Artritis palca – zašto nastaje ovo stanje i kako može da se leči

Artritis palca javlja se u zglobu na dnu palca kada se hrskavica u zglobu istroši i kosti počnu da se trljaju jedna o drugu. Ovo stanje može da dovede do otoka, bola i ukočenosti u zahvaćenom zglobu, u dnu palca. Artritis palca obično se javlja nakon 50. godine i češće se javlja kod žena u odnosu na muškarce. Može da bude bolan, a različiti tretmani i tehnike mogu da smanje simptome i poboljšaju  funkciju zgloba. Lekari ovaj problem nazivaju „artritis bazalnog palca“ ili „artritis bazalnog zgloba palca“.

Šta je artritis palca?

Zglob palca je drugo najčešće mesto na kojem se artritis javlja na šaci. Statistika iz 2017. godine beleži da oko 15 odsto populacije, starije od 30 godina, pati od artritisa palca. Artritis palca je obično vrsta osteoartritisa, koji je rezultat postepenog habanja, „trošenja“ zgloba.

U tipičnom zglobu, hrskavica pokriva krajeve suprotnih kostiju i zadatak joj je da amortizuje dodir dve kosti, sprečavajući bilo kakvo trenje tokom kretanja. Kod ljudi sa artritisom palca, hrskavica je istrošena. Bez ove barijere između njih, dve kosti se „trljaju“ jedna uz drugu, tada se stvara trenje i oštećuje zglob, uzrokujući bol, upalu i druge simptome.

Koji simptomi ukazuju da je u pitanju artritis palca?

Prvi simptom artritisa palca obično je bol u dnu palca. Javlja se kada osoba uhvati ili uštine predmet ili koristi palac da primeni silu. Simptomi mogu da budu različiti po težini. U početku su blagi i zatim kreću da se pogoršavaju tokom vremena, posebno ukoliko se stanje ne leči. Ostali simptomi artritisa palca su:

• otok na šaci
• bol, nelagodnost ili osetljivost u podnožju palca
• ograničen obim pokreta u zglobu
• šaka izgleda uvećana ili koščata
• gubitak snage u zglobu palca.

Šta uzrokuje pojavu artritisa palca?

Osteoartritis (OA) odgovoran je za većinu slučajeva artritisa na palcu. To znači da problem potiče od postepene degeneracije hrskavice. Simptomi artritisa palca obično se javljaju usled postepenog razlaganja hrskavice tokom vremena, a smatra se da je habanje hrskavice povezano sa starenjem.

Praksa pokazuje da će do svoje 85. godine oko polovina svih žena i jedna četvrtina svih muškaraca iskusiti simptome osteoartritisa u rukama. Američka Fondacija za artritis navodi da povreda takođe može da prouzrokuje da čovek razvije artritis palca. Čak i ako osoba dobije efikasan tretman, veća je verovatnoća da će povređeni zglobovi razviti osteoartritis tokom vremena. Najčešće povrede koje dovode do osteoartritisa su prelomi i dislokacije – povrede zgloba kada se zglobne  strukture izmeste iz fiziološkog položaja. Infekcije zglobova takođe mogu da uzrokuju da osoba razvije artritis palca.

Ko je u najvećem riziku da razvije artritis palca?

Nekoliko faktora može da povećati šanse za razvoj osteoartritisa, koji dalje utiče na palac:

• Starost: Kako osoba stari, povećava se rizik od razvoja osteoartritisa
• Pol: Žene imaju veću verovatnoću da razviju OA nego muškarci
• Težina: Održavanje niže telesne težine smanjuje rizik osobe od razvoja OA
• Genetika: Porodična istorija artritisa može da poveća rizik od razvoja bolesti
• Labavost zglobova: Labavi zglobovi mogu da povećaju rizik od razvoja artritisa palca
• Hormoni: Menopauza može da poveća rizik od razvoja artritisa palca
• Povrede: Povreda zgloba može da poveća šanse za razvoj OA
• Zanimanje: Poslovi, kao što je rad na računaru, mogu izazvati stres za zglobove.

Kako se postavlja dijagnoza?

Pre dijagnostikovanja artritisa palca, lekar obično pregleda zglob i procenjuje sledeće:

• trenutni nivo bola
• koji pokreti pogoršavaju bol
• da li je bilo ranijih povreda
• koje simptome osoba doživljava, učestalost i težinu ako su zglobovi natečeni, crveni, topli na dodir
• da li su simptomi počeli iznenada da se javljaju ili postepeno
• da li se simptomi pogoršaju nakon aktivnosti ili odmora
• u koje doba dana osoba doživljava simptome
• šta smanjuje bol, ako se to upšte dešava.

Ako osoba oseća bol u ili oko baze palca, lekar takođe može da proveri simptome sindroma karpalnog tunela kako bi isključio druge moguće dijagnoze.

Šta olakšava postavljanje dijagnoze?

Ako lekar posumnja na artritis, može da naruči rendgenski snimak. U slučaju da pacijent ima  artritis palca, rendgenski snimak može pokazati zglobni prostor, što ukazuje na gubitak hrskavice. Rendgenski snimci takođe mogu da pokažu formiranje koštanih ostruga, što je još jedan simptom artritisa. Uz pomoć rendgenskog snimka lekar može da utvrdi u kojoj fazi je artritis.

Kako se leči artritis palca?

Ozbiljnost simptoma artritisa palca pomaže da se planira najbolji pristup lečenju. Artritis je progresivna bolest koja vremenom može da se pogorša. Nijedan lek ne može da uspori  napredovanje artritisa u palcu, ali može da pomogne u ublažavanju bolova i drugih povezanih simptoma.

Uobičajeni, nehirurški lekovi za lečenje osteoartritisa su:

• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID). Ovi lekovi mogu da smanjuju upalu i bol.
• Kontrairitansi: Ovi lekovi sadrže sastojke koji iritiraju nervne završetke osobe, što može da uzrokuje da bolna područja budu hladna, topla ili da svrbe. Oni mogu da skrenu pažnju od stvarnog bola, a najčešće se koriste:
  kapsaicin, mentol i lidokain.
• Kortikosteroidi: Ovi antiinflamatorni lekovi mogu da pomognu u smanjenju upale oko zgloba palca kako bi se smanjili simptomi artritisa palca. Pacijent takođe može da dobije  injekcije steroida u zahvaćeni zglob.
• Analgetici: Ovi lekovi pomažu u ublažavanju bolova – pre svega acetaminofen i opioidi.
  Lekari takođe mogu da prepišu injekcije steroida kako bi pomogli u smanjenju upale i drugih simptoma artritisa palca. Ovaj tretman može da bude efikasan samo kod ljudi koji imaju blage simptome.

Šta od kućnih lekova ublaža stanje koje izaziva artritis palca?

Tretmani i tehnike nege mogu da pomognu u ublažavanju bolova i poboljšanju funkcije palca. Opcije su:

• vežbe za jačanje mišića oko palca
• nošenje nosača/proteza za palac i zglob
• izbegavanje aktivnosti koje vrše pritisak na palac.

Hirurške metode za lečenje artirtisa palca?

Ako konzervativni pristupi ne funkcionišu, osobi koja ima artritis palca možda će biti potrebna operacija. Neke od mogućih hirurških opcija za ljude sa artritisom palca su:

• Potpuna zamena zgloba (artroplastika): Tokom ove procedure, hirurg uklanja ceo ili deo oštećenog zgloba palca i zamenjuje ga veštačkim implantom
• Hirurgija fuzije (artrodeza): Hirurg će spojiti kosti u zglobu palca kako bi eliminisao bol. Oni izdubljuju metakarpalnu kost palca, zatim je oblikuju u konus i uklapaju. Tada se koriste metalna igla koja drži kosti zajedno, sve dok se ne spoje.
• Rekonstrukcija ligamenta: Tokom ove procedure, hirurg uklanja deo oštećenog ligamenta i zamenjuje ga delom pacijentove tetive fleksora ručnog zgloba. Ova tetiva stabilizuje zglob, sprečavajući da kosti skliznu sa svog mesta.
• Rekonstrukcija ligamenta i interpozicija tetiva (LRTI): Hirurg uklanja oštećene zglobove i zamenjuje ih jastučićem od tkiva koji sprečava trljanje kostiju. Takođe, uklanja celu ili deo kosti u zglobu na dnu palca, zamenjujući je obližnjom tetivom.
  LRTI je najčešća operacija za artritis palca. Međutim, često ima relativno dug period oporavka, a neki ljudi osećaju bol tokom oporavka. Oporavak može da potraje od 8 nedelja do godinu dana kako bi se čovek oporavio od operacije palca. Tokom tog perioda, preporučuje se rad sa profesionalnim fizioterapeutom.