Demencija je bolest za koju su prema istraživanjima glavni faktori rizika genetika i starenje. Međutim, promena i gubitak kognitivnih funkcija kao što su razmišljanje i pamćenje, vezani su za još neke faktore rizika koji su do sada ređe spominjani, kažu naučnici National Institute on Aging (NIA).
Demencija menja život obolelog i njegove porodice
Granica prosečne starosti za one koji obolevaju od demencije se zbog načina života godina pomera ka ranijim, ali je potvrđeno da otprilike trećina ljudi starijih od 85 godina može da je doživi. Zbog toga što se demencija javlja i u ranijoj životnoj dobi, veoma je važno razumeti rane znake i faktore rizika koji su povezani sa ovim stanjem i njegovim oblicima.
Najčešći oblik demencije je Alchajmerova bolest, ali su tu i druga stanja koja izazvaju probleme sa pamćenjem i rasuđivanjem. Demencija menja život obolelog, ali i njegove kompletne porodice i okruženja.
Iako istraživači nisu u potpunosti razjasnili šta je uzrok kognitivnih problema, identifikovali su značajne faktore rizika povezane sa demencijom. Neki od njih, kao što je depresija, na primer, mogu povećati rizik od demencije, ali i biti jedan od simptoma.
Demencija i nedostatak kvalitetnog sna
Loš san utiče na mozak na više načina. Protokom vremena, nedostatak kvalitetnog sna može da dovede do upale mozga, ali i drugih procesa koji doprinose Alchajmerovoj bolesti. Drugi problemi sa spavanjem, uključujući nesanicu, apneju u snu, spavanje manje od 5 sati ili više od 10 sati noću i loš kvalitet sna uopšte, takođe mogu da povećaju rizik od demencije.
Alchajmerova bolest u raznim fazama dovodi do još većih poremećaja sna, kaže istraživanje iz jula 2020. objavljeno u časopisu Lancet Commissions. Sve to može dodatno da pojača simptome demencije.
Usamljenost i demencija: iznenađujući faktor rizika
Socijalna izolacija takođe doprinosi opadanju određenih kognitivnih funkcija, uključujući pamćenje. Suprotno tome, druženje može da pomogne u zaštiti od demencije, prema jednom istraživanju iz jula 2020. godine. Uključivanje u aktivnosti sa drugim ljudima i veća društvena angažovanost utiče na kasnije bolje kognitivno funkcionisanje, prema pregledu iz avgusta 2019. objavljenom u Journal of Alzheimer’s desease. Takođe je moguće da samoizolacija nije uzrok demencije, već rani simptom.
Povrede glave
Povrede glave/traumatske povrede mozga (TBI) mogu da povećaju rizik od demencije, prema pregledu iz marta 2021. Blaga TBI je poznata i kao potres mozga. Rizik od demencije je veći kod ljudi koji su imali višestruke traumatske povrede mozga, objavljeno je u časopisu Lancet Psichiatry. Nije sasvim razjašnjeno zbog čega se to događa. Verovatno zavisi od težine povrede, kaže studija iz septembra 2018. objavljena u JAMA Neurology.
Zagađenje vazduha
Izloženost zagađivačima vazduha povezana je sa povećanim rizikom od demencije. Konkretno, visoki nivoi PM2,5 i NO2/NOk u vazduhu mogu da dovedu do upale u mozgu.
PM2.5 označava sitne čestice (mereno zagađenje česticama) koje daju izvori kao što su elektrane i gradilišta ali i požari, objašnjavaju stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Američkih Država (EPA). NO2/NOk su štetni gasovi koji se emituju pri sagorevanju goriva u automobilima, elektranam i proizvodnim pogonima, kaže isti izvor. Udisanje vazduha sa velikom količinom NO2 može dovesti do respiratornih problema kao što je astma, a zagađenje vazduha PM2,5 povezano je sa raznim zdravstvenim problemima pored demencije. To su bolesti srca, bubrega, visok krvni pritisak i dijabetes tipa 2, prema studiji iz novembra 2019. objavljenoj u časopisu JAMA Netvork Open.
Zloupotreba alkohola i pušenje
Teška upotreba alkohola izaziva promene u moždanim strukturama, a to što može da prouzrokuje kognitivne probleme. Konkretno, konzumiranje više od 21 jedinice alkohola (oko dve boce vina) nedeljno može dovesti do povećanog rizika,kaže istraživanje iz jula 2020. Nema dokaza da umerena konzumacija alkohola može da našteti kognitivnom funkcionisanju kasnije u životu. Načlni rad iz januara 2019. objavljen u časopisu Alzheimer’s Research & Therapy sugeriše da bi smanjenje upotrebe alkohola moglo biti strategija prevencije demencije, ali je potrebno više istraživanja.
Pušenje, donosno konzumacija duvana takođe se povezuje sa demencijom. Prestanak pušenja može da smanji taj rizik, potvrđeno je u studiji iz septembra 2018. objavljenoj u časopisu Annals of Clinical and Translational Neurology.
Gubitak sluha
I gubitak sluha je povezan sa većim rizikom od Alchajmerove bolesti, kaže časopis International Tinnitus Journal. Upotreba slušnih aparata može da bude pomoći.
Tačan razlog za ovu vezu je nepoznat, ali postoji nekoliko teorija. Jedna je da gubitak sluha može dovesti do povećane društvene izolacije, što je još jedan faktor rizika za demenciju. Drugi je da gubitak sluha snaži mozak kako bi nadoknadio oštećenje. To dovodi do manje resursa za druge kognitivne funkcije. Konačno, moguće je da se gubitak sluha i demencija razvijaju kroz slične moždane mehanizme.
Bolesti srca i visok pritisak kao rizik za demenciju, važnost fizičke aktivnosti
Zdravlje mozga i srca su usko povezani. Mozak koristi 20 odsto kiseonika i energije u telu a bolesti srca i njeni faktori rizika kao što su pušenje i dijabetes, takođe su povezani sa demencijom. Rizik od demencije se povećava i kada je gornji krvni pritisak 130 mmHg ili više u srednjem životu (sa 50 godina), kaže European Heart Journal.
Fizička aktivnost i ishrana sa voćem, povrćem, integralnim žitaricama, ribom, orašastim plodovima i mahunarkama mogu da nas zaštite od srčanih bolesti, što zauzvrat može smanjiti rizik od kognitivnog pada. Međutim, ne postoji nijedna posebna dijeta koja može direktno da smanji rizik od demencije, prema studiji iz marta 2019. objavljenoj u časopisu JAMA.
Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od demencije, prema pregledu istraživanja iz jula 2017. Aerobne vežbe, poznate i kao kardio, imale su mali, ali povoljan efekat u nekim studijama.
Predlog za foto, iz nekog razloga mi ne da da je download
https://www.shutterstock.com/image-illustration/demention-cognitive-impairment-alzheimer-disease-stylized-1841283601
Opis: Loš kvalitet sna uz nesanicu, apneja u snu, kao i spavanje manje od 5 ili više od 10 sati noću, povećava rizik da se razvije demencija
Mislim da ste samoću trebali izostaviti jer neki ljudi,npr ja uživam u životu i aktivnostima a živim sama i Nébih menjala,a ostalo prihvatam kao stručno objašnjenje i kao tačno.A samoća kao individualno ,jedino ko mora da živi sam a ne želi.