Menopauza i glad: ova veza je dokazana ali i potpuno logična, jer se radi o stanju koje je hormonski rolerkoster Foto: Shutterstock
Menopauza i glad kod najvećeg broja žena idu zajedno. Mnoge životne i zdravstvene situacije uslovljavaju ekstremnu glad i potrebu za hranom, ali je to za menopauzu, kao i višak kilograma kao čestu posledicu, gotovo tipično.
Reči „perimenopauza“ i „menopauza“ jesu nešto što u životu svake žene predstavlja neminovnost životnog ciklusa. Do promena u menstrualnom ciklusu može da dođe tokom perioda od nekoliko godina, ili duže. Sve to dovodi do konačnog trenutka potpunog prestanka menstruacije.
Za ove promene odgovoran je nivo hormona. Praćene su nizom simptoma, tipičnih za menopauzu. To su pre svega naleti toplote (valunzi), noćno znojenje, bol u zglobovima, glavobolja i suvoća vagine. Promene nivoa hormona, pored ostalog, čine i da se žene osećaju gladno, ponekad gladnije nego što su ikada bile.
Jedna mala studija iz 2014. godine sa 94 žene u predmenopauzi, otkrila je da povećanje osećaja gladi vrlo često često prati ovu tranziciju. Učesnice studije su takođe govorile o onome što je veoma važno, a to je psihološka dimenzija njihove povećane želje za jelom.
I perimenopauza i menopauza su ne samo u našem društvu nešto o čemu se ne govori dovoljno, a žene često stigmatizuju. Zbog toga su ovakve studije izuzetno značajne, kao i razmuevanje za žene koje treba da znaju da u ovom, realnom zdravstvenom procesu nisu same, i da se to događa gotovo svim pripadnicama ženskog pola.
U toku perimenopauze, odnosno uvoda u menopauzu, nivoi estrogena variraju. Na početku rastu, a na kraju će opasti. Taj proces treba „preživeti“. Smatra se da estrogen smanjuje apetit. Dakle, kada nivoi estrogena počnu da opadaju, on verovatno neće uticati na apetit u istom stepenu kao nekada.
Leptin je hormon koji proizvode naše masne ćelije i koji nam pomaže da regulišemo energiju. Nazivaju ga i „hormonom sitosti“. Visok nivo leptina govori mozgu da smo jeli i da je vreme da prestanemo, a to svakako pomaže u regulisanju težine. Neka istraživanja su potvrdila da je starenje povezano sa nižim nivoima leptina, zbog koga se osećamo gladnije.
Ako je leptin hormon sitosti, grelin je suprotno –„hormon gladi”. Nivo grelina se povećava tokom perimenopauze. Inače se nivoi grelina obično povećavaju između obroka, a smanjuju kada jedemo.
Kortizol je „hormon stresa“. Reč je o steroidnom hormonu koji proizvodi nadbubrežni sistem. On pomaže da efikasno odgovorimo na stres, odbranimo se od infekcija, a takođe učestvuje i u regulisanju metabolizma. I starije studije pokazale su da nivoi kortizola imaju tendenciju da se povećavaju tokom menopauze.
Najveća greška koju žene često prave u periodu predmenopauze i menopauze jeste da se prebace na neku restriktivnu dijetu. Ova strategija obično ima negativne rezultate na više frontova. Istraživanja kažu da osobe koje isključuju iz ishrane čitave grupe namirnica, kao što su ugljeni hidrati, često doživljavaju još intenzivniju želju upravo za tom hranom.
Kako su žene psihološki ranjivije u ovom razdoblju, mogu da odu u kontraefekat, pa da se u napadima gladi „pretrpaju“ hranom koju su želele da izbegnu. To dovodi do brojnih digestivnih i psiholoških posledica. Rešenje je balansirana ishrana, sa ravnomerno zastupljenim namirnicama svih vrsta, a baza bi trebalo da bude:
Osećaj duže sitosti je važan kako ne bismo dolazili u iskušenje da posebno kasno uveče posegnemo za grickalicama ili obrocima pre spavanja.
Iako se verovalo da fizička aktivnost pojačava glad, zapravo je suprotno: vežbanje, šetnja ili neki drugi vid fizičke aktivnosti mogu da pomognu u smanjenju osećaja gladi. Jedna mala studija iz 2016. godine otkrila je da je 12-nedeljni režim umereno intenzivnog vežbanja ne samo smanjio želju učesnika za jelom, već je posebno umanjio potrebu za hranom sa visokim sadržajem masti, ugljenih hidrata, masnoća i brze hrane.
Hronični stres remeti rad hipotalamus-hipofizno-nadbubrežne (HPA) osovine, a to utiče na količinu kortizola koja se oslobađa u telu. Mala studija iz 2021. otkrila je i povezanost između nedovoljno sna i sklonosti prema određenoj hrani, zajedno sa smanjenjem samokontrole kada su napadi gladi u pitanju.
I lekovi za neka zdravstvena stanja mogu da izazovu pojačanu glad kao neželjeni efekat. Ljudi koji imaju terapiju za probleme sa mentalnim zdravljem, stabilizaciju raspoloženja ili neke od antipsihotika druge generacije, mogu da imaju pojačan apetit i povećanje telesne težine. Isto je sa onima koji koriste oralne kortikosteroide. Još neke bolesti izazivaju osećaj prekomerne gladi:
Ako vam ne ide dobro sa kilogramima u menopauzi i ne možete da se suzdržite u napadu gladi, razgovor sa stručnim licem sigurno će biti od pomoći u promeni fokusa i smanjenju grešaka koje čini većina žena.