Loša cirkulacija karakteristična je za pojedine osobe i ne prolazi sama od sebe

Loša cirkulacija nastaje zbog nakupljanja plaka, krvnih ugrušaka ili suženih krvnih sudova. Kada prepreke ili uski putevi usporavaju protok krvi, organizmu je teško da pošalje krv u svaki deo tela na efikasan način. Ali, stručnjaci podsećaju da vežbanje i zdrava ishrana mogu da pomognu.

Šta je loša cirkulacija?

Loša cirkulacija se dešava kada nešto ometa složeni cirkulatorni sistem, koji isporučuje krv, kiseonik i hranljive materije celom telu. Kada su srce, vene, arterije, kapilari i drugi krvni sudovi zdravi, oni mogu da obezbede ćelijama sve što im je potrebno na efikasan način. To je kontinuirani ciklus dovođenja kiseonika i drugih potrepština u ćelije, kao i „čišćenje“ otpada iz njih.

Problemi se dešavaju kada nešto krene naopako sa nekim delom sistema za isporuku ili ventilima, koji kontrolišu u kom pravcu teče krv s obzirom na to da ona može da naiđe na prepreke  i blokade na svom putu. Prepreke u krvnim sudovima otežavaju protok krvi, posebno kada pokušavaju da dođu do delova tela, koji su na najvećoj udaljenosti od srca kao što su prsti na rukama i nogama. Najveći problem sa lošom cirkulacijom je što ćelije ne dobijaju onoliko kiseonika koliko im je potrebno. A kada ćelije nemaju kiseonik koji im je potreban, ne mogu dobro ni da funkcionišu.

Kod kojih ljudi se javlja loša cirkulacija i kako utiče na telo?

Problem sa lošom cirkulacijom najčešće se javlja kod:

• onih koji su stariji od 40 godina
• kod ljudi sa prekomernom težinom
• kod osoba koje imaju dijabetes
• kod osoba koje su fizički neaktivne i uglavnom vode sedelački način života.

Kada postoji problem sa lošom cirkulacijom čovek može da oseti:

• bol
• utrnulost delova tela sa slabom cirkulacijom (noge, ruke, prsti, stopala)
• peckanje u tim delovima tela
• konstantan osećaj hladnoće u delovima sa lošom cirkulacijom.

Koje simptome može da izazove slaba cirkulacija i zašto nastaje?

Loša cirkulacija može da izazove niz simptoma po kojima se prepoznaje ovaj zdravstveni problem:

• Bolni mišići ili osećaj slabosti kada čovek hoda
• Osećaj „bockanja iglom“ na koži
• Bleda ili plava boja kože
• Hladni prsti na rukama ili nogama
• Utrnulost
• Bol u grudima
• Otok.
• Ispupčene vene.

Lošu cirkulaciju izazivaju uzroci, koji smanjuju protok krvi, kao što su:

Pušenje: Hemijske supstance oštećuju krvne sudove, stavljajući čoveka u veći rizik od ateroskleroze.
Visok krvni pritisak: Kada krv pritiska zidove krvnih sudova, to može da ih oslabi i otežava kretanje krvi kroz njih.
Ateroskleroza: Plak (koji sadrži masti i holesterol) nakuplja se unutar arterija, ograničavajući protok krvi.
Dijabetes: Previše glukoze u krvi može da ošteti krvne sudove.
Duboka venska tromboza: Telo stvara krvni ugrušak u nozi, što smanjuje protok krvi.
Plućna embolija: Krvni ugrušak u nozi se odvaja i odlazi u pluća, što sprečava krv da dođe do njih.
Bolest perifernih arterija: Plak unutar perifernih arterija smanjuje količinu krvi koja dolazi do nogu i stopala.
Proširene vene: Kada krvni pritisak poraste, može da ošteti zidove i ventile vena, a krv unutar proširenih vena može da teče na pogrešan način.
Raynaudova bolest: Krvni sudovi u prstima na nogama i rukama postaju uži kada je osoba pod stresom ili joj je hladno.
Gojaznost: Gojaznost može da izloži čoveka riziku od zdravstvenih problema koji usporavaju  protok krvi, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak i visok holesterol.

Kako se leči loša cirkulacija?

Loša cirkulacija može da se leči propisanim lekovima ili operacijom tako što se:

• Otvaraju blokirane arterije (angioplastika) ili premošćavanjem (bajpas)
• Uklanja krvni ugrušak (uklanjanje tromba)
• Stavlja se vena kava ili venski filter koji sprečava da krvni ugrušci dođu do pluća.
• Operišu proširene vene.

Od lekova se koriste:

• Statini koji sprečavaju nakupljanje plaka u arterijama
• Antiagregacijski lekovi poput aspirina, koji sprečavaju telo da stvara velike krvne ugruške
• Razređivači krvi kao što je varfarin ili drugi oralni agensi za sprečavanje krvnih ugrušaka
• Trombolitici za uklanjanje velikih, opasnih krvnih ugrušaka
• Lekovi koji snižavaju krvni pritisak.

Brigom o sebi slaba cirkulacija može da se ublaži

Simptomi i efekti loše cirkulacije mogu da se ublaže i drže pod kontrolom brigom o sebi, odnosno promenom nekih životnih navika:

• Vežbanjem
• Zdravom ishranom
• Odvikavanjem od pušenja
• Skidanjem viška kilograma
• Kontrolisanjem stresa
• Uz pomoć kompresijskih rukavica ili čarapa.

Lekari naglašavaju da ako čovek ne preduzme nešto po pitanju loše cirkulacije, stanje se samo od sebe neće poboljšati. U stvari, može čak i da se pogorša. Tako, na primer, hitnu medicinsku pomoć zahtevaju stanja kao što su:

• Gubitak osećaj u stopalima
• Osećaj bockanja ili bol u nozi kada se čovek uopšte ne napreže
• Bol u grudima
• Osećaj da se javila plućna embolija.