Osteosarkom je progresivni tip raka kostiju kod mlađih osoba, dece i tinejdžera. Obično počinje u koštanim strukturama ruku ili nogu. Karakteriše ga prilično agresivno širenje na druge organe u telu, najčešće pluća, što značajno smanjuje šanse za lečenje i utiče na stopu preživljavanja.
Osteosarkom i vrste ovog karcinoma
Osteosarkom (osteogeni sarkom) je najčešći tip karcinoma kostiju. Kako se razvija u kostima koje rastu, najčešće se javlja kod dece ili mladih ljudi. Može da se javi i kod starijih osoba, kao posledica terapije zračenjem. Osteosarkom obično počinje u dugim kostima ruku i nogu, ali maligna masa može da se formira i u bilo kojoj drugoj kosti u telu.
Lekari razlikuju više vrsta osteosarkoma: kondroblastični (javlja se u ćelijama hrskavice), parostealni, telangiektatički, periostealni, i malih ćelija. Većina ovih rakova pripada karcinomima visoke jačine. To, nažalost, znači da je tumor vrlo agresivan i da se može proširiti na druga tkiva i organe. Najčešće su to pluća.
Koje kosti najčešće zahvata osteosarkom
Prosečna starost kod osoba kojima se potvrdi dijagnoza osteosarkoma je 15 godina. U početku, maligne ćelije se ne razlikuju mnogo od običnih ćelija kostiju (koštanog tkiva). Kako se stvara tumorska masa, kost postaje izmenjena, nepravilna, bolesna, krta. „Sarkom“ inače ima značenje raka koji se razvija u vezivnom tkivu, a „osteo“ se odnosi na kosti.
Osteosarkom najčešće pogađa duge kosti, poput onih u rukama i nogama. Obično se javlja blizu krajeva kostiju (metafiza) i u regiji kolena. Kosti i područja koja su najčešće zahvaćena su:
- femur (butna kost)
- tibija (potkolenica)
- humerus (kost nadlaktice)
Retko, razvija se mekim tkivima ili organima u stomaku ili grudima. Druge manje uobičajene lokacije za osteosarkom su:
- karlica
- lobanja
- vilica.
Stepeni osteosarkoma
Kategorizacija osteosarkoma ima raspon od niskog, srednjeg, do visokog stepena. Nizak stepen znači da rak rastе sporije i da bi trebalo da ostane lokalizovan (tamo gde je i počeo), dok visok ukazuje na brže širenje i metastaziranje. Većina osteosarkoma kod dece i tinejdžera su visokog stepena, a postoji čak devet vrsta osteosarkoma visokog stepena. Među njima su osteoblastični, fibroblastični i ekstraskeletni.
Vrste osteosarkoma niskog stepena su parostealni i intramedularni.
Ko je posebno izložen riziku za osteosarkom
Osteosarkom najčešće pogađa decu u predtinejdžerskom i tinejdžerskom uzrastu. Veći rizik od osteosarkoma imate ukoliko ste:
- dete ili tinejdžer
- prošli ste kroz tretman zračenjem
- bili na nekoj terapiji citostaticima
- imate određene promene (mutacije) u RB1 genu
- imate neko od sledećih stanja: Bloomov sindrom, Diamond-Blackfan anemiju, Li-Fraumeni sindrom, Pagetovu bolest, nasledni retinoblastom, Rothmund-Thomsonov ili Vernerov sindrom
- genetski predisponirani za bolesti kostiju i maligne bolesti.
Osteosarkom čini oko 3 odsto svih karcinoma kod dece, i to je najčešći primarni tumor kostiju u ovoj kategoriji pacijenata. Takođe, osteosarkom je treći najčešći rak u adolescenciji (posle limfoma i tumora mozga).
Da li osteosarkom boli?
Da, osteosarkom izaziva bol, međutim, osteosarkomi takođe mogu da budu i bezbolni. Pokazalo se da je bol kod osteosarkoma intenzivniji u toku aktivnosti i noću. Nejasno je, međutim, zašto se to dešava. Ponekad se masa (tumor) može osetiti (napipati) kroz kožu, ali ponekad je ili premali ili je suviše duboko pozicioniran da bismo mogli da ga osetimo.
Simptomi osteosarkoma
Najčešći simptomi osteosarkoma su:
- bol ili osetljivost kostiju
- masa, izraslina ili kvržica koja je topla i može se osetiti kroz kožu pod rukom
- otok i crvenilo na mestu tumora
- pojačan bol pri podizanju ako je na ruci
- šepanje ako je na nozi
- ograničeno kretanje
- groznica
- lomljenje kostiju (ponekad i nakon jednostavnog pokreta).
Dijagnoza i analize koje potvrđuju osteosarkom
Nakon uzimanja anamneze i provere porodične istorije bolesti, lekar će uraditi fizički pregled. Dalji testovi podrazumevaju testove krvi koji neće reći ništa o raku kostiju, ali hoće o funkciji organa kakvi su bubrezi i jetra. Sledi RTG snimanje, kompjuterska tomografija (CT), magnetna rezonanca (MRI), kao i scintigrafija. ET skeniranje je posebna metoda praćenja glukoze u telu jer ćelije raka odlikuje visoka koncentracija. Biopsijom se uzima komad tkiva i šalje patologu na analizu.
Ako se potvrdi dijagnoza osteosarkoma, sledeći korak je procena raširenosti. Rak može da se širi kroz krv, limfni sistem ili tkiva, a to se utvrđuje sličnim metodama, i nekim dodatnim, kakva je PET skener.
Opcije lečenja osteosarkoma
Hirurgijom se tumor vadi iz zahvaćene kosti. U većini slučajeva kada su u pitanju ruka ili noga, operacija možeda se uradi bez amputacije, ali ima slučajeva kada to ne može da se izbegne. Ponekad se veštački implantati ili kost uzimaju iz drugog dela tela za zamenu dela ili čitave kosti koja je uklonjena tokom operacije. Druge opcije lečenja su hemoterapija, radioterapija, ciljana terapija ili kriohirurgija. Amputacija je hirurško uklanjanje ekstremiteta.
Rotaciona plastika se koristi kod distalnog tumora butne kosti, tik iznad kolena. Noga se delimično amputira, tumor se uklanja, a zatim se potkolenica rotira za 180 stepeni i ponovo postavlja.
Za lečenje osteosarkoma potreban je multidisciplinarni pristup, a tim vodi pedijatar onkolog, ukoliko je u pitanju dete.
Šanse i prognoze
Izgledi lečenja i oporavka zavise od više faktora, uključujući:
- veličinu i lokacija tumora
- da li se rak proširio na druge delove tela
- reakciju tumora na lečenje
- imunološki status
- ukupno zdravstveno stanje i druge bolesti
- stepen i stadijum tumora
- vrstu osteosarkoma.
Zbog poboljšanja u metodama hemoterapije, hirurgije, zračenje i kontrole neželjenih efekata, sve više ljudi sa osteosarkomom postiže bolje rezultate u lečenju, živi duže, i oporavlja se. Stope preživljavanja su skoro 70 odsto za pacijente čiji osteosarkom nije metastazirao. Takođe, ponekad može da dođe do recidiva, obično u roku od 18 meseci nakon tretmana, pa su potrebne češće kontrole.
