Tumor nadbubrežne žlezde (feohromocitom) je retka vrsta tumora. Razvija se i raste unutar srednjeg dela nadbubrežne žlezde. Ako neko u porodici ima ovu vrstu tumora, veća je verovatnoća da će ga imati i druge osobe iz porodičnog okruženja.
Naše telo ima dve nadbubrežne žlezde. Nalaze se na vrhu svakog bubrega. Svaki sloj ovih žlezda proizvodi različite hormone. Srednji deo nadbubrežnih žlezda luče epinefrin i norepinefrin. Ovi hormoni odgovorni su, poted nekih drugih funkcija, i za regulaciju otkucaja srca i krvnog pritiska. Do pojaвe feohromocitoma dolazi kada nadbubrežne žlezde proizvode previše ovih hormona.
Feohromocitomi se javljaju i kod muškaraca i kod žena, najčešće od 30.do 50.godine života.
Studije kažu da u najvećem broju slučajeva na pojavu ovog tumora ne utiču okruženje, ishrana ili način života. Međutim, postoje opravdane pretpostavke da je genetska predisponiranost jedan od najčešćih uzroka. Veruje se da se od 1 od 4 ovih tumora javlja u porodicama, odnosno u zajednicama u kojima je već bilo istog tumora, pa bi bilo dobro uraditi genetsko testiranje ako je neko u vašoj porodici imao ovu dijagnozu.
Simptomi feohromocitoma mogu izgledati kao neki drugi zdravstveni problemi i promene koje osećamo. Najčešći znak da neko možda ima tumor nadbubrežne žlezde često je visok krvni pritisak, konstantno ili povremeno povišen. U nekim slučajevima tumor nadbubrežne žlezde izaziva toliko visok krvni pritisak, da stanje može da bude životno ugrožavajuće. Ti slučajevi su retki, ali se događaju. Ako visok pritisak ne pada ni uz terapiju, obavezno treba uraditi dijagnostiku za potvrdu tumora nadbubrežnih žlezda.
Ostali simptomi su još neki relativno uobičajeni, a možemo ih osećati kada smo pod stresom ili kada menjamo položaj tela. Takođe, mogu ds se razlikuju od osobe do osobe. Evo najčešćih:
Uz detaljnu medicinsku istoriju, lekar obavlja i fizički pregled. U dodatne testove spadaju:
Lečenje zavisi od simptoma, starosti i opšteg zdravstvenog stanja. Terapijske metode su:
Većina ovih tumora je benigna. To znači da se ne radi o kanceroznim promenama. Većina ih se neće ni vratiti nakon što budu uklonjeni. Međutim, treba naglasiti da je i pored naprednih dijagnostičkih metoda biopsija jedini način da se utvrdi da li je neki tumor maligne ili benigne prirode.