajem likopena, kako se veruje, može nas zaštiti od teških bolesti kao što su rak pluća, želuca ili prostate. Nema ipak još dovoljno istraživanja koja bi u potpunosti potvrdila ovu pretpostavku. Ima ipak, nagoveštaja da likopen može preventivno delovati na bolesti pankreasa, debelog creva, grla, usta, dojke i grlića materice.
Kako paradajz deluje na holesterol?
Likopen takođe može sniziti nivo LDL ili „lošeg“ holesterola i visokog krvnog pritiska i tako sprečiti pojavu kardiovaskularnih oboljenja. Vitamin B i E i antioksidanti flavonoidi, takođe mogu ojačati zdravlje srca.
Štiti oči od plave svetlosti
Paradajz sadrži supstance lutein i zeaksantin koje mogu zaštiti oči od delovanja plave svetlosti usled delovanja digitalnih uređaja. Ovi elementi štite oči od umora i otklanjanju posledice glavobolje izazvane naprezanjem očiju. Veruje se, iako to nije u potpunosti potvrđeno, da lutein i zeaksantin mogu da spreče simptome senilne degeneracije makule.
Paradajz i astma
Neka istraživanja nagoveštavaju da paradajz može smiriti simptome astme, sprečiti nastanak emfizema pluća bolesti usled koje vremenom dolazi do slabljenja plućne funkcije. Paradajz sadrži velike količine antioksidansa kao što su likopen, lutein i zeaksantin, koji mogu delovati protiv štetnih supstanci u duvanskom dimu, koji je vodeći faktor rizika za pojavu emfizema. Nauka nastoji da do kraja pronikne u ovo delovanje.
Sprečava zgrušavanje krvi i štiti krvne sudove
Veruje se da paradajz može preventivno delovati na pojavu moždanog udara. Mnoge studije ukazuju da svojim svojstvima paradajz može sprečiti upale, ojačati imuni sistem, sniziti nivo holesterola, sprečiti zgrušavanje krvi i tako umanjiti opasnost od moždanog udara.
Kako bezbedno konzumirati paradajz i zaštiti zubnu gleđ?
Likopen može sprečiti bolesti desni kao što su gingivitis. Previše paradajza koji sadrži znatne količine kiseline može, ipak, u nekim slučajevima negativno delovati i oštetiti zubnu gleđ. Savet je da se zubi operu 30 minuta posle upotrebe paradajza, kako bi se u potpunosti sprečilo delovanje kiseline.
Kako likopen deluje na kožu?
Naočari koje štite od sunaca, šeširi i kreme mogu sprečiti delovanje UV zračenja. Likopen u paradajzu nije zamena za kreme za sunčanje i ne stavlja se na kožu, ali može biti moćan saveznik protiv štetnog ultravioletnog zračenja.
Svež ili konzervisan paradajz
I svež i konzervisan paradajz štite nas na različite načine. Hranljive materije, poput likopena, organizam može bolje upotrebiti iz konzervisanih proizvoda od paradajza. S druge strane, toplota pri obradi može umanjiti količinu vitamina C i drugih hranljivih materija kojih ima u izobilju u svežem paradajzu.
Salata od sira, paradajza, bosiljka, maslina
Svež paradajz, mocarela sir, maslinovo ulje i bosiljak, dovoljni su sastojci za zdravu letnju salatu. Kuvani paradajz bogat je likopenom, čaša kuvanog paradajza uz dodatak malo maslinovog ulja može biti dobra užina, prilog uz jelo, baza za sosove . Paradajz pečen u rerni, preliven s malo ulja, i po potrebi začinjen bosiljkom, peršunom, mirođijom ili belim lukom učiniće ukusnijim svako jelo.
Један патлиџан на дан и лекар ти није потребан