Visok krvni pritisak, ukoliko se ne leči, može da prouzrokuje ozbiljne komplikacije, pre svega, srčani udar, bolesti srca i moždani udar.
Oštećenje arterija zbog visokog krvnog pritiska
Naše arterije treba da budu čvrste, elastične i glatke kako bi se krv lako prenosila iz srca i pluća do organa i drugih tkiva. Visok krvni pritisak vrši preveliki pritisak na zidove naših arterija. Ovo oštećuje njihovu unutrašnjost i uzrokuje nakupljanje masti ili plaka. Zbog plaka naše arterije postaju kruće i uže tako da ne mogu da obavljaju svoju funkciju.
Aneurizma
Aneurizma nastaje kada pritisak istisne deo zida arterije i oslabi ga. Ukoliko pukne, može da iskrvari u organizam, što bi moglo da bude opasno. Ovo može da se desi u bilo kojoj arteriji, ali aneurizma najčešće nastaje u aorti, koja se proteže sredinom tela. Ako imamo oštećenu arteriju, možemo dobiti aneurizmu čak i ako nemamo visok krvni pritisak.
Koronarna arterijska bolest
Koronarna arterijska bolest nastaje kada se plak nakuplja u arterijama blizu srca. Ovo usporava protok krvi, što može izazvati bol u grudima ili čudan srčani ritam (koji se naziva aritmija). Potpuna blokada može izazvati srčani udar.
Srčani udar
Kada se nakupi dovoljno plaka ili se to što je na zidu suda olabavi da potpuno blokira srčanu arteriju može da dođe do srčanog udara. Blokada lišava srčani mišić kiseonika i hranljivih materija. To mu šteti, a može i da ga uništi. Obično se oseća pritisak ili bol u grudima, ali ponekad i u ruci, vratu ili vilici. Mogu da se jave i poteškoće u disanju, kao i vrtoglavica ili mučnina.
Bilo koji od ovih znakova upozorenja razlog je da se odmah pozove hitna pomoć.
Visok krvni pritisak i periferna arterijska bolest
Periferna arterijska bolest kao i koronarna arterijska bolest utiče i na krvne sudove dalje od srca, poput onih u rukama, nogama, glavi ili stomaku. Možda imate bolove ili grčeve u nogama, često kada hodate ili se penjete stepenicama. Možete i da se osećate umorno. Bol može da nestane kada se odmorite i da se vrati kada se krećete. Ako se ne leči, periferna arterijska bolest može da bude uzrok ozbiljnijih problema kao što su moždani udar, čirevi i gubitak cirkulacije u nogama, što može da dovede do amputacije.
Srčana insuficijencija i visok krvni pritisak
Visok krvni pritisak može dovesti do sužavanja arterija. Vremenom, to može da dovede do toga da srce radi teže i postane slabije. Na kraju, toliko oslabi da ostatak organizma ne može da snabdeva dovoljnom količinom krvi. Ovo je srčana insuficijencija.
Uvećano srce
Kako teže pokreće krv, srčani mišić postaje deblji i celo srce postaje veće. Što je veće, to je manje sposobno da obavlja svoj posao, što znači da tkiva možda neće dobiti kiseonik i hranljive materije koji su im potrebni.
Moždani udar zbog visokog krvnog pritiska
Visok krvni pritisak je glavni uzrok moždanog udara. Postoje dve vrste:
- hemoragični: oslabljena arterija puca u mozgu
- ishemijski: ugrušak plaka se olabavi i blokira protok krvi do moždanih ćelija.
Deo mozga počinje da odumire kada nema dovoljno krvi. Ovo može ugroziti sposobnost razmišljanja, kretanja, govora i vida. Simptomi su sledeći:
- nemogućnost kontrole određenog dela lica
- slabost u rukama
- problemi s govorom
Odmah pozovite hitnu pomoć.
Demencija
Visok krvni pritisak može da izazove nakupljanje plaka u arterijama koje snabdevaju mozak. Začepljenje ovih arterija može usporiti protok krvi u ostatak tela. Kada promeni način na koji mozak radi, nastaje vaskularna demencija. Ona može da utiče na to koliko dobro mislimo, govorimo, vidimo, pamtimo – čak i na način na koji se krećemo. Ovo se obično dešava polako tokom vremena. Ali ako imate moždani udar, možete vrlo brzo primetiti simptome.
Insuficijencija bubrega
Visok krvni pritisak je drugi vodeći uzrok zatajenja bubrega. Krvni sudovi, koje bubrezi koriste da bi se oslobodili otpadnih materija i viška tečnosti, postaju suženi i očvrsli. To sprečava posebne filtere, zvane nefroni, da dobiju dovoljno krvi i hranljivih materija. Ovo na kraju može da dovede do potpunog otkazivanja bubrega.
Problemi s očima
Tokom vremena, visok krvni pritisak može usporiti protok krvi u mrežnjaču, sloj tkiva osetljivog na svetlost na zadnjem delu očne jabučice. Takođe može da uspori putovanje krvi do optičkog nerva, koji pomaže u slanju signala mozgu. Ili može da nam zamagli vid, a u nekim slučajevima da dovede čak i do toga da nestane. Visok krvni pritisak takođe može izazvati nakupljanje tečnosti ispod mrežnjače. To bi moglo da ostavi ožiljke na tkivu i izobliči naš vid.
Problem sa erektilnom disfunkcijom
Visok krvni pritisak može da uspori protok krvi bilo gde u telu. Bez dovoljno dotoka krvi, može da nastane problem sa postizanjem ili održavanjem erekcije. Ako ste mislili da ste zdravi, ovo može biti znak da morate da posetite lekara kako biste proverili nivo krvnog pritiska i isključili zdravstvene probleme.
Gubitak koštane mase i visok krvni pritisak
Ljudi sa visokim krvnim pritiskom često imaju više kalcijuma u urinu. Može biti da visok krvni pritisak uzrokuje da se telo previše oslobađa ovog minerala koji je toliko važan za kosti. To može dovesti do lomova ili preloma, posebno kod starijih žena.
Apneja u snu
Apneja u snu nastaje kada se mišići grla previše opuštaju i nakratko zaustavljaju disanje, ali više puta, dok spavate. Izgleda da visok krvni pritisak izaziva apneju u snu, što zauzvrat podiže krvni pritisak. Sa lekarom treba naći rešenje za oba stanja što je pre moguće i tako sprečiti druge zdravstvene probleme.
