Reumatoidni čvorovi ili noduli su čvrste kvržice koje se razvijaju ispod kože, česti su kod ljudi koji imaju reumatoidni artritis i obično se javljaju u blizini zahvaćenih zglobova. Oko četvrtine pacijenata sa reumatoidnim artritisom razvija reumatoidne čvorove, koji nisu zarazni niti opasni, i ne menjaju boju niti krvare. Iako je u nekim slučajevima moguće da zabole, ove kvržice obično nisu osetljive.
Reumatoidni čvorovi javljaju se kod ljudi sa uznapredovali stadijum artritisa
Ljudi koji imaju uznapredovali reumatoidni artritis ili im je teško da kontrolišu bolest mogu da imaju povećan rizik od razvoja reumatoidnih čvorova. Neki čvorovi mogu da nestanu tokom vremena, dok drugi sve više rastu. Što se tiče veličine, mogu da budu mali kao grašak ili čak veličine limuna, a lekari navode da je nemoguće predvideti kako će se pojedinačni čvorovi promeniti. Reumatoidni čvorovi obično ne izazivaju bol, a bolni čvor može da bude znak zahvaćenog nerva, infekcije, upale ili ulceracije. Obično se razvijaju preko zglobova koji su podložni ponovljenoj traumi ili pritisku i najčešće utiču na:
- prste
- laktove
- stopala, posebno zadnji deo peta.
Međutim, lekari naglašavaju da bilo koji deo tela, na koji RA utiče, može da razvije reumatoidne čvorove, ali retko u delovima tela koji nisu zglobovi. Ako se, na primer, čvorovi formiraju na glasnim žicama to izaziva promuklost, ili, ako je neko zbog bolesti prikovan za krevet kvržice mogu da se razviju na mestima gde telo dodiruje dušek – na potiljku, petama, Ahilovoj peti, kukovima, trtičnoj kosti.
Zašto nastaju reumatoidni čvorovi i koji su faktori rizika
Osim reumatoidnog artritisa, kao glavnog uzročnika kvržica, čvorovi mogu da nastanu i zbog upalnih stanja i pojačane aktivnosti imunološkog sistema. Neki ljudi sa dijagnozom RA podložniji su pojavi čvorova od drugih i lekari još uvek ne razumeju u potpunosti zašto se oni razvijaju tako da ne mogu ni da predvide ko će ih razviti a ko neće. Međutim, postoje neki potencijalni faktori rizika.
Postoji veza između reumatoidnog čvora i reumatoidnog faktora (RF), proteina koju mnogi ljudi sa reumatoidnim artritisom imaju u krvi. Istraživanja pokazuju da će oko 20 do 25 odsto ljudi, koji su imali pozitivan test krvi za RF, imati reumatoidne čvorove. Takođe, i antitela na ciklični citrulinisani peptid (ACPA) – antitela na sopstvene proteine neke osobe, mogu da budu faktor rizika za formiranje kvržica, kao i:
- Uzimanje metotreksata ili drugih lekova za artritis – neki ljudi, koji uzimaju metotreksat, razvijaju stanje pod nazivom ubrzani nodulosistrirani izvor metotreksata, koje izaziva čvorove na nogama, rukama i ušima. Tada se mali čvorići brzo formiraju oko zglobova prstiju i, ako se to dogodi, lekar obično propisuje drugi lek
- Trauma/povreda u blizini tačke pritiska – dokazano je da će ljudi verovatnije da razviju reumatoidne čvorove na tačkama pritiska. Posekotina ili modrica u ovim oblastima povećava verovatnoću da se razvije reumatoidni čvor
- Ozbiljan oblik reumatoidnog artritisa – verovatnije je da će osobe sa ozbiljnijim simptomima razviti čvorove
- Pušenje – ljudi koji puše imaju veće šanse da razviju reumatoidne čvorove
- Genetika – određeni geni predisponiraju osobu na razvoj reumatoidnih čvorova.
Kako se leče reumatoidne nodule?
Ako reumatoidni čvorovi ne uzrokuju bol ili druge simptome, obično im nije potrebno lečenje. Cilj lečenja treba da bude kontrolisanje simptoma osnovne bolesti i neki od najčešće korišćenih tretmana su:
- Antireumatski lekovi koji menjaju bolest (DMARD) – Dmard usporava napredak reumatoidnog artritisa i ponekad ovi uobičajeni lekovi za RA mogu da smanje veličinu reumatoidnih čvorova. Jedan od lekova koji najefikasnije deluje je rituksimab
- Fizikalna terapija – ručna terapija, veže snage i mobilnosti mogu da pomognu zadržavanju pokretljivosti i da smanje bol
- Lekovi za opuštanje i oslobađanje od bola – lekari mogu da preporuče uzimanje ovih nesteroidnih protivupalnih lekova
- Steroidni lekovi – steroidi, kao što je prednizon, mogu da smanje upalu koja izaziva bol i druge simptome.
- Ako su čvorići bolni ili predstavljaju estetski problem, lekar može hirurški da ih ukloni. Međutim, lekari ne preporučuju ovaj zahvat jer se čvorovi često vraćaju nakon operacije.
