Respiratorni sinicijalni virus (RSV) i zašto su mu neki odrasli podložniji 

Respiratorni sinicijalni virus (RSV) čest je kod beba i male dece. Međutim, može da se javi i kod starije decu i odraslih. RSV infekcija može biti posebno opasna za starije ljude sa određenim zdravstvenim problemima. Infekcija respiratornim sinicijalnim virusom u nekim slučajevima može biti ozbiljna, naročito kod prevremeno rođenih beba i dece sa već postojećim zdravstvenim problemima. RSV takođe može biti ozbiljan kod starijih osoba i odraslih koji imaju bolesti srca i pluća, kao i kod osoba sa veoma slabim imunim sistemom.

Šta je respiratorni sinicijalni virus (RSV)

RSV je virus koji utiče na nos, grlo, pluća i disajne puteve. Većina dece ga dobije do 2 godine. Kod zdrave starije dece i odraslih, simptomi respiratornog sinicijalnog virusa su kao kod obične prehlade – poput kijanja i curenja ili začepljenog nosa.

Kako se širi RSV

Generalno, ovaj virus širi se vazduhom kada neko zaražen ovim virusom kija ili kašlje u našoj blizini. Možemo ga dobiti i ako ove kapljice padnu na površinu, recimo kvake ili stola, koju dodirnemo, a zatim protrljamo oči, nos ili usta.

Respiratorni sinicijalni virus obično se javlja od jeseni do proleća – baš kao i grip.

Osobe koje imaju RSV obično su zarazne 3-8 dana. Ali bebe i neki ljudi sa slabijim imunitetom mogu da budu zarazni čak mesec dana.

Čak i nakon što smo zaraženi, naše telo ne postaje imuno na RSV. To znači da možemo ponovo da ga dobijemo.

Zašto je respiratorni sinicijalni virus rizičniji za starije

Procenjuje se da godišnje više od 175.000 ljudi starijih od 65 godina bude hospitalizovano zbog RSV. Svake godine od ovog virusa umre oko 14.000 ljudi tog starosnog doba. RSV je opasniji za starije ljude jer naš imuni sistem prirodno slabi kako starimo. Ni mišići koji podržavaju disanje nisu više tako jaki. To utiče na sposobnost pluća da se prošire. Kod stariji osoba se ne stvara toliko zaštitne sluzi kao što je to slučaj kod mlađi ljudi. Uz to, ako postoje stalni zdravstveni problemi, možda nećemo moći da se borimo protiv RSV-a kao što mogu druge osobe iz našeg okruženja. Ovi problemi odnose se na:

• rak ili prateće tretmane kao što je hemoterapija
• HIV
• transplantacije organa
• dijabetes
• bilo koje drugo stanje ili lek koji slabi naš imuni sistem
• bolesti srca ili pluća poput astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP)

Ozbiljni problemi koji mogu da nastanu ako smo zaraženi RSV-om su:

• pneumonija, infekcija pluća
• bronhiolitis, inflamatorno oboljenje najsitnijih delova disajnih puteva bronhiola
• kongestivna srčana insuficijencija, kada srce ne pumpa dovoljno krvi
• pogoršanje HOBP ili astme

Odmah pozovite svog lekara ako imate ove simptome, koji mogu biti znak ozbiljnih komplikacija:

• jak kašalj
• groznica
• šištanje uz teško disanje
• otežano disanje (možda će vam biti neprijatno da ležite i radije ćete da sedite)
• plava nijansa kože zbog male količine kiseonika

Ljudi koji žive u ustanovama za pomoć starima ili u ustanovama za negu starih mogu biti u većem riziku da se zaraze jer se RSV lako širi. Oni koji žive u kući sa decom školskog uzrasta ili onima koji rade sa decom verovatnije je da će se zaraziti, jer je ovaj virus veoma čest kod dece.

Kako se dijagnostikuje RSV

Lekar će dijagnostikovati respiratorni sinicijalni virus fizičkim pregledom i anamnezom. Možda će tražiti da se uradi bris iz nosa da bi ustanovio prisustvo virusa, posebno ako su simptomi jaki.

Ako su u pitanju ozbiljne komplikacije, verovatno će tražiti da se uradi:

• rendgen grudnog koša
• analize krvi i urina

Kako se leči respiratorni sinicijalni virus

Ne postoji specifičan tretman. Lekar će verovatno preporučiti uzimanje lekova bez recepta da bi se smanjili temperatura i bol. Može da predloži upotrebu isparivača ili fiziološke sprejeve za nos koji nam pomažu da dišemo. Takođe je važno da pijemo puno tečnosti kao što su voda ili sok.

Ako morate da idete u bolnicu, verovatno ćete dobiti pomoć da olakšate disanje. To može da bude:

• kiseonik
• primena invazivne ventilacije (u veoma teškim slučajevima)

Kako možemo da sprečimo respiratorni sinicijalni virus

Za RSV još nema vakcine, ali naučnici pokušavaju da je osmisle.

Preduzmite sledeće mere predostrožnosti da sprečite infekciju respiratornim sinicijalnim virusom i ostanite zdravi:

• perite ruke sapunom 20 sekundi
• nosite sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola u slučaju da ne možete da operete ruke
• ne dirajte lice (posebno ako su vam ruke prljave)
• nemojte da koristite pribor za jelo koji su koristili drugi, nemojte da se rukujete ili da se ljubite ako ste bolesni ili sa onima koji su bolesni
• očistite stvari koje (i drugi ljudi) često dodirujete, kao što su kvake na vratima, daljinski upravljači ili računari – RSV može da „živi” na površinama satima
• kada kašljete i kijate pokrijte usta maramicom i bacite je da bi zaštitili druge
• ostanite kod kuće ako se ne osećate dobro

COVID ili RSV

Simptomi COVID-19 i RSV-a su slični, jer su oba virusa u našem respiratornom sistemu. Može biti teško da se ustanovi šta tačno imate. Lekar može da predloži test na COVID da bi isključio tu mogućnost.

RSV infekcije mogu da oslabe naš imunitet i dovedu nas u veći rizik od dobijanja COVID-a. Ako u isto vreme dobijemo i jedno i drugo, to može biti posebno opasno. Vodite računa da se na vreme vakcinišete protiv COVID-a da biste se zaštitili od ozbiljne bolesti. Ne zaboravite da primite i godišnju vakcinu protiv gripa.