Naslovna / Zdravlje

Profesionalne bolesti – od čega se možemo razboleti kada obavljamo određenu vrstu posla

Priredio/la: I. V.
15:00 - 13. 10. 2022.

Posao kojim se bavimo i te kako određuje od kojih bolesti ćemo se razboleti i sa kakvim zdravstvenim tegobama susresti u životu, a verovali ili ne – mala je razlika između rudara i hirurga

profesionalne bolesti Bez obzira na radno okruženje, rudari i hirurzi često oboljevaju od istih bolesti Foto: Shutterstock

Profesionalne bolesti obuhvataju širok spektar oboljenja, od kojih se mnoga klinički i patološki ne razlikuju od onih neprofesionalnog porekla. Ove bolesti javljaju se kao rezultat izloženosti faktorima rizika, koji su, barem delimično, rezultat radnih aktivnosti ili radnih uslova tokom dužeg perioda. One su poznate kao profesionalne bolesti. Dijagnoza profesionalne bolesti retko može da se postavi samo na osnovu kliničkih razloga – neophodno je otkriti vezu između zanimanja i bolesti.

Profesionalne bolesti godišnje odnesu oko 2,5 miliona života

Bolesti koje nastaju zbog profesije, prema procenama, svake godine uzrokuju oko 2,4 miliona smrtnih slučajeva širom sveta svake godine, od kojih je 200.000 u Evropi. Zbog toga su nadležna tela EU napravila bazu bolesti povezanih sa radnim mestom, kako bi se radilo na prevenciji i poboljšanju prakse. Cilj nije samo da se poboljša život radnika, već i da se minimiziraju troškovi bolesti i smrti u vezi sa radom. Drugi važan cilj je da se pruži bolji pregled obima profesionalnog tereta bolesti. Prema toj bazi, najčešće bolesti koje se dovode u vezu sa karijerom, poslom koji čovek obavlja su:

  • Mišićno-koštane poremećaji
  • Stres i poremećaj mentalnog zdravlja
  • Karcinom uzrokovan uslovima rada
  • Kožne bolesti
  • Bolesti koje nastaju zbog dodira sa biološkim agensima.

Koji faktori doprinose da se pojavi profesionalna bolest?

Profesionalne bolesti, u zavisnosti od posla koji se obavlja minimum 8 sati tokom radne nedelje, mogu da budu uzrokovane:

  • Biološkim agensima – bakterije, virusi, gljive, paraziti, insekti, biljke, ptice, životinje, ljudi itd.
  • Hemijskim agensima – berilijum, olovo, benzen, izocijanati…
  • Ergonomskim problemima – pokreti koji se ponavljaju, nepravilno postavljanje radne stanice, loše osvetljenje, loš dizajn alata…
  • Fizički agensi – jonizujuće i nejonizujuće zračenje, magnetna polja, ekstremi pritiska (visoki pritisak ili vakuum), ekstremne temperature, buka, vibracije…
  • Psihosocijalna pitanja – stres, nasilje, maltretiranje, uznemiravanje, nedostatak prepoznavanja…

Koje su najčešće profesionalne bolesti?

Profesionalne bolesti mogu da imaju bezbroj uzroka, ali se obično razvijaju usled preteranog trošenja tela ili zbog izlaganja opasnim materijama. Mogu da budu uzrokovane našim radnim okruženjem (kao što je hemijska indsutrija) ili prirodom samog posla (kao što je kucanje na tastaturi satima uzastopno). Kao najčešće bolesti izdvajaju se:

Gubitak sluha

Gubitak sluha je najčešća profesionalna bolest od koje su posebno ugroženi radnici koji su redovno izloženi bučnom okruženju, kao što su fabrike i gradilišta. Izolovani događaj, kao što je eksplozija, takođe može da dovede gubitka sluha. Zaštitna oprema pomaže, ali ponekad radnici i dalje imaju delimičan ili potpun gubitak sluha, bez obzira na mere predostrožnosti, posebno ako su izloženi glasnoj buci tokom mnogo godina.

Problemi sa kožom

Problemi sa kožom obično su uzrokovani poslovima koji izlažu radnike hemikalijama, suncu, alergenima ili čak redovnom kontaktu sa tečnošću, uključujući vodu. Uobičajena stanja kože koja radnici dobijaju na poslu su:

  • ekcem
  • koprivnjača
  • osipi
  • kontaktni dermatitis
  • rak kože.

Kontaktni deramtitis

Kontaktni dermatitis i rak kože su najozbiljniji od gore navedenih, a karakteriše ga bolni osip, koji je često izazvan alergijskom reakcijom ili nekom vrstom iritacije.

Rak kože

Rak kože je čest oblik tumora, posebno rasprostranjen kod radnika koji su redovno izloženi UV zracima. Svako ko redovno radi na otvorenom, kao što su zemljoradnici, graševinci, putari, radnici na raznim platformama… posebno su podložni ovoj bolesti. Abnormalne izrasline, bolne tačke na koži i mladeži znaci su se treba hitno javiti lekaru.

Respiratorni problemi

Problemi sa disanjem su uobičajeni na radnim mestima koja svoje zaposlene izlažu iritantima kao što su:

  • Azbest
  • Toksični gasovi
  • Zagađen vazduh
  • Prašina.

Primeri visokorizičnih karijera za respiratorne probleme su:

  • Građevinski radnici
  • Rudari
  • Zdravstveni radnici
  • Fabrički i tekstilni radnici
  • Pekari
  • Radnici automobilske industrije.

Za sva ova zanimanja zajednički respiratorni problemi su:

  • Azbestoza
  • Astma
  • Hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP)
  • Hipersenzitivni pneumonitis
  • Bolest pluća
  • Tuberkuloza.

Mišićno-koštani poremećaji

Ljudi koji se bave profesijama koje podrazumevaju aktivnosti, koje se ponavljaju tokom celog  radnog vremena, najviše su izloženi riziku od pojave:

Ovi zdravstveni problemi obično se sreću kod medicinskih sestara, daktilografa, mesara, frizera, blagajnika i radnika u skladištu.

Novoregistrovane profesionalne bolesti i uticaj na potomstvo

Savremeno doba beleži i neke nove bolesti koje nastaju usled promena u uslovima rada. Neke od njih su:

  • Progresivna inflamatorna neuropatija (PIN) kod radnika u klanicama svinja
  • „Popcorn lung“ – neobična bolest pluća koja izgledaju kao kokice
  • Intersticijska bolest pluća
  • Legionarska bolest
  • Alergija na konzervanse (boje, lepak)
  • Alergija na biološke pesticide.

Zabeležena su i nova saznanja o bolestima izazvanim poznatim oblicima izloženosti tokom obavljanja posla:
Rak dojke zabeležen je kod žena zbog dugotrajnog rada u noćnoj smeni
– Kardiovaskularne bolesti uzrokovane finom prašinom i stresom na poslu
Infekcije pluća usled isparenja od zavarivanja.

Takođe, sve je više dokaza o novim, prepoznatim posledicama profesionalne izloženosti roditelja na njihovo potomstvo:
– Urođene abnormalnosti
– Rak kod dece
– Odloženi neuropsihološki razvoj.

Posao u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji nosi najveći rizik od raka dojke

Da profesija određuje od koje će se bolesti čovek razboleti u velikoj meri je istinita tvrdnja. Poznato je da već pomenuti frizeri, koji provode radni dan na nogama, uopšte ne bi trebalo da rade na podnoj površini od betona. U njihovom slučaju, najviše bi prijala podloga od drveta s obzirom na to da se frizeri često susreću sa problemom proširenih vena i nepravilnog držanja tela zbog kojeg se razvija bol u kukovima i kičmi.

Studije su takođe pokazale da su neplodnost i spontani pobačaji češći kod frizera nego kod žena bilo kog drugog zanimanja. Švedska studija, u kojoj je učestvovalo više od milion žena, zaključila je da posao u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji nosi najveći povećani rizik od raka dojke u odnosu na sva ostala zanimanja. Časopis American Journal of Epidemiology zaključio je da su frizeri utrostručili rizik od razvoja raka dojke kada su radili sa farbom za kosu duđe od 5 godina. Izloženost toksičnim hemikalijama povezana je sa bolestima gornjih disajnih puteva, profesionalnom astmom, a u nekim studijama i rakom pluća.

Profesionalne bolesti rudara nisu iste u kamenolomu i u rudniku crnog uglja

Rudari su izloženi riziku od razvoja plućne bolesti koja se zove pneumokonioza zbog izloženosti prašini koja se prenosi vazduhom. Ova vrsta prašine sadrži ekstra fine čestice koje ljudi mogu udahnu u svoje plućno tkivo. Rudari su zbog toga u većem riziku od umiranja od raka pluća, a rizik se povećava kada su rudari izloženi izduvnim gasovima iz dizel motora pet ili više godina.

Pneumokonioza (prašnjava pluća) može da izazove oštećenje, invaliditet i preranu smrt. Dve glavne vrste pneumokonioza, koje pogađaju rudare, su pneumokonioza radnika uglja (CVP) i silikoza. CVP, koji se obično naziva crna pluća, utiče na radnike u rudniku uglja. Silikoza se obično sreće kod radnika u kamenolomima, na primer. I sve ove bolesti su nažalost neizlečive.

Izlaganje izduvnim gasovima iz dizel motora može da izazove simptome tipične za astmu, a može doprineti i pojavi drugih respiratornih simptoma ima. Simptomi uključuju iritaciju nosa, zapaljenske promene u disajnim putevima i pad funkcije pluća. Druge respiratorne bolesti, kao što je hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), takođe se mogu javiti kod rudara, samostalno ili kao dodatak pneumokoniozi.

Hirurzi pate od bolesti čestih kod fizioterapeuta, rudara i radnika u proizvodnji

Hirurzi, na primer, rade dugo sati jer nekad operacije traju duže od radnog dana i često se nalaze u skučenim, nezgodnim položajima dok drže ljudski život u svojim rukama. Tom prilikom su pod velikom stresom koji se nakuplja, a prema podacima studija, često može da se manifestuje podmuklim bolom koji dovodi do privremenog, a u nekim slučajevima i trajnog invaliditeta na radu. Prevalencija muskuloskeletnih poremećaja povezanih sa radom (MSD) je mnogo veća kod hirurga i intervencionista nego kod drugih lekara, prema studiji, objavljenoj u JAMA Surgery. Razlika je značajna – radno okruženje hirurga i rizik od muskuloskeletnih poremećaja mogu se  uporediti sa onima sa kojim se susreću rudari, radnici u proizvodnji i fizioterapeuti. Osim stresa, hirurzi, na primer, često imaju problem sa bolom u vratu, ramenima, leđima i gornjim eksterimitetima, i boluju od:

  • Degenerativne bolesti vratne kičme
  • Patologije rotatorne manžetne (povreda ramena)
  • Degenerativne bolesti lumbalne kičme
  • Sindroma karpalnog tunela.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo