Sigurno je problem ako se partner ili ukućani žale na naše hrkanje, ali manji od ozbiljnih posledica koje može da prouzrokuje po naše zdravlje Foto:
Hrkanje je jedan od veoma rasprostranjenih problema u populaciji. Međutim, ne može i ne treba da nam bude svejedno ako razlog nije umor, „burna noć“ ili alergija. Uzroci mogu da budu i daleko ozbiljnije prirode, poput hroničnih bolesti ili iznenadnih stanja koja ugrožavaju život.
Hrkanje je rezultat, odnosno posledica prolaza vazduha kroz delimično zatvorene ili sužene disajne puteve. Dr Alex Dimitriu, psihijatar i osnivač Menlo Park Psichiatry & Sleep Medicine, kaže da je ključna stvar otkriti šta je uzrok zbog koga neka osoba hrče.
Stručnjak koji se dugi niz godina bavi problemima spavanja, naglašava da hrkanje može da bude i prolazan, bezopasan poremećaj noćnog rituala spavanja, ali i da ukazuje na periodične prestanke disanja u toku sna, poznate kao slip apneja (sleep apnea). Ovo stanje spada u ona koja moraju da se leče kako bi se izbegle komplikacije, ponekad i veoma ozbiljne.
Kada spavamo, naši mišići se opuštaju, pa to važi i za one u disajnim putevima. Još neke stvari mogu da utiču na dodatno opuštanje ovih mišića, a to su na primer prekomerna konzumacija alkohola, droga ili nekih drugih relaksanata.
I blokada ili suženje disajnih puteva izaziva hrkanje. Ujedno je to i direktan uzročnik slip apneje. Otpor gornjih disajnih puteva, devijacija septuma, kao i određeni fizički faktori takođe mogu biti razlog. Tako osobe koje imaju veći jezik, kraći ili četvrtastu vilicu, mala usta, uvećane krajnike ili polipe na glasnicama, mogu češće da imaju problem sa disajnim putevima.
Ako ste prehlađeni, niste ranije hrkali a to sada činite, eto odgovora zašto vam se to događa. Kada nam je zapušen nos, dišemo na usta, a onda u toku noći nesvesno može doći do zatvaranja i prekida u disanju.
Hrkanje se lčesto podudara sa sezonom polena. Poput prehlada, alergije mogu da izazovu zagušenje disajnih puteva i na kraju hrkanje. Posledica alergije često je upala nosne šupljine, koja izaziva i hrkanje.
Ako ste tip osobe koja spava na leđima, vaši ukućani, prvenstveno partner, možda će izvući deblji kraj. Upravo u tom položaju lako se blokiraju disajni putevi.
Veoma je važno svakom pacijentu pristupiti individualno. Ako imate problem sa uskim disajnim putevima, tada nazalni dilatatori, kao što su specijalne nosne trake, mogu da otvore nosni prolaz i smanje hrkanje.
Ukoliko ste alergični, pridržavajte se terapije. Ako vaš problem potiče od opstrukcije usled nekof fizičkog problema ali anomalije, poput većeg jezika, i to je rešivo. U pojedinim slučajevima biće vam potrebna pomoć stomatologa ili otorinolaringologa.
Izbegavajte da pre spavanja pijete veće količine alkohola i pojačano konzumirate cigarete. Kako je gojaznost takođe čest uzrok hrkanja, podrazumeva se da ne jedete velike količine hrane pred spavanje. Procena otorinolaringologa može da bude od pomoći u identifikaciji mogućih uzroka opstrukcije, kao i opcija lečenja. Ponekad će preporuka biti hirurgija.
Ukoliko je hrkanje intenzivno i bučno, u toku dana osećate pospanost, malaksalost, probleme sa koncentracijom i pažnjom, imate suva usta, obavezno se javite lekaru. Moguće je da imate slip apneju, poremećaj prekida disanja u snu.
Putem određenih merenja, lekar će odrediti model terapije, odnosno uređaja koji će umesto vas disati noću kada dolazi do prekida.Tako će se izbeći mogućnost da usled prekida protoka vazduha mozak ostane bez kiseonika, i izbegnu druge komplikacije poput srčanog ili moždanog udara.