Najveći zarazni ubica na svetu, nakon covid 19 pandemije, ponovo preuzima svoje smrtonosno vođstvo, upozoravaju stručnjaci. Nakon ogromnih globalnih napora u borbi protiv covid 19 infekcije, tuberkuloza (TB) je ponovo najveći svetski zarazni ubica, izjavio je vrhunski stručnjak Mel Spigelman i predsednik neprofitne TB Alliance, ujedno žaleći zbog toga što ne postoji fokus na iskorenjivanju tuberkuloze. Tuberkuloza je zarazna bolest i izaziva je bakterija Mycobacterium tuberculosis.
Tuberkuloza je najveći zarazni ubica koji godišnje odnese 1,5 miliona života
Tuberkuloza, koja se nekada zvala jektika ili sušica, bila je najveći svetski zarazni ubica pre dolaska covid 19 i oko 1,5 miliona ljudi svake godine umiralo je od te bolesti. Sa globalnim brojem smrtnih slučajeva od covid 19, koji stalno opadaju, „tuberkuloza je povratila liderstvo“, rekao je Spigelman. TB Alliance, odnosno Alijansa za tuberkulozu, neprofitna organizacija koja radi na razvoju i isporuci brže delujućih i pristupačnih lekova protiv bolesti, posebno u siromašnijim zemljama, ističe da na osnovu godišnje stope smrtnosti, tuberkuloza ubija 4.109 ljudi dnevno.
Ali, za razliku od covid 19, stručnjaci smatraju da postoji malo, pa čak i opadanje interesovanja za ozbiljnije shvatanje tuberkuloze. U stvari, pandemija je imala razarajući uticaj na napore u borbi protiv tuberkuloze, bolnice za tu vrstu bolesnika pretvorene su u covid 19 centre, a izolacija i karantin srečavali su pacijente da idu kod lekara zbog dijagnoze i nege. Kao rezultat toga, 2022. godine broj godišnjih smrtnih slučajeva od tuberkuloze porastao je prvi put u deceniji.
– Prešli smo od onoga što iskreno smatram da je neverovatno spor napredak, ali barem napredak, do potpunog preokreta. U stvari, to je veliki neuspeh. Postignuti napredak covid 19 pandemija je prilično „nagrizla“ jer su sva finansiranja obustavljena i usmerena na jednu stranu – istakao je Spigelman.
Značajan procenat bolesnih otporan na uobičajeno propisane antibiotike
Ironično, kako navodi Spigelman, ove poteškoće dolaze usred revolucije u lečenju tuberkuloze otporne na lekove. Otprilike 5 odsto od 9,5 miliona ljudi, koji obole od tuberkuloze svake godine, otporno je na uobičajeno propisane antibiotike, što ih čini teškim slučajevima za lečenje. Do nedavno, situacija sa tuberkulozom rezistentnom na lekove bila je užasna, pacijenti su bili primorani da uzimaju 5 do 8 pilula dnevno, a često i jednu injekciju, do dve godine, sa užasnim nuspojavama i stopom izlečenja od samo 20 do 30 procenata.
– Ali, novi režim lekova BPaL, koji je prvi put odobrila američka Uprava za hranu i lekove FDA 2019. godine, sastoji se od samo tri pilule dnevno tokom 6 meseci i ima mnogo manje neželjenih efekata i stopu izlečenja od 90 odsto. Mislim da će to zaista biti neverovatna promena igre – podsetio je Spigelman, koji je svestan da su potrebni resursi da se novi režim uvede pacijentima kojima je potreban. A kod tuberkuloze – resursi su uvek u nedostatku.
Može li se „zarazni ubica“ iskoreniti?
Za nedostatak hitnosti oko iskorenjivanja tuberkuloze stručnjaci kao glavni argument navode da je to „bolest siromašnih“.
– Kada bi od ove bolesti oboljevali bogati ljudi širom sveta, mislim da bismo videli sasvim drugačiji odgovor na iskorenjivanje bolesti – smatra direktor Alijansa za tuberkulozu. Kako stvari stoje, vakcine kandidati protiv tuberkuloze su iscrpljene, bez finansijskih sredstava za njihov razvoj, i nije bilo pokušaja da se uvedu jednostavna testiranja poput onih razvijenih za covid 19. Sa resursima utrošenih za borbu protiv covid 19, po mišljenju Spigelmana, tuberkuloza bi mogla da bude potpuno iskorenjena.
Zar nismo zaštićeni vakcinama?