Srčani zastoj ili iznenadni zastoj srca je stanje kada neki događaj, obično električni poremećaj, brzo i neočekivano prouzrokuje prestanak rada srca i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Tokom srčanog zastoja, električni problem dovodi do toga da srce prestaje da pumpa krv u telo. Bez protoka krvi, čovek gubi svest i nema puls. Iznenadni zastoj srca, nije isto što i srčani udar, zato što se dešava bez ikakvih znakova upozorenja i može da bude fatalan za nekoliko minuta. Zbog toga je važno hitno reagovati jer su šanse za preživljavanje veće uz hitnu pomoć.
Šta je srčani zastoj i po čemu se razlikuje od srčanog udara?
Zastoj srca ili srčani zastoj dešava se kada srce prestane da kuca ili kuca tako brzo da prestaje da pumpa krv. Tokom srčanog zastoja, ljudi obično kolabiraju i ne reaguju. Sa srčanim zastojem, abnormalni, brzi impulsi naglo nadjačavaju normalne električne impulse, koji pokreću otkucaje srca. Kada srce prestane da kuca, ne postoji način da se krv bogata kiseonikom dovede u ostatak tela.
Srčani zastoj i srčani udar nisu ista stanja, a razlikuju se po tome što:
- Srčani zastoj dešava se kada brzi, abnormalni impulsi nadjačaju prirodni ritam srca
- Srčani udar nastaje kada začepljena arterija poremeti dotok krvi u srce pa srčani udar i jeste čest uzrok srčanog zastoja
- Zastoj srca dešava se kada srce prestaje da kuca, ali spas je i dalje moguć, jer uz hitan tretman, čovek može da preživi.
Iznenadni srčani zastoj dešava se kod ljudi sa i bez srčanih oboljenja, a srčani udar, ili neko drugo srčano stanje, može značajno da poveća rizik.
Koji su simptomi srčanog zastoja i šta ga izaziva?
Nesvestica može da bude znak da će se desiti srčani zastoj čiji su simptomi:
- Ubrzani rad srca (lupanje srca)
- Vrtoglavica
- Omaglica (svetleće zvezdice ili pomračenje pred očima).
Pre nego što se čovek onesvesti, možda će doživeti druge simptome srčanog zastoja, kao što su: Bol u grudima
Mučnina i povraćanje
Kratak dah.
Nepravilni srčani ritmovi (aritmije) neposredni su uzrok srčanog zastoja. Abnormalni srčani ritmovi, koji uzrokuju srčani zastoj, mogu da budu:
- Ventrikularna fibrilacija
- Ventrikularna tahikardija (haotičniji ritam srca ilismrtonosni ritam).
Stanja i situacije koje mogu da dovedu do ovih abnormalnih srčanih ritmova osnovni su uzroci iznenadnog zastoja srca:
- kardiomiopatija
- lekovi za druga medicinska stanja, uključujući lekove protiv prehlade (kod nekih ljudi)
- srčani napad
- otkazivanje srca
- droge, poput kokaina
- nasledni srčani poremećaji, kao što je Brugada sindrom
- sindrom dugog KT intervala (LKTS)
- teška bolest ili povreda (trauma) sa velikim gubitkom krvi.
Zašto je vreme ključno kada se desi srčani zastoj?
U slučaju srčanog zastoja reagovanje na vreme, odnosno hitna pomoć, od ključnog su značaja. Vreme je kritičan faktor jer u slučaju srčanog zastoja srce prestaje da pumpa krv u ostatak tela – što znači da ni pluća, ni u mozak nisu snabdeveni krvlju. To automatski znači da ni kiseonik ne dolazi do tkiva, kao što to obično čini kada srce normalno pumpa krv. Kardiolozi umeju da kažu da kada neko doživi srčani zastoj to treba shvattiti kao da je celo telo imalo zastoj. Mozak ne dobija krv, ni jetra, ni bubrezi, ni srce… i zbog tog zastoja sva tkiva u telu bi mogla da odumru jer hranljivi sastojci i kiseonik ne mogu da stignu do njih.
